Rad na crno i male kazne poslodavcima zbog toga najveći su problemi sa kojima se susreću radnici u Srbiji.
Rad na crno i male kazne poslodavcima zbog toga najveći su problemi sa kojima se susreću radnici u Srbiji, rečeno je na debati "Prava zaposlenih - obaveza ili dobra volja poslodavca".
Direktor Inspektorata za rad Radovan Ristanović ocenio je da rad na crno i siva ekonomija u Srbiji poprimaju zabrinjavajuće razmere i dodao da je rad na crno najčešći u trgovini, ugostiteljstvu i građevini.
Ristanović je naveo da su najviše ugroženi mladi koji pristaju na rad bez ugovora, računajući da će tako dobiti više novca, ali i nekvalifikovani i radnici sa srednjom stručnom spremom.
On je kao problem istakao i da prekršajni postupci koje se vode protiv poslodavaca zbog neprijavljivanja radnika traju dugo, da vrlo često zastarevaju, kao i da se izriču kazne "daleko ispod zakonskog minimuma".
"Za rad na crno predviđena je kazna od 600.000 do milion dinara, a bilo je primera da se izriču kazne od 10.000 dinara i to za preduzetnika kome se to ne dešava prvi put čime se obezvređuje rad svih državnih organa", rekao je Ristanović i dodao da se ta praksa poslednjih meseci popravlja.
On smatra da se obaveznom overom ugovora kod nekog državnog organa može smanjiti rad na crno i naveo da je u Bugarskoj na taj način prepolovljen.
Ristanoć je je među problemima zaposlenih u Srbiji naveo i neplaćen prekovremeni rad, rad na određeno vreme koje poslodavci zloupotrebljavaju, kao i rad po ugovoru.
Prema njegovim rečima, rad inspekcijskih službi trebalo bi zakonski urediti kako bi se tačno znala njihova ovlašćenja, a naveo je da poslodavci na razne načine mogu da izbegnu plaćanje kazne.
Predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da se Zakon o radu ne sprovodi i ocenio da je "oštrica sankcija usmerena ka poslodavcima".
"Uglavnom je oštrica sankcija usmerena ka onim poslodavcima koji rade u zakonskim okvirima, a skoro ništa se ne radi da se smanji rad na crno. Poslodavci koji rade u sistemu osećaju veliku štetu od rada na crno", kazao je Atanacković.
Pradstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije Milorad Mijatović je rekao da se rad na crno sankcioniše i kao primer naveo nekadašnju tekstilnu fabriku u Novom Bečeju gde zaposleni osam meseci nisu primili plate, a kojima je vlasnik za prekovremeni rad davao po deset evra.
"Ne možemo se pohvaliti nivoom zaštite prava radnika. Sudovi se neefikasni, posebno iz domena radnog prava", kazao je Mijatović.
Debatu je organizovao Centar za demokratiju uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.
(Beta)
Direktor Inspektorata za rad Radovan Ristanović ocenio je da rad na crno i siva ekonomija u Srbiji poprimaju zabrinjavajuće razmere i dodao da je rad na crno najčešći u trgovini, ugostiteljstvu i građevini.
Ristanović je naveo da su najviše ugroženi mladi koji pristaju na rad bez ugovora, računajući da će tako dobiti više novca, ali i nekvalifikovani i radnici sa srednjom stručnom spremom.
On je kao problem istakao i da prekršajni postupci koje se vode protiv poslodavaca zbog neprijavljivanja radnika traju dugo, da vrlo često zastarevaju, kao i da se izriču kazne "daleko ispod zakonskog minimuma".
"Za rad na crno predviđena je kazna od 600.000 do milion dinara, a bilo je primera da se izriču kazne od 10.000 dinara i to za preduzetnika kome se to ne dešava prvi put čime se obezvređuje rad svih državnih organa", rekao je Ristanović i dodao da se ta praksa poslednjih meseci popravlja.
On smatra da se obaveznom overom ugovora kod nekog državnog organa može smanjiti rad na crno i naveo da je u Bugarskoj na taj način prepolovljen.
Ristanoć je je među problemima zaposlenih u Srbiji naveo i neplaćen prekovremeni rad, rad na određeno vreme koje poslodavci zloupotrebljavaju, kao i rad po ugovoru.
Prema njegovim rečima, rad inspekcijskih službi trebalo bi zakonski urediti kako bi se tačno znala njihova ovlašćenja, a naveo je da poslodavci na razne načine mogu da izbegnu plaćanje kazne.
Predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da se Zakon o radu ne sprovodi i ocenio da je "oštrica sankcija usmerena ka poslodavcima".
"Uglavnom je oštrica sankcija usmerena ka onim poslodavcima koji rade u zakonskim okvirima, a skoro ništa se ne radi da se smanji rad na crno. Poslodavci koji rade u sistemu osećaju veliku štetu od rada na crno", kazao je Atanacković.
Pradstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije Milorad Mijatović je rekao da se rad na crno sankcioniše i kao primer naveo nekadašnju tekstilnu fabriku u Novom Bečeju gde zaposleni osam meseci nisu primili plate, a kojima je vlasnik za prekovremeni rad davao po deset evra.
"Ne možemo se pohvaliti nivoom zaštite prava radnika. Sudovi se neefikasni, posebno iz domena radnog prava", kazao je Mijatović.
Debatu je organizovao Centar za demokratiju uz podršku Fondacije Fridrih Ebert.
(Beta)
