Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da, prema domaćim i međunarodnim projekcijama, u idućoj godini možemo očekivati ponovni, mada skromni, privredni rast, koji se procenjuje na 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da, prema domaćim i međunarodnim projekcijama, u idućoj godini možemo očekivati ponovni, mada skromni, privredni rast, koji se sada procenjuje na 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Premijer je, na promociji Menadžment foruma jugoistočne Evrope Bled-Kopaonik, u "Hajatu", rekao da ubrzanje dinamike privrednog rasta podazumeva kvalitativne i strukturne promena privrede, i racionalniju i efikasniju državu.
On je pozdravio inicijativu za osnivanje foruma koji će okupljati ekonomiste, privrednike i predstavnike regulatornih tela, koji će se baviti pitanjima poslovne strategije, restrukturiranja, finansijskog upravljanja ljudskim resursima, kao i prihvatanjem najboljih rešenja svetske prakse.
Teme sa foruma i te kako su važne i za bolje i efikasnije funkcionisanje države, jer se iz privatnog sektora u javni prenose principi i praksa korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, rekao je premijer.
Cvetković je kazao da je cilj novo javno upravljanje i budžetiranje i ostvarivanje ekonomskih i socijalnih ciljeva, sa najmanjim sredstvima, uz istovremno zadržavanje kvaliteta usluga koje pruža javni sektor građanima i privredi.
Zajedničkim organizovanjem foruma dodatno se učvršćuju veoma jake ekonomske veze Slovenije i Srbije, rekao je Cvetković, podsetivši da Slovenija i Srbija imaju veliki obim spoljno-trgovinske razmene i da Slovenija ima jedno od vodećih mesta kao investitor u Srbiji.
"Veoma je značajno što su organizatori foruma Slovenija koja je završila tranziciju i obezbedila već pre pet godina punopravno članstvo u EU i Srbija, koja je dosta odmakla u tranzicionim procesima i kojoj je dragoceno svako iskustvo post tranzicionih privreda", ukazao je premijer.
Premijer je istakao da je "za Srbiju, punopravno članstvo u EU prioritet", dodavši da svetska ekonomska kriza koja je ozbiljno pogodila Srbiju, neće usporiti naše aktivnosti na ubrzanju evropskih integracionih procesa i da očekuje da će EU uvažiti te napore.
Srbija mora da uradi veliki posao, pre svega da uskladi ekonomski sistem sa evropskim zakonodavstvom, ali i politički sa normama na polju demokratizacije i poštovanja ljudskih prava. Na tom poslu smo dosta odmakli, ali su veliki izazovi još uvek pred nama, ukazao je Cvetković.
On je najavio da Srbija odlučno kreće u celovitu reformu javnog sektora, koja podrazumeva trajno smanjenje javne potrošnje, a osnovni cilj je da se ona uskladi sa realnom ekonomskom snagom privrede i fiskalnim kapacitetom privrede i građana.
Navodeći da takva reforma ne može da se sprovede ođednom, premijer je rekao da će početak njenog sprovođenja i prvi efekti biti ugrađeni već u budžet za 2010. godinu.
Cvetković je najavio i nastavak modernizacije i izgradnje ključnih infrastrukturnih projekata u oblasti saobraćaja, energetike i telekomunikacija, za šta su osigurana sredstva, usvojeni planovi i rokovi.
Ubrzana je i priprema nove strategije privrednog razvoja koja se, mnogo više nego do sada, oslanja na izvoznu orijentaciju i međunarodnu konkurentnost, što zahteva jak investicioni i tehnološki podsticaj i mnogo povoljniji poslovni ambijent.
(Tanjug)
Premijer je, na promociji Menadžment foruma jugoistočne Evrope Bled-Kopaonik, u "Hajatu", rekao da ubrzanje dinamike privrednog rasta podazumeva kvalitativne i strukturne promena privrede, i racionalniju i efikasniju državu.
On je pozdravio inicijativu za osnivanje foruma koji će okupljati ekonomiste, privrednike i predstavnike regulatornih tela, koji će se baviti pitanjima poslovne strategije, restrukturiranja, finansijskog upravljanja ljudskim resursima, kao i prihvatanjem najboljih rešenja svetske prakse.
Teme sa foruma i te kako su važne i za bolje i efikasnije funkcionisanje države, jer se iz privatnog sektora u javni prenose principi i praksa korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, rekao je premijer.
Cvetković je kazao da je cilj novo javno upravljanje i budžetiranje i ostvarivanje ekonomskih i socijalnih ciljeva, sa najmanjim sredstvima, uz istovremno zadržavanje kvaliteta usluga koje pruža javni sektor građanima i privredi.
Zajedničkim organizovanjem foruma dodatno se učvršćuju veoma jake ekonomske veze Slovenije i Srbije, rekao je Cvetković, podsetivši da Slovenija i Srbija imaju veliki obim spoljno-trgovinske razmene i da Slovenija ima jedno od vodećih mesta kao investitor u Srbiji.
"Veoma je značajno što su organizatori foruma Slovenija koja je završila tranziciju i obezbedila već pre pet godina punopravno članstvo u EU i Srbija, koja je dosta odmakla u tranzicionim procesima i kojoj je dragoceno svako iskustvo post tranzicionih privreda", ukazao je premijer.
Premijer je istakao da je "za Srbiju, punopravno članstvo u EU prioritet", dodavši da svetska ekonomska kriza koja je ozbiljno pogodila Srbiju, neće usporiti naše aktivnosti na ubrzanju evropskih integracionih procesa i da očekuje da će EU uvažiti te napore.
Srbija mora da uradi veliki posao, pre svega da uskladi ekonomski sistem sa evropskim zakonodavstvom, ali i politički sa normama na polju demokratizacije i poštovanja ljudskih prava. Na tom poslu smo dosta odmakli, ali su veliki izazovi još uvek pred nama, ukazao je Cvetković.
On je najavio da Srbija odlučno kreće u celovitu reformu javnog sektora, koja podrazumeva trajno smanjenje javne potrošnje, a osnovni cilj je da se ona uskladi sa realnom ekonomskom snagom privrede i fiskalnim kapacitetom privrede i građana.
Navodeći da takva reforma ne može da se sprovede ođednom, premijer je rekao da će početak njenog sprovođenja i prvi efekti biti ugrađeni već u budžet za 2010. godinu.
Cvetković je najavio i nastavak modernizacije i izgradnje ključnih infrastrukturnih projekata u oblasti saobraćaja, energetike i telekomunikacija, za šta su osigurana sredstva, usvojeni planovi i rokovi.
Ubrzana je i priprema nove strategije privrednog razvoja koja se, mnogo više nego do sada, oslanja na izvoznu orijentaciju i međunarodnu konkurentnost, što zahteva jak investicioni i tehnološki podsticaj i mnogo povoljniji poslovni ambijent.
(Tanjug)
