Berača voća sve manje, iako su nadnice sve veće. Šta je dovelo do ovakve situacije, pitali smo uzgajivače i bivše sezonske radnike.
Sezonskih radnika u Srbiji ima sve manje, iako se ovaj posao sve više plaća. Radnici se žale na loše uslove rada, dok gazde tvrde da su spremne da obezbede gotovo sve što je potrebno, ali - nema ko da radi.
Uzgajivači maline kažu za MONDO da su nadnice visoke i kada se plaća po kilogramu može da se zaradi i 10.000 dinara dnevno. S druge strane, berači maline kažu za naš portal da je to "robovski posao".
ŠTA KAŽU GAZDE?
Jelena Milovanović iz Užica poslednjih nekoliko godina sa porodicom uzgaja svoje maline. Na početku su radili sami, ali kada se posao proširio, bili su im potrebni sezonski radnici.
"Kao tročlana porodica snalazili smo se i nalazili ispomoć, ali kada se posao proširio, bili su nam potrebni sezonski radnici. Nudimo uobičajene uslove, nadnice su generalno visoke, od 80 do 100 dinara po kilogramu. Prosek je oko 50 kilograma za dan, a neki dođu i do 100 kilograma za dan. Ako se nudi hrana, cena po kilogramu je nešto manja", kaže Jelena Milovanović za MONDO.
MNOGI BERAČI POSTALI UZGAJIVAČI
Uprkos dobroj zaradi, sezonske radnike je sve teže pronaći i sve ih manje ima, potvrđuje ona.
"Videli smo da je veoma teško naći dovoljan broj sezonskih radnike iz različitih razloga. Mnogi berači su pokrenuli svoj posao sa malinom, pa više ne rade kod drugih. Neki imaju svoje razloge, jer branje maline nije ni malo lak posao. Verujem da bi pomogla mehanizacija umesto berača, ali ko zna kada će primena mašina kod nas biti raširena" kaže Jelena Milovanović.
UČITELJICE I SREDNJOŠKOLCI
Među onima koji se prijavljuju za nadnicu, ima dosta srednjoškolaca koji dođu da beru maline na 15, 20 dana kako bi zaradili za more.
"Ima i prosvetnih radnika i učiteljica, koje su slobodne preko leta. Prema dosadašnjem iskustvu, nema pravila ko je bolji radnik, neko mlađi ili stariji. Često se dešava da se stariji više trude i da su predaniji. Mlađi ponekad hoće da zbrze, prekoče i zarade na brzinu, ali brzo vide da tako ne ide i da nije korektno. Generalno, bilo je situacija da dođe do krađe malina, gajbica, da gazde moraju da idu i da opominju, ali to nije često", objašnjava Jelena Milovanović.
SAMO DODATNA ZARADA
Nevena Radović, koja ima iskustva u ovom poslu, kaže za MONDO da ima svoje prednosti i mane.
"Brala sam maline mesec dana u okolini Užica i to sam išla preko preporuke. Neki plaćaju po kilogramu, dok neki drugi imaju fiksne dnevnice. Za onog ko je iskusan bolja je prva varijanta, dok je za neiskusnije berače bolje da imaju fiksnu zaradu. Ipak, kakva god da je zarada, to nije dovoljno za život, već može da bude samo neka dodatna zarada. Kod nekih dobijate dva obroka kada ste tamo ceo dan, ali uglavnom je jedan", objašnjava Nevena.
Kako objašnjava, nije ni malo lako brati maline po letnjoj vrućini. Tek posle 18, 19 časova "može da se diše", kaže Nevena za naš portal.
"Tokom rada se izgrebu ruke, a kod kupina je posebno problem, jer boji ruke i nokte. Mnogi ne daju da nosite rukavice, jer onda nemate osećaj u prstima kada berete. Morate da vidite da su zrele, da podvučete ruku, da pogledate između listova za svaku voćku. Ako je cena tog voća pala, dnevnice se smanjuju. Nije to iskustvo loše, ali na duže staze, taj posao je ropstvo i mučenje", kaže Nevena Radović za MONDO.
