Guverner NBS ocenio je da otpuštanje od 10.000 do 14.000 državnih službenika neće biti dovoljno da se ispune uslovi MMF o budžetskom deficitu za 2010.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić ocenio je da otpuštanje od 10.000 do 14.000 državnih službenika neće biti dovoljno da se ispune uslovi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o budžetskom deficitu za 2010.
"Otpuštanje državnih službenika, bez obzira da ili je reč o 10.000 ili 14.000, doneće uštedu budžetu od 10 do 12 milijardi dinara, što je oko trećine neophodnih ušteda", rekao je on u intervjuu za vikend izdanje beogradskog dnevnika "Danas".
Jelašić je kazao da prema predlogu MMF deficit budžeta Srbije za 2010. godinu ne bi trebalo da premaši 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što znači da je neophodno uštedeti između 30 i 40 milijardi dinara.
Najavljeno smanjivanje broja državnih službenika je, kako je rekao, dobar početak, ali ako je preliminarni dogovor da se deficit spusti na 3,5 odsto BDP, to podrazumeva dodatne uštede ili dodatne prihode.
"Ako se odustalo od povećanja poreza na dodatu vrednost (PDV), onda bi alternativa mogli da budu drugi poreski prihodi", kazao je Jelašić.
Guverner NBS je ocenio da će dogovor sa MMF sigurno biti postignut i izrazio nadu da će srpski pregovarači narednih pet nedelja efikasno iskoristiti da se pregovori uspešno okončaju u kratkom roku.
"Ukoliko do kraja oktobra bude postignut dogovor sa MMF, onda vladi predstoji težak zadatak da sva obećanja realizuje u praksi, jer to je preduslov za povlačenje druge i treće rate stend baj aranžmana", kazao je on.
Jelašić je naveo da su ove godine izdvajanja za investicije iz budžeta bila znatno ispod planiranog nivoa.
To nije dobro, ocenio je, utoliko pre što je deo sredstava koji je trebalo usmeriti u investicije otišao u potrošnju, ali je dodao da je to realnost Srbije i da bi se slično ponašao da je na mestu ministra finansija.
Prema njegovim rečima, takvo ponašanje, posmatrano na srednji i dugi rok, veoma je loš izbor, jer ukazuje da deficit u budžetu nije napravljen zbog investicija, nego zbog potrošnje koju ne prate odgovarajući prihodi.
"Ako bi se taj trend nastavio sigurno bismo se već za tri do četiri godine suočili sa problemom otplate ne samo kredita, već i kamata", kazao je Jelašić.
Guverner NBS Radovan Jelašić najavio je da se od 1. oktobra planira novi set propisa kojima će dodatno stimulisati banke da plasmane usmeravaju u kreditiranje.
(Beta)
"Otpuštanje državnih službenika, bez obzira da ili je reč o 10.000 ili 14.000, doneće uštedu budžetu od 10 do 12 milijardi dinara, što je oko trećine neophodnih ušteda", rekao je on u intervjuu za vikend izdanje beogradskog dnevnika "Danas".
Jelašić je kazao da prema predlogu MMF deficit budžeta Srbije za 2010. godinu ne bi trebalo da premaši 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što znači da je neophodno uštedeti između 30 i 40 milijardi dinara.
Najavljeno smanjivanje broja državnih službenika je, kako je rekao, dobar početak, ali ako je preliminarni dogovor da se deficit spusti na 3,5 odsto BDP, to podrazumeva dodatne uštede ili dodatne prihode.
"Ako se odustalo od povećanja poreza na dodatu vrednost (PDV), onda bi alternativa mogli da budu drugi poreski prihodi", kazao je Jelašić.
Guverner NBS je ocenio da će dogovor sa MMF sigurno biti postignut i izrazio nadu da će srpski pregovarači narednih pet nedelja efikasno iskoristiti da se pregovori uspešno okončaju u kratkom roku.
"Ukoliko do kraja oktobra bude postignut dogovor sa MMF, onda vladi predstoji težak zadatak da sva obećanja realizuje u praksi, jer to je preduslov za povlačenje druge i treće rate stend baj aranžmana", kazao je on.
Jelašić je naveo da su ove godine izdvajanja za investicije iz budžeta bila znatno ispod planiranog nivoa.
To nije dobro, ocenio je, utoliko pre što je deo sredstava koji je trebalo usmeriti u investicije otišao u potrošnju, ali je dodao da je to realnost Srbije i da bi se slično ponašao da je na mestu ministra finansija.
Prema njegovim rečima, takvo ponašanje, posmatrano na srednji i dugi rok, veoma je loš izbor, jer ukazuje da deficit u budžetu nije napravljen zbog investicija, nego zbog potrošnje koju ne prate odgovarajući prihodi.
"Ako bi se taj trend nastavio sigurno bismo se već za tri do četiri godine suočili sa problemom otplate ne samo kredita, već i kamata", kazao je Jelašić.
Guverner NBS Radovan Jelašić najavio je da se od 1. oktobra planira novi set propisa kojima će dodatno stimulisati banke da plasmane usmeravaju u kreditiranje.
(Beta)
