Iako je sedište Naftne industrije Srbije (NIS) u Novom Sadu, malo-pomalo događanja vezana za poslovanje kompanije premeštaju u Beograd, konstatuje novosadski "Dnevnik".
Iako je sedište Naftne industrije Srbije (NIS) u Novom Sadu, malo-pomalo događanja vezana za poslovanje kompanije premeštaju u Beograd, konstatuje novosadski "Dnevnik".
Gotovo sve važno, a vezano za rad ove kompanije, obavlja se tamo i, po svemu sudeći, u tom smislu promena neće biti.
Ovo, naravno, nije prvi put da se iz Novog Sada centar poslovanja NIS-a premešta u Beograd. Nešto slično dešavalo se i ranije, i kad god je tas previše prelazio na beogradsku stranu, reagovano je iz Vojvodine i tražio se, i uglavnom nalazio, balans.
Sastanci bitni za rad NIS-a održavali su se u oba grada, međutim, u poslednje vreme Novi Sad je gotovo potpuno skrajnut i, što je zanimljivo, ovog puta reakcije nema.
Kada je početkom godine ruski "Gaspormnjeft" postao većinski vlasnik Naftne industrije Srbije nije bilo nagoveštaja da će na bilo koji način Novi Sad biti stavljen u zapećak.
Novi prvi ljudi kompanije, predstavnici Upravnog odbora i Skupštine NIS predstavili su se u Novom Sadu, ali posle toga Beograd je sedište događanja.
Ideja je da NIS posluje kao kompanija koja bi trebalo da preraste područje naše zemlje i da stekne pozicije u regionu. To je, naravno, dobra strategija, za čije ostvarenje treba i mnogo rada, investicija i borbe na tržištu.
Za ostvarenje tog cilja zaista nije važno premestiti sedište kompanije iz Novog Sada u Beograd, već zasukati rukave i mnogo raditi.
Ukoliko su racionalizacija i štednja razlozi za "premeštanje centra dešavanja" iz Novog Sada u Beograd, onda im se, u principu, ne može mnogo prigovarati.
Ipak, to ne bi smelo do te mere da utiče da Novi Sad nema gotovo nikakvu ulogu jer treba reći da su obe rafinerije u Vojvodini, da su tu i ležišta nafte i gasa i, pre svega, sedište NIS je oduvek bilo u Novom Sadu, zaključuje "Dnevnik".
(FoNet)
Gotovo sve važno, a vezano za rad ove kompanije, obavlja se tamo i, po svemu sudeći, u tom smislu promena neće biti.
Ovo, naravno, nije prvi put da se iz Novog Sada centar poslovanja NIS-a premešta u Beograd. Nešto slično dešavalo se i ranije, i kad god je tas previše prelazio na beogradsku stranu, reagovano je iz Vojvodine i tražio se, i uglavnom nalazio, balans.
Sastanci bitni za rad NIS-a održavali su se u oba grada, međutim, u poslednje vreme Novi Sad je gotovo potpuno skrajnut i, što je zanimljivo, ovog puta reakcije nema.
Kada je početkom godine ruski "Gaspormnjeft" postao većinski vlasnik Naftne industrije Srbije nije bilo nagoveštaja da će na bilo koji način Novi Sad biti stavljen u zapećak.
Novi prvi ljudi kompanije, predstavnici Upravnog odbora i Skupštine NIS predstavili su se u Novom Sadu, ali posle toga Beograd je sedište događanja.
Ideja je da NIS posluje kao kompanija koja bi trebalo da preraste područje naše zemlje i da stekne pozicije u regionu. To je, naravno, dobra strategija, za čije ostvarenje treba i mnogo rada, investicija i borbe na tržištu.
Za ostvarenje tog cilja zaista nije važno premestiti sedište kompanije iz Novog Sada u Beograd, već zasukati rukave i mnogo raditi.
Ukoliko su racionalizacija i štednja razlozi za "premeštanje centra dešavanja" iz Novog Sada u Beograd, onda im se, u principu, ne može mnogo prigovarati.
Ipak, to ne bi smelo do te mere da utiče da Novi Sad nema gotovo nikakvu ulogu jer treba reći da su obe rafinerije u Vojvodini, da su tu i ležišta nafte i gasa i, pre svega, sedište NIS je oduvek bilo u Novom Sadu, zaključuje "Dnevnik".
(FoNet)
