Osim ulja, građani danas jeftinije plaćaju kafu, brašno, makarone, čokoladu, jaja, majonez…a mogu da očekuju i nova pojeftinjenja.
Osim ulja, čija je cena pod pritiskom konkurencije nedavno pala za oko 40 dinara po litru u odnosu na jun, građani danas jeftinije plaćaju kafu, brašno, makarone, čokoladu, jaja, majonez…
Stručnjaci ocenjuju da je do ovih pojeftinjenja došlo usled pada kupovne moći građana, ali i pojave proizvoda takozvanih trgovačkih robnih marki koji su poznatim brendovima postali konkurencija, piše "Blic".
Zbog toga, kažu, potrošači u narednom periodu mogu da očekuju nova pojeftinjenja.
Proizvode privatne robne marke u Srbiji trenutno nude "Intereks“, "Idea“, "Delta Maksi“, "Merkator“, "Super Vero“, "Metro“.
U pitanju su proizvodi iz kategorije hrane i kućne hemije koje za potrebe velikih trgovinskih lanaca proizvode poznati proizvođači.
Njihov kvalitet je u nivou propisanih standarda, a cena im je u odnosu na poznate brendove istog kvaliteta niža od 15 do 40 odsto. To je opredelilo veliki broj kupaca da se poslednjih meseci okrenu kupovini ovih proizvoda.
To uostalom potvrđuju i podaci Centra za istraživanje tržišta GFK, čiji Panel domaćinstva kontinuirano prati potrošnju više od 70 kategorija robe široke potrošnje u srpskim domaćinstvima.
Putem ove metodologije, zabeležen je porast učešća trgovačkih marki sa 1,1 odsto u 2008. godini na 1,8 odsto u prvih šest meseci ove godine.
Rast tražnje za trgovačkim robnim markama, a samim tim i pad tražnje za poznatim brendovima, prema oceni Dejana Kuzeljevića, PL menadžera u "Intereksu“, na kraju se odrazio na pad cena na tržištu. On kao ilustraciju navodi kafu.
"Kafa naše robne marke "top budžet“ u kesici od 200 grama, recimo, koštala je oko 79 dinara, dok je za konkurentske vrste iste gramaže trebalo izdvojiti više od 130 dinara.
Naravno da su se potrošači odlučivali za jeftiniju varijantu, a to se u velikoj meri odrazilo na pad prometa kafe velikih proizvođača. Slično se desilo i u ostalim lancima koji u asortimanu svojih "prajvat lejbel“ (PL) proizvoda imaju kafu. Da bi zadržali kupce, veliki proizvođači na kraju su bili prinuđeni da obore cenu", objašnjava Kuzeljević.
On napominje da je ovo samo početak i da će sličnih primera biti i u buduće, jer u Srbiji i te kako ima prostora za sniženja cena.
"Za visoke cene kod nas kriva je zatvorenost tržišta zbog čega domaći proizvođači na svoje proizvode zaračunavaju visoke proizvođačke marže.
Tako u odnosu na zemlje iz okruženja u Srbiji postoji jako puno cenovno visokih proizvoda koji će, da bi opstali usled konkurencije, morati da pojeftine“, kaže Kuzeljević.
Slična ocena može se čuti i u "Delta Maksiju“. Ovaj lanac trenutno broji oko 1.500 PL proizvoda, a u planu im je da do kraja ove godine u promet stave još 170 novih prehrambenih artikala, od čega će najviše biti zastupljene osnovne životne namirnice, konditori, pića, mleko i mlečni proizvodi.
"Ti proizvodi su u odnosu na konkurenciju jeftiniji i do 40 odsto jer su ulaganja u marketing znatno niža. To je uostalom i razlog što tražnja za njima raste. Jednom kada ih probaju, kupci shvataju da su za manje novca dobili isti kvalitet“, kažu u "Delta Maksiju“.
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište, međutim, kaže da je do pada cena došlo usled smanjenja marži trgovaca i proizvođača, jer je tokom poslednjih godinu dana došlo velikog pada kupovne moći građana.
"U strahu od gubitka posla ljudi su se okrenuli kupovini jeftinijih proizvoda, što je dovelo do toga da su cene oborene, kako bi se očuvao promet.
Naravno da je tome doprinela i pojava privatnih robnih marki, kao novog vida konkurencije, međutim, sve i da dođe do novih pojeftinjenja, to neće biti trajno.
Odnosno čim dođe do oporavka od krize, cene će biti vraćene na isti nivo. Za niže cene nama treba otvaranje tržišta“ kaže Stevanović.
Kupovinom PL proizvoda može se uštedeti prilična suma novca. Primera radi, prošle nedelje u "Maksi“ diskontima za litar "Deltinog“ ulja "premija“ trebalo je izdvojiti 79, a za ulja drugih proizvođača i do 10 dinara više.
Začinska slatka paprika "favola“ 100 g koštala je 64, a drugog proizvođača 99,50 dinara. Smrznuti grašak "favola“ 450 grama koštao je 63, a grašak drugog proizvođača iste gramaže 82,50 dinara.
Kilogram čajne kobasice "adut“ koštao je 730, a drugog proizvođača 798,50 dinara.
(MONDO)
Stručnjaci ocenjuju da je do ovih pojeftinjenja došlo usled pada kupovne moći građana, ali i pojave proizvoda takozvanih trgovačkih robnih marki koji su poznatim brendovima postali konkurencija, piše "Blic".
Zbog toga, kažu, potrošači u narednom periodu mogu da očekuju nova pojeftinjenja.
Proizvode privatne robne marke u Srbiji trenutno nude "Intereks“, "Idea“, "Delta Maksi“, "Merkator“, "Super Vero“, "Metro“.
U pitanju su proizvodi iz kategorije hrane i kućne hemije koje za potrebe velikih trgovinskih lanaca proizvode poznati proizvođači.
Njihov kvalitet je u nivou propisanih standarda, a cena im je u odnosu na poznate brendove istog kvaliteta niža od 15 do 40 odsto. To je opredelilo veliki broj kupaca da se poslednjih meseci okrenu kupovini ovih proizvoda.
To uostalom potvrđuju i podaci Centra za istraživanje tržišta GFK, čiji Panel domaćinstva kontinuirano prati potrošnju više od 70 kategorija robe široke potrošnje u srpskim domaćinstvima.
Putem ove metodologije, zabeležen je porast učešća trgovačkih marki sa 1,1 odsto u 2008. godini na 1,8 odsto u prvih šest meseci ove godine.
Rast tražnje za trgovačkim robnim markama, a samim tim i pad tražnje za poznatim brendovima, prema oceni Dejana Kuzeljevića, PL menadžera u "Intereksu“, na kraju se odrazio na pad cena na tržištu. On kao ilustraciju navodi kafu.
"Kafa naše robne marke "top budžet“ u kesici od 200 grama, recimo, koštala je oko 79 dinara, dok je za konkurentske vrste iste gramaže trebalo izdvojiti više od 130 dinara.
Naravno da su se potrošači odlučivali za jeftiniju varijantu, a to se u velikoj meri odrazilo na pad prometa kafe velikih proizvođača. Slično se desilo i u ostalim lancima koji u asortimanu svojih "prajvat lejbel“ (PL) proizvoda imaju kafu. Da bi zadržali kupce, veliki proizvođači na kraju su bili prinuđeni da obore cenu", objašnjava Kuzeljević.
On napominje da je ovo samo početak i da će sličnih primera biti i u buduće, jer u Srbiji i te kako ima prostora za sniženja cena.
"Za visoke cene kod nas kriva je zatvorenost tržišta zbog čega domaći proizvođači na svoje proizvode zaračunavaju visoke proizvođačke marže.
Tako u odnosu na zemlje iz okruženja u Srbiji postoji jako puno cenovno visokih proizvoda koji će, da bi opstali usled konkurencije, morati da pojeftine“, kaže Kuzeljević.
Slična ocena može se čuti i u "Delta Maksiju“. Ovaj lanac trenutno broji oko 1.500 PL proizvoda, a u planu im je da do kraja ove godine u promet stave još 170 novih prehrambenih artikala, od čega će najviše biti zastupljene osnovne životne namirnice, konditori, pića, mleko i mlečni proizvodi.
"Ti proizvodi su u odnosu na konkurenciju jeftiniji i do 40 odsto jer su ulaganja u marketing znatno niža. To je uostalom i razlog što tražnja za njima raste. Jednom kada ih probaju, kupci shvataju da su za manje novca dobili isti kvalitet“, kažu u "Delta Maksiju“.
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište, međutim, kaže da je do pada cena došlo usled smanjenja marži trgovaca i proizvođača, jer je tokom poslednjih godinu dana došlo velikog pada kupovne moći građana.
"U strahu od gubitka posla ljudi su se okrenuli kupovini jeftinijih proizvoda, što je dovelo do toga da su cene oborene, kako bi se očuvao promet.
Naravno da je tome doprinela i pojava privatnih robnih marki, kao novog vida konkurencije, međutim, sve i da dođe do novih pojeftinjenja, to neće biti trajno.
Odnosno čim dođe do oporavka od krize, cene će biti vraćene na isti nivo. Za niže cene nama treba otvaranje tržišta“ kaže Stevanović.
Kupovinom PL proizvoda može se uštedeti prilična suma novca. Primera radi, prošle nedelje u "Maksi“ diskontima za litar "Deltinog“ ulja "premija“ trebalo je izdvojiti 79, a za ulja drugih proizvođača i do 10 dinara više.
Začinska slatka paprika "favola“ 100 g koštala je 64, a drugog proizvođača 99,50 dinara. Smrznuti grašak "favola“ 450 grama koštao je 63, a grašak drugog proizvođača iste gramaže 82,50 dinara.
Kilogram čajne kobasice "adut“ koštao je 730, a drugog proizvođača 798,50 dinara.
(MONDO)
