Unija poslodavaca Srbije (UPS) je na osnovu istraživanja i praćenja sive ekonomije na teritoriji Beograda i permanentnog prikupljanja podataka na terenu, utvrdila zabrinjavajući trend stalnog porasta nivoa sive ekonomije u poslednjih sedam meseci ove godine u glavnom gradu, saopšteno je danas iz UPS-a.
Dobijeni rezultati zbirno pokazuju da ukupan promet roba i usluga koji se obavi u sivoj zoni na teritoriji grada Beograda iznosi od 35,1 odsto do 40,6 odsto.
Analiza pokazuje trend porasta ukupnog prometa roba i usluga na sivo na teritoriji Beograda iz meseca u meseca od izbijanja ekonomske krize i krize likvidnosti u privredi.
Zabrinjavaju podaci da se povećava i broj poslodavaca koji zvanično prijavljuju minimalnu zaradu za svoje zaposlene, a pretpostavlja se da im deo novca isplaćuju na ruke, kako bi izbegli plaćanje poreza i doprinosa koji su neumereno veliki i ugrožavaju opstanak preduzetnika i malih preduzeća.
Anketa je obuhvatila broj poslodavaca koji su prešli na privremeno finansiranje i isplaćivanje minimalne plate na teritoriji grada Beograda u toku svakog od proteklih sedam meseci 2009. godine.
Ukoliko se ovaj trend nastavi više od 3.000 preduzeća na teritoriji Beograda koja su do krize poslovala pozitivno preći će na isplatu minimalnih zarada, što će predstavljati svojevrsnu "socijalnu bombu," pošto prosečno preduzeće u Beogradu zapošljava 22 radnika, što znači da će ovim biti direktno ugrožena egzistencija 66. 000 zaposlenih na teritoriji grada.
Još više zabrinjava trend izražen u nezvaničnoj anketi obavljenoj na mini-uzorku od 124 direktora i vlasnika malih, srednjih i velikih preduzeća na teritoriji Beograda, u kojoj se vidi da su oni zbog problema sa likvidnošću i očuvanja poslovanja svojih preduzeća sve spremniji da, ukoliko država i dalje bude povećavala poreska opterećenja privredi, deo prometa ne prijavljuju i primaju zaposlene na crno.
Kako je navedeno, ovi pokazatelji upućuju da je neophodna koordinirana akcija svih državnih organa na suzbijanju sive ekonomije i prebacivanju dela sivog prometa u legalne tokove.
Ukoliko bi se udeo procenta BDP koji se u prvih šest meseci 2009. godine pravio u sivoj zoni (36,4 odsto) na teritoriji Srbije smanjio za samo 20 odsto u narednih godinu dana i sveo na 28 odsto BDP, gotovo celokupna "budžetska rupa" od 150 milijardi dinara bila bi popunjena bez ikakvog povećavanja PDV-a, poreza i doprinosa na zarade i drugih opterećenja.
Istraživanje je rađeno na osnovu uzorka, koji je formiran na osnovu ukupnog prometa roba koje se prodaju van sistema fiskalizacije (na pijačnim i vanpijačnim mestima), kao i na osnovu udela robe i usluga koji se obave van sistema fiskalizacije u preduzećima koja legalno posluju i broja neprijavljenih radnika i isplaćivanja zarada na crno.
Uzorak je formiran metodom kvantitavnog izbora i upoređivanja sa podacima Republičkog zavoda za statistiku i Agencije za privredne registre u 15 gradskih opština.
Anketom su obuhvaćena 874 mala, srednja i velika preduzeća na teritoriji Beograda, a istraživanje je obuhvatilo i 342 nelegalno prijavljena objekta, improvizovane ulične tezge i pojedinačna lica koja obavljaju usluge radeći na crno ili su neprijavljeni.
(Tanjug)
Dobijeni rezultati zbirno pokazuju da ukupan promet roba i usluga koji se obavi u sivoj zoni na teritoriji grada Beograda iznosi od 35,1 odsto do 40,6 odsto.
Analiza pokazuje trend porasta ukupnog prometa roba i usluga na sivo na teritoriji Beograda iz meseca u meseca od izbijanja ekonomske krize i krize likvidnosti u privredi.
Zabrinjavaju podaci da se povećava i broj poslodavaca koji zvanično prijavljuju minimalnu zaradu za svoje zaposlene, a pretpostavlja se da im deo novca isplaćuju na ruke, kako bi izbegli plaćanje poreza i doprinosa koji su neumereno veliki i ugrožavaju opstanak preduzetnika i malih preduzeća.
Anketa je obuhvatila broj poslodavaca koji su prešli na privremeno finansiranje i isplaćivanje minimalne plate na teritoriji grada Beograda u toku svakog od proteklih sedam meseci 2009. godine.
Ukoliko se ovaj trend nastavi više od 3.000 preduzeća na teritoriji Beograda koja su do krize poslovala pozitivno preći će na isplatu minimalnih zarada, što će predstavljati svojevrsnu "socijalnu bombu," pošto prosečno preduzeće u Beogradu zapošljava 22 radnika, što znači da će ovim biti direktno ugrožena egzistencija 66. 000 zaposlenih na teritoriji grada.
Još više zabrinjava trend izražen u nezvaničnoj anketi obavljenoj na mini-uzorku od 124 direktora i vlasnika malih, srednjih i velikih preduzeća na teritoriji Beograda, u kojoj se vidi da su oni zbog problema sa likvidnošću i očuvanja poslovanja svojih preduzeća sve spremniji da, ukoliko država i dalje bude povećavala poreska opterećenja privredi, deo prometa ne prijavljuju i primaju zaposlene na crno.
Kako je navedeno, ovi pokazatelji upućuju da je neophodna koordinirana akcija svih državnih organa na suzbijanju sive ekonomije i prebacivanju dela sivog prometa u legalne tokove.
Ukoliko bi se udeo procenta BDP koji se u prvih šest meseci 2009. godine pravio u sivoj zoni (36,4 odsto) na teritoriji Srbije smanjio za samo 20 odsto u narednih godinu dana i sveo na 28 odsto BDP, gotovo celokupna "budžetska rupa" od 150 milijardi dinara bila bi popunjena bez ikakvog povećavanja PDV-a, poreza i doprinosa na zarade i drugih opterećenja.
Istraživanje je rađeno na osnovu uzorka, koji je formiran na osnovu ukupnog prometa roba koje se prodaju van sistema fiskalizacije (na pijačnim i vanpijačnim mestima), kao i na osnovu udela robe i usluga koji se obave van sistema fiskalizacije u preduzećima koja legalno posluju i broja neprijavljenih radnika i isplaćivanja zarada na crno.
Uzorak je formiran metodom kvantitavnog izbora i upoređivanja sa podacima Republičkog zavoda za statistiku i Agencije za privredne registre u 15 gradskih opština.
Anketom su obuhvaćena 874 mala, srednja i velika preduzeća na teritoriji Beograda, a istraživanje je obuhvatilo i 342 nelegalno prijavljena objekta, improvizovane ulične tezge i pojedinačna lica koja obavljaju usluge radeći na crno ili su neprijavljeni.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
