Guverner NBSizjavio je da bi u oktobru trebalo da počne odobravanje kredita malim i srednjim preduzećima iz kreditne linije Evropske investicione banke. Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije i nekoliko sindikata formirali su Krizni Socijalno ekonomski savet
Guverner Narodne banke Srbije(NBS) Radovan Jelašić izjavio je danas da bi u oktobru trebalo da počne odobravanje kredita malim i srednjim preduzećima iz kreditne linije Evropske investicione banke (EIB) od 250 miliona evra.
On je na predstavljanju kreditnih linija za mala i srednja prduzeća i lokalne samouprave preko NBS kao agenta, kazao da je EIB sprema da odobri dodatna sredstva za finansiranje firmi i preduzetnika u Srbiji, ukoliko se taj kredit brzo iskoristi.
Jelašić je naveo da će novac iz kreditne linije EIB moći da koriste i preduzetnici i lizing kompanije.
Mala i srednja preduzeća u Srbiji, kazao je, do sada su iskoristila dva kredita EIB, u ukupnom iznosu od 65 miliona evra, čime je otvoreno 1.602 radna mesta.
Jelašić je naveo i da donacijom Evropske agencije za rekonstrukciju od 15 miliona evra osnovan obnavljajući fond (Fond revolving kreditaEAR) iz kojeg je od 2001. godine do sada odobreno 50 miliona evra kredita za oko 500 preduzeća.
Tim kreditima otvoreno je oko 2.600 radnih mesta, kazao je guverner.
U međuvremenu Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije (APPS) i nekoliko sindikata formirali su Krizni socijalno ekonomski savet (KSES), jer postojeći ne funkcioniše, da bi se sprečile socijalne tenzije i vratilo poverenje između radnika i poslodavaca, rečeno je danas na konferenciji za novinare.
Na inicijativu APPS, kao predstavnika poslodavaca, u formiranju Kriznog SES, kao socijalni partneri učestvovali su Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), Unija tekstilaca Srbije, Konfederacija slobodnih sindikata, Industrijski sindikat Srbije i Srpska TV mreža, kao Asocijacija lokalnih medija.
Prema rečima predsednika APPS Žarka Milisavljevića povod za formiranje kriznog tela za socijalni dijalog je ekonomski i socijalni kolaps u Srbiji, usled blokade državnog SES.
"Postojeći Socijalno ekonomski savet je ustvari generator krize, jer nije omogućio širim socijalnim partnerima da učestvuju u kreiranju mera i zahteva prema Vladi" , rekao je Milisavljević.
Krizni socijalno ekonomski savet ima cilj da utiče na izmene Zakona o radu, u delu utvrđivanja reprezentativnosti sindikata i da daje predloge Vladi i Skupštini za prevazilaženje socijalno ekonomskih problema.
Naš zadatak će biti da dajemo preporuke Vladi, a vršićemo i pritisak na skupštinske odbore za izmene zakona, rekla je predsednica ASNS Ranka Savić.
Ona je objasnila da će Savet neće koštati radnike i građane, jer se neće finansirati iz budžeta, već na teret osnivača.
Jedan od prvih zahteva Vladi, najavila je Savić, biće da članovi SES više ne budu plaćeni iz budžeta i da se ukinu naknade predstavnicima poslodavaca i sindikata za učešće u upravnim odborima državnih fondova i institucija.
Posebne aktivnosti Kriznog SES odnosiće se na najugroženije, rekli su osnivači i najavili akciju "socijalni dinar" u kojoj će se dobrovoljnim prilogom poslodavaca, izdvajanjem 100 dinara po zaposlenom, sakupiti novac za pomoć korisnicima narodnih kuhinja i deci bez socijalnog staranja.
Sednice Kriznog socijalno ekonomskog saveta, kako je rečeno na konferenciji, biće javne i održavaće se širom Srbije, a inicijatori očekuju široku podršku radnika, nezaposlenih i nevladinog sektora.
(agencije/MONDO)
On je na predstavljanju kreditnih linija za mala i srednja prduzeća i lokalne samouprave preko NBS kao agenta, kazao da je EIB sprema da odobri dodatna sredstva za finansiranje firmi i preduzetnika u Srbiji, ukoliko se taj kredit brzo iskoristi.
Jelašić je naveo da će novac iz kreditne linije EIB moći da koriste i preduzetnici i lizing kompanije.
Mala i srednja preduzeća u Srbiji, kazao je, do sada su iskoristila dva kredita EIB, u ukupnom iznosu od 65 miliona evra, čime je otvoreno 1.602 radna mesta.
Jelašić je naveo i da donacijom Evropske agencije za rekonstrukciju od 15 miliona evra osnovan obnavljajući fond (Fond revolving kreditaEAR) iz kojeg je od 2001. godine do sada odobreno 50 miliona evra kredita za oko 500 preduzeća.
Tim kreditima otvoreno je oko 2.600 radnih mesta, kazao je guverner.
U međuvremenu Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije (APPS) i nekoliko sindikata formirali su Krizni socijalno ekonomski savet (KSES), jer postojeći ne funkcioniše, da bi se sprečile socijalne tenzije i vratilo poverenje između radnika i poslodavaca, rečeno je danas na konferenciji za novinare.
Na inicijativu APPS, kao predstavnika poslodavaca, u formiranju Kriznog SES, kao socijalni partneri učestvovali su Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), Unija tekstilaca Srbije, Konfederacija slobodnih sindikata, Industrijski sindikat Srbije i Srpska TV mreža, kao Asocijacija lokalnih medija.
Prema rečima predsednika APPS Žarka Milisavljevića povod za formiranje kriznog tela za socijalni dijalog je ekonomski i socijalni kolaps u Srbiji, usled blokade državnog SES.
"Postojeći Socijalno ekonomski savet je ustvari generator krize, jer nije omogućio širim socijalnim partnerima da učestvuju u kreiranju mera i zahteva prema Vladi" , rekao je Milisavljević.
Krizni socijalno ekonomski savet ima cilj da utiče na izmene Zakona o radu, u delu utvrđivanja reprezentativnosti sindikata i da daje predloge Vladi i Skupštini za prevazilaženje socijalno ekonomskih problema.
Naš zadatak će biti da dajemo preporuke Vladi, a vršićemo i pritisak na skupštinske odbore za izmene zakona, rekla je predsednica ASNS Ranka Savić.
Ona je objasnila da će Savet neće koštati radnike i građane, jer se neće finansirati iz budžeta, već na teret osnivača.
Jedan od prvih zahteva Vladi, najavila je Savić, biće da članovi SES više ne budu plaćeni iz budžeta i da se ukinu naknade predstavnicima poslodavaca i sindikata za učešće u upravnim odborima državnih fondova i institucija.
Posebne aktivnosti Kriznog SES odnosiće se na najugroženije, rekli su osnivači i najavili akciju "socijalni dinar" u kojoj će se dobrovoljnim prilogom poslodavaca, izdvajanjem 100 dinara po zaposlenom, sakupiti novac za pomoć korisnicima narodnih kuhinja i deci bez socijalnog staranja.
Sednice Kriznog socijalno ekonomskog saveta, kako je rečeno na konferenciji, biće javne i održavaće se širom Srbije, a inicijatori očekuju široku podršku radnika, nezaposlenih i nevladinog sektora.
(agencije/MONDO)
