Izlaganje privatnih kolekcija, koje skupljaju prašinu po tavanima, može postati isplativ posao
Muzeji su trošili novac iz državnih budžeta, međutim, sve više ideja o muzejima počinje da se približava i svetu biznisa. Nije to više samo čista kultura. Izlaganje privatnih kolekcija, koje skupljaju prašinu po tavanima, može postati isplativ posao, odnosno isplativ oblik samozapošljavanja.
Dimitrije Vujadinović, predsednik fondacije Balkankult, ekspert je za privatne muzeje. Prošao je Srbiju uzduž i popreko, posebno Vojvodinu, i prema njegovoj proceni u našoj zemlji ima oko 120 privatnih zbirki koje bi mogle da prerastu u neku izložbenu postavku vrednu da privuče posetioce.
”To su najrazličitije kolekcije, od etnoloških do umetničkih. Neophodno je da se one stručno obrade, jer sada ima primere da se i salaši komercijalizuju i predstavljaju kao etno-muzeji, što je pretenciozno, kaže Vujadinović za ”Politiku.”
Poznatiji privatni muzeji su kolekcija automobila Brace Petkovića u Beogradu, Muzej hleba Jeremija u Pećincima, zbirka pčelarstva Žarka Živanovića u Sremskim Karlovcima...
Prvi čovek Balkankulta pominje i vrednu kolekciju Arpada Pecea iz Sente, radi se o 10 kompletnih radionica starih zanata, zatim i raskošnu zbirku duvana, u selu Telečka kod Sombora.
Prema postojećim zakonima privatni muzej je relativno lako otvoriti, u vidu fonda, fondacije, zadužbine ili nevladine organizacije. Taksa za upis u registar iznosi 8730 dinara i plaća se u Ministarstvu kulture. Papirologija može da se završi za manje od mesec dana. Problem je, obično, prostor.
”Ako lokalna zajednica pomogne dodeljujući prostor, muzej u nastajanju je preskočio glavnu prepreku, naveo je Vujadinović.
”Za održiv razvoj potrebna je prodavnica i posetioci. Za ovo poslednje ne treba brinuti, recimo, samo Muzej hleba u Pećincima ima 15 000 posetilaca godišnje. Prodavnice, takođe, mogu uspešno da posluju. Recimo, retko koji posetilac zbirke meda u Karlovcima ne kupi nešto od izloženih proizvoda u muzejskoj prodavnici.”
Privatni muzeji su turistički hit u Nemačkoj. Da bi privukli turiste, u inače nezanimljivo područje, čelnici regije Ajfel odlučili su da podrže osnivanje privatnih muzeja. To su najrazličitje zbirke. Od kolekcije vatrogasnih vozila do muzeja senfa.
Posle najviše dve godine, privatni muzeji su prelazili na samofinansiranje.
Vujadinović je za ovaj list izjavio, da i u Srbiji ima velikog interesovanja za jedan ovakav oblik edukativnog turizma, kao i osnove za mali, porodični biznis.
(MONDO, na slici: muzej hleba u Pećincima)
Dimitrije Vujadinović, predsednik fondacije Balkankult, ekspert je za privatne muzeje. Prošao je Srbiju uzduž i popreko, posebno Vojvodinu, i prema njegovoj proceni u našoj zemlji ima oko 120 privatnih zbirki koje bi mogle da prerastu u neku izložbenu postavku vrednu da privuče posetioce.
”To su najrazličitije kolekcije, od etnoloških do umetničkih. Neophodno je da se one stručno obrade, jer sada ima primere da se i salaši komercijalizuju i predstavljaju kao etno-muzeji, što je pretenciozno, kaže Vujadinović za ”Politiku.”
Poznatiji privatni muzeji su kolekcija automobila Brace Petkovića u Beogradu, Muzej hleba Jeremija u Pećincima, zbirka pčelarstva Žarka Živanovića u Sremskim Karlovcima...
Prvi čovek Balkankulta pominje i vrednu kolekciju Arpada Pecea iz Sente, radi se o 10 kompletnih radionica starih zanata, zatim i raskošnu zbirku duvana, u selu Telečka kod Sombora.
Prema postojećim zakonima privatni muzej je relativno lako otvoriti, u vidu fonda, fondacije, zadužbine ili nevladine organizacije. Taksa za upis u registar iznosi 8730 dinara i plaća se u Ministarstvu kulture. Papirologija može da se završi za manje od mesec dana. Problem je, obično, prostor.
”Ako lokalna zajednica pomogne dodeljujući prostor, muzej u nastajanju je preskočio glavnu prepreku, naveo je Vujadinović.
”Za održiv razvoj potrebna je prodavnica i posetioci. Za ovo poslednje ne treba brinuti, recimo, samo Muzej hleba u Pećincima ima 15 000 posetilaca godišnje. Prodavnice, takođe, mogu uspešno da posluju. Recimo, retko koji posetilac zbirke meda u Karlovcima ne kupi nešto od izloženih proizvoda u muzejskoj prodavnici.”
Privatni muzeji su turistički hit u Nemačkoj. Da bi privukli turiste, u inače nezanimljivo područje, čelnici regije Ajfel odlučili su da podrže osnivanje privatnih muzeja. To su najrazličitje zbirke. Od kolekcije vatrogasnih vozila do muzeja senfa.
Posle najviše dve godine, privatni muzeji su prelazili na samofinansiranje.
Vujadinović je za ovaj list izjavio, da i u Srbiji ima velikog interesovanja za jedan ovakav oblik edukativnog turizma, kao i osnove za mali, porodični biznis.
(MONDO, na slici: muzej hleba u Pećincima)
