Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio je da je planirano da do početka 2012. godine bude završen celokupan saobraćajni pravac Koridor 10.
Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio je da je planirano da do početka 2012. godine bude završen celokupan saobraćajni pravac Koridor 10.
Ministar Mrkonjić je u intervjuu za "Večernje novosti" od nedelje kazao kako "Koridor 10 ne sme i neće biti u paketu projekata koji će biti zaustavljeni zbog štednje."
"I ministarka finansija Diana Dragutinović nedavno je rekla ono što ja non-stop ponavljam, a to je da pregovori sa MMF (Međunarodnim monetarnim fondom) ne remete priliv sredstava koja su Svetska banke i evropske banke odvojile za ovaj projekat", rekao je Mrkonjić.
Prema Mrkonjiću, od ukupno 307 kilometara nezavršenog dela Koridora 10, kompletirano je 50 kilometara i to 20 kilometara autoputa od Preševa do Levosoja, te deonica od 7,5 kilometara na obilaznici oko Beograda, od Železnika do Orlovače.
"Do 29. novembra kompletiraćemo deonice od 20 kilometara prema Subotici i Novom Sadu. To je bio plan za ovu godinu i on je ispoštovan, tu sam potpuno zadovoljan," kazao je Mrkonjić.
Ministar je dalje izneo kako je "ostalo još oko 260 kilometara i za te deonice se rade projekti, raspisuju tenderi, vrši eksproprijacija. Interesovanje firmi za gradnju je veoma veliko, na primer, za tender za deonicu od granice prema Dimitrovgradu, u dužini od 8,5 kilometara, do sada se javilo više od 30 preduzeća", naveo je Mrkonjić.
Mrkonjić je ocenio da je najveća dobit od Koridora 10 što će taj projekat, direktno i indirektno, uposliti 200.000 ljudi.
"Da ne pričam o prihodima od putarina, turizma... Isplatiće se u roku od deset godina, u to sam siguran", rekao je ministar.
Po Mrkonjiću, železnički koridor je za Srbiju još veća razvojna šansa od putnog, jer će uposliti 100.000 ljudi u metalskom kompleksu i pokrenuti tu industriju koja tavori od sankcija.
"Planirali smo da do 2012. završimo radove u vrednosti od 1,1 milijardi evra i da otklonimo osnovne slabe tačke na železničkom koridoru", kazao je Mrkonjić.
Ministar za infrastrukturu je, međutim, primetio da je za kompletnu modernizaciju na železničkom koridoru potrebno više od četiri milijarde evra sredstava.
(Tanjug)
Ministar Mrkonjić je u intervjuu za "Večernje novosti" od nedelje kazao kako "Koridor 10 ne sme i neće biti u paketu projekata koji će biti zaustavljeni zbog štednje."
"I ministarka finansija Diana Dragutinović nedavno je rekla ono što ja non-stop ponavljam, a to je da pregovori sa MMF (Međunarodnim monetarnim fondom) ne remete priliv sredstava koja su Svetska banke i evropske banke odvojile za ovaj projekat", rekao je Mrkonjić.
Prema Mrkonjiću, od ukupno 307 kilometara nezavršenog dela Koridora 10, kompletirano je 50 kilometara i to 20 kilometara autoputa od Preševa do Levosoja, te deonica od 7,5 kilometara na obilaznici oko Beograda, od Železnika do Orlovače.
"Do 29. novembra kompletiraćemo deonice od 20 kilometara prema Subotici i Novom Sadu. To je bio plan za ovu godinu i on je ispoštovan, tu sam potpuno zadovoljan," kazao je Mrkonjić.
Ministar je dalje izneo kako je "ostalo još oko 260 kilometara i za te deonice se rade projekti, raspisuju tenderi, vrši eksproprijacija. Interesovanje firmi za gradnju je veoma veliko, na primer, za tender za deonicu od granice prema Dimitrovgradu, u dužini od 8,5 kilometara, do sada se javilo više od 30 preduzeća", naveo je Mrkonjić.
Mrkonjić je ocenio da je najveća dobit od Koridora 10 što će taj projekat, direktno i indirektno, uposliti 200.000 ljudi.
"Da ne pričam o prihodima od putarina, turizma... Isplatiće se u roku od deset godina, u to sam siguran", rekao je ministar.
Po Mrkonjiću, železnički koridor je za Srbiju još veća razvojna šansa od putnog, jer će uposliti 100.000 ljudi u metalskom kompleksu i pokrenuti tu industriju koja tavori od sankcija.
"Planirali smo da do 2012. završimo radove u vrednosti od 1,1 milijardi evra i da otklonimo osnovne slabe tačke na železničkom koridoru", kazao je Mrkonjić.
Ministar za infrastrukturu je, međutim, primetio da je za kompletnu modernizaciju na železničkom koridoru potrebno više od četiri milijarde evra sredstava.
(Tanjug)
