Prevremeni odlazak u penzije, jedan je od glavnih krivaca za potpuni kolaps koji je doživeo penzioni sistem u Srbiji, piše "Blic".
Prevremeni odlazak u penzije, jedan je od glavnih krivaca za potpuni kolaps koji je doživeo penzioni sistem u Srbiji, piše "Blic".
Jeste da je udeo invalidskih penzionera u poslednjih nekoliko godina smanjen, ali je on i dalje veoma visok.
Prevremeno penzionisanje posebno je bilo izraženo devedesetih godina. Veliki giganti prestali su da rade, ljudi su ostajali bez posla, tako da je većina njih spas potražila u prevremenom penzionisanju.
Lekari su bili potpuno neselektivni tako da se dešavalo da potpuno zdrav čovek, u punoj radnoj snazi, dobije rešenje za penzionisanje.
Udeo invalidskih penzionera krajem devedesetih bio je čak 30 odsto, da bi u reformama koje su preduzete u poslednjih nekoliko godina pao na 23 odsto, što je još uvek veoma visoko.
"Napravljena je greška koja se ne može ispraviti, jer oni koji su devedesetih penzionisani sa pedesetak godina sada imaju blizu sedamdeset.
Već su pooštreni kriterijumi za odlazak u penziju, čak se možda otišlo i u drugu krajnost tako da oni koji imaju opravdanih razloga za odlazak u prevremenu penziju danas ne mogu to da učine", kaže Milojko Arsić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Da će stub daljih reformi penzionog sistema biti još oštriji kriterijumi za prevremeno penzionisanje, nedavno je najavio i Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade.
Sledeći korak koji će biti preduzet jeste daleko niže penzije za one koji odlaze u prevremene penzije.
Osim neselektivnog invalidskog penzionisanja, veliki problem PIO fondu predstavlja i veliki broj osiguranika sa beneficiranim radnim stažom.
Tako se i policajci, vojnici koji počinju da rade sa dvadesetak godina penzionišu već u 50. Osiguranici sa beneficiranim radnim stažom danas čine 20 odsto penzionera.
Kako se starosna granica u Srbiji stalno povećava to i oni koji su otišli u penzije sa 50 godina predstavljaju sve veći pritisak na penzioni fond.
"Reformom penzionog sistema moraju ozbiljno da se preispitaju prava na beneficiran radni staž. Tako u policiji imamo ljude koji rade kancelarijske poslove ili u računovodstvu a imaju beneficiran radni staž.
Ta prava se moraju preispitati i treba ih dati samo onima koji rade stresan posao, koji su na ulici i izloženi opasnosti", kaže Arsić.
Naši problemi koji postoje u penzionom sistemu nisu jedinstveni i oni postoje i u drugim zemljama. Međutim, naše komšije se lakše bore sa njima jer nisu imali tako neselektivan odlazak u prevremene penzije, ali ni stopa nezaposlenosti kod njih nije toliko izražena kao kod nas.
"Najveći kratkoročne efekat na penzioni sistem ima efekat zamrzavanja penzija. Penzije će zbog toga ove i sledeće godine biti obezvređene za 15 odsto.
Na duže staze pozitivan efekat bi pokazalo izjednačavanje radnog staža za muškarce i žene do 65. godine.
Osim toga treba jačati privatne dobrovoljne penzione fondove, jer osnovna filozofija je da penzija u budućnosti obezbedi egzistencijalni minimum, a da svi koji žele više to obezbede ulaganjem u privatne fondove, životna osiguranja", kaže prof. Milojko Arsić za "Blic".
"Blic" podseća i koji du problemi penzionog sistama:
- dugogodišnji neselektivni prevremeni odlazak u penzije
- loša naplata doprinosa
- neselektivan beneficirani radni staž
- visok odnos prosečnih penzija i plata, koji danas iznosi više od 60 odsto
- demografske promene, sve više starog stanovništva a sve manje radno sposobnih
- siva ekonomija
(MONDO/Foto: "Blic")
Jeste da je udeo invalidskih penzionera u poslednjih nekoliko godina smanjen, ali je on i dalje veoma visok.
Prevremeno penzionisanje posebno je bilo izraženo devedesetih godina. Veliki giganti prestali su da rade, ljudi su ostajali bez posla, tako da je većina njih spas potražila u prevremenom penzionisanju.
Lekari su bili potpuno neselektivni tako da se dešavalo da potpuno zdrav čovek, u punoj radnoj snazi, dobije rešenje za penzionisanje.
Udeo invalidskih penzionera krajem devedesetih bio je čak 30 odsto, da bi u reformama koje su preduzete u poslednjih nekoliko godina pao na 23 odsto, što je još uvek veoma visoko.
"Napravljena je greška koja se ne može ispraviti, jer oni koji su devedesetih penzionisani sa pedesetak godina sada imaju blizu sedamdeset.
Već su pooštreni kriterijumi za odlazak u penziju, čak se možda otišlo i u drugu krajnost tako da oni koji imaju opravdanih razloga za odlazak u prevremenu penziju danas ne mogu to da učine", kaže Milojko Arsić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Da će stub daljih reformi penzionog sistema biti još oštriji kriterijumi za prevremeno penzionisanje, nedavno je najavio i Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade.
Sledeći korak koji će biti preduzet jeste daleko niže penzije za one koji odlaze u prevremene penzije.
Osim neselektivnog invalidskog penzionisanja, veliki problem PIO fondu predstavlja i veliki broj osiguranika sa beneficiranim radnim stažom.
Tako se i policajci, vojnici koji počinju da rade sa dvadesetak godina penzionišu već u 50. Osiguranici sa beneficiranim radnim stažom danas čine 20 odsto penzionera.
Kako se starosna granica u Srbiji stalno povećava to i oni koji su otišli u penzije sa 50 godina predstavljaju sve veći pritisak na penzioni fond.
"Reformom penzionog sistema moraju ozbiljno da se preispitaju prava na beneficiran radni staž. Tako u policiji imamo ljude koji rade kancelarijske poslove ili u računovodstvu a imaju beneficiran radni staž.
Ta prava se moraju preispitati i treba ih dati samo onima koji rade stresan posao, koji su na ulici i izloženi opasnosti", kaže Arsić.
Naši problemi koji postoje u penzionom sistemu nisu jedinstveni i oni postoje i u drugim zemljama. Međutim, naše komšije se lakše bore sa njima jer nisu imali tako neselektivan odlazak u prevremene penzije, ali ni stopa nezaposlenosti kod njih nije toliko izražena kao kod nas.
"Najveći kratkoročne efekat na penzioni sistem ima efekat zamrzavanja penzija. Penzije će zbog toga ove i sledeće godine biti obezvređene za 15 odsto.
Na duže staze pozitivan efekat bi pokazalo izjednačavanje radnog staža za muškarce i žene do 65. godine.
Osim toga treba jačati privatne dobrovoljne penzione fondove, jer osnovna filozofija je da penzija u budućnosti obezbedi egzistencijalni minimum, a da svi koji žele više to obezbede ulaganjem u privatne fondove, životna osiguranja", kaže prof. Milojko Arsić za "Blic".
"Blic" podseća i koji du problemi penzionog sistama:
- dugogodišnji neselektivni prevremeni odlazak u penzije
- loša naplata doprinosa
- neselektivan beneficirani radni staž
- visok odnos prosečnih penzija i plata, koji danas iznosi više od 60 odsto
- demografske promene, sve više starog stanovništva a sve manje radno sposobnih
- siva ekonomija
(MONDO/Foto: "Blic")
