Ministar za vanredne situacije Rusije Sergej Šojgu izrazio je zainteresovanost da srpske kompanije učestvuju u izgradnji objekata za Olimpijadu u Sočiju 2014. godine.
Ministar za vanredne situacije Rusije Sergej Šojgu izrazio je zainteresovanost da srpske kompanije učestvuju u izgradnji objekata za Olimpijadu u Sočiju 2014. godine.
Kako je saopstila Vlada Srbije, on je to rekao na sastanku sa potpredsednikom Vlade i ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem, ministrom energetike Petarom Škundrićem i ministrom za infrastrukturu Milutinom Mrkonjićem.
Na sastanku je na konstatovano da je u poslednjih šest meseci postignut napredak u vezi sa gasno-naftnim aranžmanom.
Ministri su istakli zadovoljstvo veoma dobrom saradnjom Vlade Srbije sa predstavnicima Gaspromnjefta i rukovodstva NIS-a, čime su stvoreni uslovi za početak rekonstrukcije tog preduzeća.
Ministar Dačić je na početku sastanka predložio da se sva pitanja i problemi u sprovođenju projekata Rusko-srpskog komiteta rešavaju u okviru ekspertskih grupa tokom zasedanja Međuvladinog komiteta.
Ministar Mrkonjić je na sastanku naglasio značaj izgradnje Kargo centra, pronalaženja strateškog partnera za JAT ervejz, kredita za Železnicu Srbije, infrastrukturnih projekata i izgradnje metroa.
Ministar Škundrić je naglasio da je rekonstrukcija Hidroelektrane Đerdap počela i da će rokovi za realizaciju ugovora biti ubrzani.
Inače Ruske investicije u Srbiji u poslednjih pet godina dostigle su milijardu evra, dok su ulaganja srpskih kompanija u Rusiji premašile 400 miliona evra, rečeno je na Poslovnom savetu srpskih i ruskih privrednika u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Dva najveća ulaganja u Rusiji, oko 350 miliona evra, realizovale su dve srpske kompanije - "Sintelon" i "Hemofarm", rečeno je na sastanku.
Ukupna robna razmena između dve zemlje za osam meseci ove godine dostigla je 1,54 milijarde dolara, što je 46 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Robna razmena Srbije i Rusije prošle godine je iznosila je 4,04 milijarde dolara.
Rusija je sedmi partner Srbije kad je reč o izvozu, sa učešćem od 5,05 odsto, a prvi u uvozu sa učesćem od 13,25 odsto, navedno je na Poslovnom savetu.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić istakao je da je u 2008. godini Rusija bila najveći spoljnotrgovinski partner Srbije.
Đelić je ocenio da je veliki pad spoljnotrgovinske razmene ove godine od oko 46 odsto rezultat krize, ali i značajnog pada cena energenata i gasne krize.
Potpredsednik PKS Mihajlo Vesković izjavio je da su se dve oblasti saradnje izdvojile kao dominantne - infrastruktura i energetika, ali i da će predmet razgovora ruskih i srpskih partnera biti i primena Sporazuma o slobodnoj trgovini.
On je rekao da prošireni oblik Sporazuma o slobodnoj trgovini 'živi', ali da postoji problem oko izvoza lekova koji treba da bude rešen.
Prema njegovim rečima, ima i loših primera u pojedinim privatizacijama, a problem predstavlja i struktura robne razmene koja je nepovoljna jer Srrbija uglavnom uvozi sirovine i energente, dok se njen plasman na rusko tržište uglavnom odnosi na finalne proizvode.
Dostupnost te robe u maloprodaji je ograničena, pa je u planu osnivanje logističkih centara u Rusiji iz kojih bi se ta roba lakše distribuirala, istakao je Vesković.
Vrednost izvoza iz Srbije za osam meseci iznosila je 212,6 miliona dolara, odnosno beleži pad od oko 45 odsto u odnosu isti period prošle godine, dok uvoz takođe beleži smanjenje od oko 46 odsto sa nominalnom vrednošću od 1,3 milijardi dolara.
U PKS-u ocenjujuju da je više uzroka pada izvoza u Rusiju, kao što su nedovoljna i usitnjenja ponuda, nekonkurentnost cena, neorganizovanost proizvođača, nerealan kurs i nepostojanje stimulacija za izvoz na ovo trzište, preskup transport i nedovoljno poznavanje ruskog tržišta od strane naših manjih i srednjih preduzeća.
Na današnjem sastanku u PKS potpisan je i sporazum o saradnji između poslovnog saveta Srbije i Rusije, a bilo je reči oi primeni sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i razvoju bankarskog sektora i osiguranja.
(agencije/MONDO)
Kako je saopstila Vlada Srbije, on je to rekao na sastanku sa potpredsednikom Vlade i ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem, ministrom energetike Petarom Škundrićem i ministrom za infrastrukturu Milutinom Mrkonjićem.
Na sastanku je na konstatovano da je u poslednjih šest meseci postignut napredak u vezi sa gasno-naftnim aranžmanom.
Ministri su istakli zadovoljstvo veoma dobrom saradnjom Vlade Srbije sa predstavnicima Gaspromnjefta i rukovodstva NIS-a, čime su stvoreni uslovi za početak rekonstrukcije tog preduzeća.
Ministar Dačić je na početku sastanka predložio da se sva pitanja i problemi u sprovođenju projekata Rusko-srpskog komiteta rešavaju u okviru ekspertskih grupa tokom zasedanja Međuvladinog komiteta.
Ministar Mrkonjić je na sastanku naglasio značaj izgradnje Kargo centra, pronalaženja strateškog partnera za JAT ervejz, kredita za Železnicu Srbije, infrastrukturnih projekata i izgradnje metroa.
Ministar Škundrić je naglasio da je rekonstrukcija Hidroelektrane Đerdap počela i da će rokovi za realizaciju ugovora biti ubrzani.
Inače Ruske investicije u Srbiji u poslednjih pet godina dostigle su milijardu evra, dok su ulaganja srpskih kompanija u Rusiji premašile 400 miliona evra, rečeno je na Poslovnom savetu srpskih i ruskih privrednika u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Dva najveća ulaganja u Rusiji, oko 350 miliona evra, realizovale su dve srpske kompanije - "Sintelon" i "Hemofarm", rečeno je na sastanku.
Ukupna robna razmena između dve zemlje za osam meseci ove godine dostigla je 1,54 milijarde dolara, što je 46 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
Robna razmena Srbije i Rusije prošle godine je iznosila je 4,04 milijarde dolara.
Rusija je sedmi partner Srbije kad je reč o izvozu, sa učešćem od 5,05 odsto, a prvi u uvozu sa učesćem od 13,25 odsto, navedno je na Poslovnom savetu.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić istakao je da je u 2008. godini Rusija bila najveći spoljnotrgovinski partner Srbije.
Đelić je ocenio da je veliki pad spoljnotrgovinske razmene ove godine od oko 46 odsto rezultat krize, ali i značajnog pada cena energenata i gasne krize.
Potpredsednik PKS Mihajlo Vesković izjavio je da su se dve oblasti saradnje izdvojile kao dominantne - infrastruktura i energetika, ali i da će predmet razgovora ruskih i srpskih partnera biti i primena Sporazuma o slobodnoj trgovini.
On je rekao da prošireni oblik Sporazuma o slobodnoj trgovini 'živi', ali da postoji problem oko izvoza lekova koji treba da bude rešen.
Prema njegovim rečima, ima i loših primera u pojedinim privatizacijama, a problem predstavlja i struktura robne razmene koja je nepovoljna jer Srrbija uglavnom uvozi sirovine i energente, dok se njen plasman na rusko tržište uglavnom odnosi na finalne proizvode.
Dostupnost te robe u maloprodaji je ograničena, pa je u planu osnivanje logističkih centara u Rusiji iz kojih bi se ta roba lakše distribuirala, istakao je Vesković.
Vrednost izvoza iz Srbije za osam meseci iznosila je 212,6 miliona dolara, odnosno beleži pad od oko 45 odsto u odnosu isti period prošle godine, dok uvoz takođe beleži smanjenje od oko 46 odsto sa nominalnom vrednošću od 1,3 milijardi dolara.
U PKS-u ocenjujuju da je više uzroka pada izvoza u Rusiju, kao što su nedovoljna i usitnjenja ponuda, nekonkurentnost cena, neorganizovanost proizvođača, nerealan kurs i nepostojanje stimulacija za izvoz na ovo trzište, preskup transport i nedovoljno poznavanje ruskog tržišta od strane naših manjih i srednjih preduzeća.
Na današnjem sastanku u PKS potpisan je i sporazum o saradnji između poslovnog saveta Srbije i Rusije, a bilo je reči oi primeni sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i razvoju bankarskog sektora i osiguranja.
(agencije/MONDO)
