Izgradnja gasovoda Južni tok neizvesna je zbog nedostatka novca i svetske ekonomske krize, ali bi ipak mogao da bude realizovan iz političkih razloga, ocenili su učesnici okruglog stola.
Izgradnja gasovoda Južni tok neizvesna je zbog nedostatka novca i svetske ekonomske krize, ali bi ipak mogao da bude realizovan iz političkih razloga, ocenili su učesnici okruglog stola o praćenju srpsko-ruskih odnosa.
Rukovodilac ruskog Centra istraživanja energetike i transrporta Igor Tomberg kazao da je kratkoročno gledano, pesimista oko realizacije Južnog toka, pošto je u trenutnoj situaciji investicija od 25 milijardi evra velika i za Gasprom.
"Možda će kasnije ili iz političkih razloga Južni tok biti napravljen, ali sada sam pesimista", kazao je Tomberg na okruglom stolu u organizaciji Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) iz Beograda.
Viši naučni istraživač na Nemačkom institutu za međuanarodna i bezbednosna pitanja Dušan Reljić ocenio je da će uticaj Rusije u jugoistočnoj Evropi biti realno i dugoročno utemeljen ukoliko dođe do izgradnje gasovoda Južni tok.
Učesnici skupa su ocenili i da je na tržištu gasa mnogo nerešenih pitanja, a da su glavni uzroci nesigurnost potražnje, koja je dodatno pojačana ekonomskog krizom, kao i nesigurnost proizvodnje.
Predstavnik Centralnoevropskog univerziteta Andraš Deak kazao je da je na Balkanu donošenje odluka u energetici u većoj meri ispolitizovano. On je dodao i da Zapadni Balkan troši oko jedan odsto od ukupne potrošnje gasa u Evropi.
Deak je kazao da se trenutno ne vidi finanijsko opredeljenje da se realizuje gasovod Južni tok, ali da bi politika mogla da ima uticaj na taj projekat i dodao da je dosta urađeno oko realizacije gasovoda Nabuko.
Gostujući istaživač na Oksfordskom institutu za studije energetike Aleksandar Kovačević kazao je da za oba gasaovoda ne postoji izvor gasa na mestima od kojih bi trabalo da počnu i da bi trebalo izgraditi gasovode duge oko 4.000 kilometa da se dovede gas do Južnog toka i Nabuka.
Kovačević je kazao i da ni jedan od tih gasovoda ne bi imao toliki kapacitet da bude glavni snabdevač u Evropi, ali da bi svaki pojedinačno, u slučaju problema, mogao da stvori krizu u snabdevanju i poremeti cenu gasa.
Gasovod Južni tok, projekat ruskog Gasproma i italijanskog Enija, trabalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, preko balkanskih zemalja do Zapadne Evrope.
Nabuko bi trebalo da obezbedni snabdevanje Evrope gasom iz Kaspijskog regiona, trasom koja ide preko Turske, Bugarske, Rumunije i Mađarske.
(Beta)
Rukovodilac ruskog Centra istraživanja energetike i transrporta Igor Tomberg kazao da je kratkoročno gledano, pesimista oko realizacije Južnog toka, pošto je u trenutnoj situaciji investicija od 25 milijardi evra velika i za Gasprom.
"Možda će kasnije ili iz političkih razloga Južni tok biti napravljen, ali sada sam pesimista", kazao je Tomberg na okruglom stolu u organizaciji Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) iz Beograda.
Viši naučni istraživač na Nemačkom institutu za međuanarodna i bezbednosna pitanja Dušan Reljić ocenio je da će uticaj Rusije u jugoistočnoj Evropi biti realno i dugoročno utemeljen ukoliko dođe do izgradnje gasovoda Južni tok.
Učesnici skupa su ocenili i da je na tržištu gasa mnogo nerešenih pitanja, a da su glavni uzroci nesigurnost potražnje, koja je dodatno pojačana ekonomskog krizom, kao i nesigurnost proizvodnje.
Predstavnik Centralnoevropskog univerziteta Andraš Deak kazao je da je na Balkanu donošenje odluka u energetici u većoj meri ispolitizovano. On je dodao i da Zapadni Balkan troši oko jedan odsto od ukupne potrošnje gasa u Evropi.
Deak je kazao da se trenutno ne vidi finanijsko opredeljenje da se realizuje gasovod Južni tok, ali da bi politika mogla da ima uticaj na taj projekat i dodao da je dosta urađeno oko realizacije gasovoda Nabuko.
Gostujući istaživač na Oksfordskom institutu za studije energetike Aleksandar Kovačević kazao je da za oba gasaovoda ne postoji izvor gasa na mestima od kojih bi trabalo da počnu i da bi trebalo izgraditi gasovode duge oko 4.000 kilometa da se dovede gas do Južnog toka i Nabuka.
Kovačević je kazao i da ni jedan od tih gasovoda ne bi imao toliki kapacitet da bude glavni snabdevač u Evropi, ali da bi svaki pojedinačno, u slučaju problema, mogao da stvori krizu u snabdevanju i poremeti cenu gasa.
Gasovod Južni tok, projekat ruskog Gasproma i italijanskog Enija, trabalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, preko balkanskih zemalja do Zapadne Evrope.
Nabuko bi trebalo da obezbedni snabdevanje Evrope gasom iz Kaspijskog regiona, trasom koja ide preko Turske, Bugarske, Rumunije i Mađarske.
(Beta)
