Za ovu pomoć svake godine podnese zahtev oko 50.000 ljudi, dok od ukupno prijavljenih, tek polovina bude prihvaćena.
Trenutno naknadu za pomoć i negu drugog lica prima 74.000 građana Srbije, a direktor Sektora za medicinsko veštačenje Fonda PIO Dika Kajević kaže da mnogi korisnici misle da imaju i pravo na tuđu negu i pomoć ako imaju malu penziju, što nije slučaj.
On objašnjava da pravo na novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć imaju svi korinici penzija i osiguranici kojima je zbog prirode bolesti ili povrede potrebna nega i pomoć za obavljanje osnovnih životnih potreba.
"Prema zakonu, to su slepi, dementni, oni koji ne mogu sami da se obuku, hrane, vode računa o ličnoj higijeni ili kreću u sopstvenom stanu bez tuđe pomoći, kao i lica koja su na dijalizi", navodi Kajević za "RTS" i dodaje da vrsta novčane naknade ne zavisi od drugih primanja niti dijagnoze, nego samo od stanja osiguranika, odnosno njegove funksionalnosti.
"Mnogo korisnika misli da ako imaju malu penziju imaju i pravo na tuđu negu i pomoć, što nije slučaj", naglašava Kajević i dodaje da je je sam proces ostvarivanja prava na tuđu negu i pomoć veoma jednostavan - popunjava se zahtev i uz medicinsku dokumentaciju predaje filijali gde korisnik ima prebivalište. Sve informacije se mogu naći i na sajtu Fonda PIO.
"Bitno je napomenuti da se nakon podnošenja zahteva vrši medicinsko veštačenje, na osnovu kojeg se odobrava ili ne odobrava tuđa nega i pomoć", navodi Kajević.
NOVČANA POMOĆ OD 19.158 DINARA
Korisnik koji nije zadovoljan odlukom, može podneti žalbu drugostepenom organu veštačenja ili može ponovo podneti zahtev, ako je došlo do promene zdravstvenog stanja.
Kajević kaže da zahtevi najčešće budu odbijeni korisnicima čija zdravstvena stanja ne iziskuju zaista tuđu negu i pomoć, odnosno koji nemaju pravo na nju prema zakonu.
"Pomoć trenutno iznosi 19.158 dinara i usklađuje se na isti način kao i penzije. Može se isplaćivati preko tekućeg računa, na račun ovlašćenog lica ili ustanove gde boravi osoba kojoj je pomoć potrebna", navodi Kajević i dodaje da se tuđa nega i pomoć u pojedinim situacijama odobrava trajno, dok se u nekim slučajevima nakon poboljšanja zdravstvenog stanja korisnika ukida.
(MONDO)
