Dok novi predsednik uprave Hrvatske elektroprivrede (HEP) Leo Begović najavljuje preispitivanje, kako kaže, ranijih nepovoljnih ugovora te kompanije sa isporučiteljima struje, u najvećemu HEP-ovu dobavljaču, EFT-u, otkrivaju da su dve strane dogovorile nove isporuke struje
Prema rečima suvlasnika i predsednika uprave EFT-a Vuka Hamovića, najvećeg srpskog trgovca strujom, količine električne energije koju će ta kompanija isporučiti HEP-u tokom 2010. otprilike su na nivou ranijih isporuka, piše "Slobodna Dalmacija".
Iako Vuka Hamovića mediji na području bivše Jugoslavije časte epitetom kontroverznog, grupa hrvatskih novinara ovih dana mogla se uveriti u suprotno. U beogradskoj ispostavi EFT-a, Vuk Hamović i njegovi najbliži saradnici su im u podužem razgovoru izneli istoriju i "gabarite" poslovanja kompanije koja je najveći trgovac električnom energijom u jugoistočnoj Europi.
EFT već investira u energetski sektor u Bosni i Hercegovini, a samo u Termoelektranu Stanari kod Doboja ulaže oko 600 miliona evra.
Isto tako, u pregovorima je sa Slovenijom oko zajedničkog ulaganja u plinsku termoelektranu kod Trbovlja.
I u Hrvatskoj radi kompanija kćer EFT-a, a na pitanje da li je spreman da učestvuje u privatizaciji HEP-a ili da ulaže u izgradnju elektroenergetskog postrojenja u Hrvatskoj, Hamović daje načelno pozitivan odgovor.
"Zainteresovani smo za širenje poslovanja i ulaganja na svim tržištima na kojima poslujemo. U slučaju Hrvatske, kao i još nekih drugih zemalja, čekamo da država donese energetsku strategiju i druge dokumente vezane uz privatizaciju energetike. Tek tada moći ćemo da procenimo da na koji način bismo mogli da se pojavimo kao ulagači", rekao je Hamović.
Prema njegovim rečima, pomalo su začuđujuće neke interpretacije ugovora EFT-a i HEP-a o isporuci struje za 2009. godinu po ceni od 80 evra za megavatsat.
Optužba da je ova cena štetna za HEP, neosnovana je, navodi Hamović.
"Točno je da se cena megavatsata trenutno kreće oko 45 evra. Pad cena s više od 80 na 40 evra, najveći je u poslednjih nekoliko decenija. U trenutku kad je HEP prihvatio našu ponudu, u leto 2008, niko nije mogao da predvidi da će cena doći na ovaj nivo. Cena je, inače, počela naglo da pada u l2008. zbog ekonomske krize", kaže prvi čovek EFT-a, ističući da je njegova kompanija prošle godine od Elektroprivrede BiH kupila struju po ceni od 83 evra za megavatsat.
Hrvatskoj elektroprivredi se zamera i to što je na tenderu koji je dobio EFT tražila godišnju nabavku umesto da je raspisivala više tendera i tako se osigurala od cenovnih šokova. Nenad Savić, direktor za komunikacije EFT-a, ocenjuje da je politika nabavke struje HEP-a u skladu s dobrim običajima.
'HEP nabavlja 75 posto nedostajućih količina električne energije unapred na godišnjim tenderima, a ostatak na mesečnim i dnevnim. Svaka elektroprivreda je jednostavno obvezna da osigura isporuku struje i zato najveći deo deficita osigurava unapred', dodaje Savić.
'Svaka cena koja se dobije na tenderu je opravdana jer je posledica situacije na tržištu u datom trenutku. Što se tiče nedoumice je li bolje kupovati većinu nedostajuće struje na mesečnoj ili dnevnoj bazi, dovoljno je setiti se nedavnog slučaja kada je nestalo struje u celoj Kaliforniji jer je regulator odlučio da kupuje struju dan za dan", komentariše Vuk Hamović za "Slobodnu Dalmaciju".
(MONDO)
Prema rečima suvlasnika i predsednika uprave EFT-a Vuka Hamovića, najvećeg srpskog trgovca strujom, količine električne energije koju će ta kompanija isporučiti HEP-u tokom 2010. otprilike su na nivou ranijih isporuka, piše "Slobodna Dalmacija".
Iako Vuka Hamovića mediji na području bivše Jugoslavije časte epitetom kontroverznog, grupa hrvatskih novinara ovih dana mogla se uveriti u suprotno. U beogradskoj ispostavi EFT-a, Vuk Hamović i njegovi najbliži saradnici su im u podužem razgovoru izneli istoriju i "gabarite" poslovanja kompanije koja je najveći trgovac električnom energijom u jugoistočnoj Europi.
EFT već investira u energetski sektor u Bosni i Hercegovini, a samo u Termoelektranu Stanari kod Doboja ulaže oko 600 miliona evra.
Isto tako, u pregovorima je sa Slovenijom oko zajedničkog ulaganja u plinsku termoelektranu kod Trbovlja.
I u Hrvatskoj radi kompanija kćer EFT-a, a na pitanje da li je spreman da učestvuje u privatizaciji HEP-a ili da ulaže u izgradnju elektroenergetskog postrojenja u Hrvatskoj, Hamović daje načelno pozitivan odgovor.
"Zainteresovani smo za širenje poslovanja i ulaganja na svim tržištima na kojima poslujemo. U slučaju Hrvatske, kao i još nekih drugih zemalja, čekamo da država donese energetsku strategiju i druge dokumente vezane uz privatizaciju energetike. Tek tada moći ćemo da procenimo da na koji način bismo mogli da se pojavimo kao ulagači", rekao je Hamović.
Prema njegovim rečima, pomalo su začuđujuće neke interpretacije ugovora EFT-a i HEP-a o isporuci struje za 2009. godinu po ceni od 80 evra za megavatsat.
Optužba da je ova cena štetna za HEP, neosnovana je, navodi Hamović.
"Točno je da se cena megavatsata trenutno kreće oko 45 evra. Pad cena s više od 80 na 40 evra, najveći je u poslednjih nekoliko decenija. U trenutku kad je HEP prihvatio našu ponudu, u leto 2008, niko nije mogao da predvidi da će cena doći na ovaj nivo. Cena je, inače, počela naglo da pada u l2008. zbog ekonomske krize", kaže prvi čovek EFT-a, ističući da je njegova kompanija prošle godine od Elektroprivrede BiH kupila struju po ceni od 83 evra za megavatsat.
Hrvatskoj elektroprivredi se zamera i to što je na tenderu koji je dobio EFT tražila godišnju nabavku umesto da je raspisivala više tendera i tako se osigurala od cenovnih šokova. Nenad Savić, direktor za komunikacije EFT-a, ocenjuje da je politika nabavke struje HEP-a u skladu s dobrim običajima.
'HEP nabavlja 75 posto nedostajućih količina električne energije unapred na godišnjim tenderima, a ostatak na mesečnim i dnevnim. Svaka elektroprivreda je jednostavno obvezna da osigura isporuku struje i zato najveći deo deficita osigurava unapred', dodaje Savić.
'Svaka cena koja se dobije na tenderu je opravdana jer je posledica situacije na tržištu u datom trenutku. Što se tiče nedoumice je li bolje kupovati većinu nedostajuće struje na mesečnoj ili dnevnoj bazi, dovoljno je setiti se nedavnog slučaja kada je nestalo struje u celoj Kaliforniji jer je regulator odlučio da kupuje struju dan za dan", komentariše Vuk Hamović za "Slobodnu Dalmaciju".
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.