Građani se često odlučuju za dozvoljeni minus, misleći da je to najbezbolniji vid "pozajmice". Međutim, mnogi od njih i posle godinu ili dve i dalje isplaćuju rate.
Iskustva govore da je veoma čest slučaj da se ljudi "zaglave" u vraćanju dozvoljenog minusa, ali i da mnogi zapravo nemaju pravu sliku o tome koliko dozvoljeni minus zapravo košta.
Istina je da je dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu, ili kako mi češće nazivamo "minus", zapravo jedan od najskupljih vidova pozajmice od banke, koji je ipak jedan od nejčeće korišćenih. Jedan od razloga je da za ovu uslugu ne treba previše papirologije, odograva se veoma brzo, i to što korisnicima deluje kao novac koji će najbrže dobiti.
Međutim, računica pokazuje da ako početkom godine iskoristite ceo iznos dozvoljenog minusa od 50.000 dinara i ne vraćate ovaj dug, uz godišnju kamatu koja je u proseku oko 20 odsto, za godinu dana ćete banci platiti 10.000 dinara samo za kamatu. Kod nedozvoljenog, takozvanog "crvenog minusa", kada prekoračite i odobrenu sumu, kamate se kreću i preko 40 odsto godišnje.
Oni koji imaju iskustva sa dozvoljenim prekoračenjem kažu da je jedan od najvećih problema to što je veoma teško izaći iz začaranog kruga. Tačnije, da kada jednom iskoristite minus, treba vam mnogo vremena da vratite pozajmicu i tako zaustavite kamatu koja teče svakog meseca.
Prema podacima Narodne banke Srbije za prošlu godinu 2020. godine, banke u Srbiji dozvoljeni minus naplaćuju od 10 do 37 procenata godišnje. Ipak, najveći broj banaka naplaćuje ovu uslugu između 25 i 30 odsto, što je otprilike 2,5 odsto mesečno.
KAKO TO SVE IZGLEDA U PRAKSI?
Ako početkom godine iskoristite ceo iznos dozvoljenog minusa, što radi najveći broj klijenata, na primer 40.000 dinara, uz godišnju kamatu od 30 odsto, odnosno mesečnu od 2,5 procenta, i tokom godine ne vraćate postepeno ovaj dug, banci ćete mesečno plaćati 1.000 dinara za kamatu. Za godinu dana to je 12.000 dinara samo za kamatu, a glavnica duga ostaje ista.
Ekonomski stručnjaci zbog toga savetuju da se dozvoljeni minus koristi u krajnjoj nuždii na što kraći rok. Na primer, ako "uđete u minus" od 10.000 dinara za neku neodložnu kupovinu, ali imate redovne prihode, gledajte da ga otplatite za šest meseci, te će vas ova usluga koštati svega 1.5000 više. Ako vam treba zajam od 5.000 koji biste vratiti banci u naredna tri meseca, ko bi vas izašlo manje od 500 dinara.
S druge strane, ako "uletite" u nedozvoljeni minus, samo mesec dana duga od 10.000 dinara "u crvenom" koštaće vas skoro 400 dinara kamate. Sve ovo pokazuje da se sa ovakvim kamatama više isplati uzeti keš kredit, čija je cena trenutno oko 1p procenata.
ZAŠTO JE DOZVOLJENI MINUS TAKO SKUP?
Bankari tvrde da je cena dozvoljenog minusa visoka jer nosi visoki rizik. Naime, banke za ovu uslugu ne traže dodatno obezbeđenje, brzo se odobrava, a garant su im buduća primanja klijenta, gde postoji mogućnost i da on ostane bez posla. Objašnjavaju da je dozvoljeni minus jedna vrsta kredita.
Dozvoljeni iznos pozajmice zavisi od proseka primanja, koji banka računa gledajuči poslednja tri, ili šest meseci. Mada, odobreni minus može da bude i veći.
Iznos dozvoljene pozajmice zavisi od proseka primanja, a većina banaka računa prosek u poslednja tri ili šest meseci, mada odobreni minus može da bude i veći. Kamata se zaračunava na iznos koji klijent koristi, i to za broj dana koji je proveo u dozvoljenom minusu.
(MONDO/Kamatica)
