U ovom poslu traži se dobro poznavanje lokalnih prilika, veće iskustvo i brza reakcija.
Kako se tržište Sjedinjenih Američkih Država nosi sa rastućim deficitom profesionalnih vozača kamiona? Država koju od jedne do druge okeanske obale proseca čuveni autoput 50 ukupne dužine od 5.200 kilometara, sa mnogo lokalnih tržišta koje se razlikuju po svojim specifičnostima – kao što su cene ili ponuda i potražnja – i pre izbijanja pandemije beležila je manjak od oko 50.000 kamiondžija, ali taj broj mogao bi da se uveća na čak 100.000 do kraja 2023. godine, sudeći po analizi koju je nedavno objavila agencija Bloomberg.
U SAD su sve traženiji vozači iz drugih krajeva sveta, pre svega iz geografski bliskog Meksika, ali i iz Evrope, odnosno zemalja nekadašnjeg Istočnog bloka. No, pored vozača, potrebni su i profesionalci koji će ih povezivati sa potencijalnim klijentima.
Miloš Madžarević ima funkciju menadžera operacija i iz Kragujevca pruža dispečersko-logističke usluge za teritoriju Sjedinjenih Američkih Država. Drugim rečima, iz centralne Srbije povezuje vozače kamiona sa klijentima u SAD po potrebi i prema aktuelnim cenama vožnje na američkim berzama transporta.
U pitanju je 60 kamiona koji su podeljeni u po tri tima koji krstare američkim drumovima. Madžarević pokriva svoje kamione tako što prati šta čitav tim radi u realnom vremenu, daje savete vozačima, povezuje ih sa destinacijama na kojima mogu da ostvare veću zaradu.
"Raspoređivanje kamiona umnogome zavisi od doba godine, odnosno kada je sezona koje vrste robe. Na primer, tačno se zna kada se prevoze lubenice i iz kojih država SAD, recimo iz Floride. Uspešan dispečer se prepoznaje po tome što na vreme šalje svoje vozače tamo gde će naći robu po povoljnoj ceni i, ukoliko je moguće, po ceni transporta koja je što viša. U tom smislu, na berzi u Čikagu cena prevoza može jako da varira u zavisnosti od potražnje, destinacije i vrste robe koja se prevozi, pa tako jednog dana može da bude tri dolara po milji, a već sledećeg pet dolara po milji za isti zadatak", kaže on.
Dakle, u ovom poslu traži se dobro poznavanje lokalnih prilika, veće iskustvo i brza reakcija.
"Ako ima previše kamiona u nekoj regiji, onda se dešava da se klijenti lično pozivaju, odnosno ‘pešice’. Kada se posao ugovori, onda se kreirane fakture predaju profesionalnim faktoring kompanijama koje unapred od brokera naplaćuju cenu transporta, a onda oni u roku od mesec do dva isplate ugovorenu sumu logističarima i vozačima. U neku ruku, faktoring kompanijama se plaća određena provizija za ‘pozajmicu’ kamiona, to jest prevoznika", objašnjava Madžarević mehanizam ovakvog ugovaranja.
Neposredno nakon izbijanja pandemije korona virusa, istovremeno se dešavalo nekoliko važnih faktora – padala je cena prevoza, napravio se čep isporuka u lukama, pa je u njima ostalo mnogo robe, a još je u toku bila i neizvesna predsednička kampanja. U ovom trenutku je, međutim, situacija, dijametralno drugačija.
Prema Madžarevićevim rečima, u SAD u ovom trenutku ima puno profesionalnih vozača iz istočne Evrope. Traženi su Ukrajinci, Bugari, Rumuni, Srbi… Ipak, najtraženiji su vozači iz latinoameričke populacije, jer su oni u velikoj većini slučajeva veoma pouzdani, vredni i veseli.
"Iz nekog razloga, rođeni Amerikanci nemaju preteranu želju da se bave ovim poslom, iako se sada zaista mogu ostvariti najveće zarade ikada u tom zanimanju. Naravno, dosta toga zavisi, iz ugla vozača, da li oni voze sopstvene kamione ili ih iznajmljuju, ili pak voze za neke konkretne kompanije. Mnogo je različitih činilaca u igri, ali zarade se vrte u rasponu od 2.000 do 7.000 dolara nedeljno", napominje Madžarević.
(MONDO/Biznis.rs)
