Za sve oni koji u ovo vreme recesije i straha od gubitka posla mnogo rade ali i misle da im je potrebno malo "hvatanja krivina" na radnom mestu, sada postoji i uputstvo kako to da učine.
Za sve oni koji u ovo vreme recesije i straha od gubitka posla mnogo rade ali i misle da im je neophodan predah, pa možda i malo "hvatanja krivina" na radnom mestu, sada postoji i uputstvo kako to da učine.
Knjižicu pod naslovom "Kako se relaksirati a ne biti otpušten"napisao je Amerikanac Stenli Bing. On nudi pomalo ironične savete da pomogne ljudima da nađu način kako da danas, u vreme kada svako razmišlja o nesigurnosti svog posla, rade manje a da zbog toga ne snose nikakve posledice.
Knjiga čitaocu nudi strategiju preuzimanja kontrole nad sopstevnim poslom, životom i vremenom, korišćenjem istih trikova kojima, kaže Bing, pribegavaju šefovi: delegiranjem zadataka, odsustvom sa posla, iskorišćavanjem drugih.
Uzimanje šefa "na nišan" i nije čudo ako se zna da je prethodno delo istog autora nosilo naslov: "Direktorski trikovi, ili kako biti u penziji a još uvek raditi".
U novoj knjizi radi se o pokušaju da se svima omoguće prava koja često koriste šefovi, kaže Bing za BBC i dodaje da je najvažnije "preživeti i izbeći dolazak na spisak za otpuštanje".
"Ovo su teška vremena i pomisao da neko može da uživa na radnom mestu pomalo je protivna zdravom razumu... Ali neke od veština kojima šefovi svakodnevno pribegavaju svakako mogu da primene i oni zaposleni koji su voljni da ih nauče", kaže Bing.
Saveti sadržani u knjizi uče čitaoca kako da delegira svoj posao drugima i kako da iskorišćava druge; kako da postane, prema rečima autora, "virtuelna ličnost" i kako da stvori iluziju virtuelnih vrata.
Dakle, ako su vrata na kancelariji privilegija šefova, svako od nas, na svom radnom mestu koje je mahom u nekoj velikoj prostoriji, može da napravi njihovu "virtuelnu verziju".
Kako? Pa, na primer, okretanjem kompjuterskog ekrana od drugih ljudi, činjenjem radnog prostora odbojnim za druge i negovanjem neprijateljskog ponašanja prema drugima.
"Svakako je moguće stvoriti barijeru između sebe i drugih ljudi. Nju mogu da predstavljaju stalak za novine, ili neka biljka. Mladi ljudi, što nije novina, znaju da neodrzavanjem lične higijene izgrade nešto nalik toj barijeri", kaže ovaj američki pisac.
Osoba koja ovome pribegava ne pokušava samo da se sakrije od drugih, već i da stvori iluziju izdvojenosti i posebnosti u odnosu na druge kolege i da, drugim rečima, stavi naglasak na sopstvenu važnost.
"Smisao života" svakog dobrog direktora jeste, smatra Bing, "delegiranje", odnosno postizanje cilja da ono što oni žele - radi neko drugi. To je osnova umeća "hvatanja krivina".
Još jedno od umeća je "umešnost odsustvovanja", odnosno dostizanje nivoa "virtuelne licnosti".
Nije, naime, malo onih koji ne uvažavaju osobe do kojih mogu lako da dođu. "Time što pokazujete da ste virtuelna licnost, vi automatski uveličavate sopstveni značaj i poziciju", kaže Bing.
"Ovo su sjajna vremena za one koji žele da ih, recimo to tako, 'nigde nema'. Postoje blekberi uređaji i drugi "pametni" telefoni, Ajfoni i brojne spravice koje nam omogućavaju da učestvujemo na sastancima a da im pri tome fizički ne prisustvujemo. Dakle, da ne budemo u kancelariji".
"Pogledajte najviše direktore u firmama - niko faktički i ne zna gde se oni nalaze. I to je standard kojem bi svi trebalo da težimo", zaključuje Stenli Bing.
(Beta)
Knjižicu pod naslovom "Kako se relaksirati a ne biti otpušten"napisao je Amerikanac Stenli Bing. On nudi pomalo ironične savete da pomogne ljudima da nađu način kako da danas, u vreme kada svako razmišlja o nesigurnosti svog posla, rade manje a da zbog toga ne snose nikakve posledice.
Knjiga čitaocu nudi strategiju preuzimanja kontrole nad sopstevnim poslom, životom i vremenom, korišćenjem istih trikova kojima, kaže Bing, pribegavaju šefovi: delegiranjem zadataka, odsustvom sa posla, iskorišćavanjem drugih.
Uzimanje šefa "na nišan" i nije čudo ako se zna da je prethodno delo istog autora nosilo naslov: "Direktorski trikovi, ili kako biti u penziji a još uvek raditi".
U novoj knjizi radi se o pokušaju da se svima omoguće prava koja često koriste šefovi, kaže Bing za BBC i dodaje da je najvažnije "preživeti i izbeći dolazak na spisak za otpuštanje".
"Ovo su teška vremena i pomisao da neko može da uživa na radnom mestu pomalo je protivna zdravom razumu... Ali neke od veština kojima šefovi svakodnevno pribegavaju svakako mogu da primene i oni zaposleni koji su voljni da ih nauče", kaže Bing.
Saveti sadržani u knjizi uče čitaoca kako da delegira svoj posao drugima i kako da iskorišćava druge; kako da postane, prema rečima autora, "virtuelna ličnost" i kako da stvori iluziju virtuelnih vrata.
Dakle, ako su vrata na kancelariji privilegija šefova, svako od nas, na svom radnom mestu koje je mahom u nekoj velikoj prostoriji, može da napravi njihovu "virtuelnu verziju".
Kako? Pa, na primer, okretanjem kompjuterskog ekrana od drugih ljudi, činjenjem radnog prostora odbojnim za druge i negovanjem neprijateljskog ponašanja prema drugima.
"Svakako je moguće stvoriti barijeru između sebe i drugih ljudi. Nju mogu da predstavljaju stalak za novine, ili neka biljka. Mladi ljudi, što nije novina, znaju da neodrzavanjem lične higijene izgrade nešto nalik toj barijeri", kaže ovaj američki pisac.
Osoba koja ovome pribegava ne pokušava samo da se sakrije od drugih, već i da stvori iluziju izdvojenosti i posebnosti u odnosu na druge kolege i da, drugim rečima, stavi naglasak na sopstvenu važnost.
"Smisao života" svakog dobrog direktora jeste, smatra Bing, "delegiranje", odnosno postizanje cilja da ono što oni žele - radi neko drugi. To je osnova umeća "hvatanja krivina".
Još jedno od umeća je "umešnost odsustvovanja", odnosno dostizanje nivoa "virtuelne licnosti".
Nije, naime, malo onih koji ne uvažavaju osobe do kojih mogu lako da dođu. "Time što pokazujete da ste virtuelna licnost, vi automatski uveličavate sopstveni značaj i poziciju", kaže Bing.
"Ovo su sjajna vremena za one koji žele da ih, recimo to tako, 'nigde nema'. Postoje blekberi uređaji i drugi "pametni" telefoni, Ajfoni i brojne spravice koje nam omogućavaju da učestvujemo na sastancima a da im pri tome fizički ne prisustvujemo. Dakle, da ne budemo u kancelariji".
"Pogledajte najviše direktore u firmama - niko faktički i ne zna gde se oni nalaze. I to je standard kojem bi svi trebalo da težimo", zaključuje Stenli Bing.
(Beta)
