Monetarni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da zadrži referentnu kamatnu stopu na neizmenjenom nivou - od deset odsto, saopštila je NBS.
Guverner Narodne banke Srbije(NBS) Radovan Jelašić izjavio je danas da bi bilo najbolje da banke povećanu dinarsku likvidnost, na osnovu promene strukture obavezne rezerve, iskoriste za odobravanaje kredita ili kupovinu državnih zapisa.
Monetarni odbor NBS danas je odlučio da od 18. novembra bankama za pet procenata, sa 25 na 20 odsto, smanji izdvajanja za obaveznu rezervu obračunatu u domaćoj valutu, kako bi se poboljšala njihova dinarska likvidnost.
Na taj način, kako je novinarima u NBS na otvaranju izložbe "Vek osiguranja u Srbiji" rekao Jelašić, odnos dinarskog i deviznog dela obavezne rezerve vraćen je na nivo iz decembra prošle godine.
Takođe, monetarni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da zadrži referentnu kamatnu stopu na neizmenjenom nivou - od deset odsto, saopštila je NBS, a usvojen je i izveštaj o inflaciji-novembar 2009. godine.
Guverner je dodao da su tada banke imale problem devizne likvidnosti zbog povlačenja štednje usled globalne finansijske krize, pa je NBS bankama iz njihovih obaveznih rezervi vratila 600 do 700 miliona evra, a za uzvrat povukla dinare u istoj protivvrednosti.
Vraćanjem devizne štednje u banke stekli su se uslovi, prema rečima Jelašića, da se sada iz banaka povuku devize, a njima vrate dinari, čime se jačaju devizne rezerve zemlje i dinarska likvidnost banaka.
Višak dinara banke su u proteklom periodu koristile za kupovinu trezorskih zapisa, što je, kako je ocenio Jelašić, najjeftiniji način finansiranja budžeta, odnosno zaduživanja države.
Trenutno se državni zapisi prodaju po godišnjoj stopi od 11 odsto a referentna stopa po kojoj NBS prodaje svoje hartije od vrednosti je 10 odsto.
Monetarni odbor je danas odlučio da ne menja referentnu kamatnu stopu, a Jelašić je rekao da je veća verovatnoća da će ona u narednom periodu biti smanjivana.
On je naglasio da će odluka o promeni referentne kamatne stope najviše zavisiti od kretanja cena koje kontroliše država.
(agencije/MONDO)
Monetarni odbor NBS danas je odlučio da od 18. novembra bankama za pet procenata, sa 25 na 20 odsto, smanji izdvajanja za obaveznu rezervu obračunatu u domaćoj valutu, kako bi se poboljšala njihova dinarska likvidnost.
Na taj način, kako je novinarima u NBS na otvaranju izložbe "Vek osiguranja u Srbiji" rekao Jelašić, odnos dinarskog i deviznog dela obavezne rezerve vraćen je na nivo iz decembra prošle godine.
Takođe, monetarni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da zadrži referentnu kamatnu stopu na neizmenjenom nivou - od deset odsto, saopštila je NBS, a usvojen je i izveštaj o inflaciji-novembar 2009. godine.
Guverner je dodao da su tada banke imale problem devizne likvidnosti zbog povlačenja štednje usled globalne finansijske krize, pa je NBS bankama iz njihovih obaveznih rezervi vratila 600 do 700 miliona evra, a za uzvrat povukla dinare u istoj protivvrednosti.
Vraćanjem devizne štednje u banke stekli su se uslovi, prema rečima Jelašića, da se sada iz banaka povuku devize, a njima vrate dinari, čime se jačaju devizne rezerve zemlje i dinarska likvidnost banaka.
Višak dinara banke su u proteklom periodu koristile za kupovinu trezorskih zapisa, što je, kako je ocenio Jelašić, najjeftiniji način finansiranja budžeta, odnosno zaduživanja države.
Trenutno se državni zapisi prodaju po godišnjoj stopi od 11 odsto a referentna stopa po kojoj NBS prodaje svoje hartije od vrednosti je 10 odsto.
Monetarni odbor je danas odlučio da ne menja referentnu kamatnu stopu, a Jelašić je rekao da je veća verovatnoća da će ona u narednom periodu biti smanjivana.
On je naglasio da će odluka o promeni referentne kamatne stope najviše zavisiti od kretanja cena koje kontroliše država.
(agencije/MONDO)
