Nekoliko godina kasnije, iskoristili su priliku da poslovanje unaprede uz pomoć tunela za duboko zamrzavanje voća koji omogućava da voćka zadrži što više nutritijenata odmah po branju.

Taj tunel, odnosno hladnjača, omogućava zamrzavanje pri temperaturama od čak minus 35 stepeni, a Paunovići su je kupili uz pomoć novca koji su bespovratno dobili od Evropske unije.

Konkretno, projekat EU PRO, program Evropske unije za razvoj preduzeća u nerazvijenim opštinama Srbije, odobrio je firmi „Frutorg“ iz Prokuplja 27.000 evra za unapređenje biznisa.

„Sredstva koja smo dobili od EU PRO uložili smo u tunel za duboko zamrzavanje, koji je unapredio naše poslovanje. Tunel nam je omogućio da robu brže preradimo, da je bolje plasiramo na tržište, i sa tim tunelom postali smo konkurentniji na tržištu“, kaže Momčilo.

AGRI Prokuplje
Promo 

Ova porodična firma iz Prokuplja usmerena je isključimo na organsku proizvodnju. O njoj se često govori, ali – šta ona tačno predstavlja?

„Tretiranje biljaka u organskoj proizvodnji radi se sredstvima koja su registrovana kao organska, i kao takva ne predstavljaju nikakav štetni uticaj na ljudsko zdravlje“, poentira Momčilo i dodaje:

„Ljudi ne znaju dovoljno o bioproizvodnji, odnosno organskoj hrani. Jabuka, koja nije organska, prska se oko trideset puta! Znate li koja je to količina hemije? A ona izgleda lepo, ali – plastično. Dok je u organskoj voćki ostatak pesticida – nula.“

I organsko voće se tretira na određen način, ali jasno propisan i neškodljiv. I kada uđete u Paunovićev voćnjak, jasno je u čemu je razlika: možete videti proizvod prirode, nesavršen na oko, ali zdrav.

„Organska proizvodnja podrazumeva i da održavate biodiverzitet. Šta to znači? Ako plod napadne vaš, a vi je uklonite, onda bubamare nemaju šta da jedu. Narušavate ekosistem.“

Naravno, obrane voćke dalje ulaze u proces obrade, odnosno razvrstavanje, pranje, pakovanje.... Zatim sledi zamrzavanje, koje je za poslovanje porodice Paunović ključno. Organsko voće izvoze, gotovo isključivo u Evropu.

AGRI Prokuplje
Promo 

„Mislili smo da će pandemija biti pogubna po poslovanje. Međutim, ispostavilo se da Evropljanin može da se odrekne luksuznog automobila, ili skupog letovanja, ali da neće da pravi kompromise kada je u pitanju zdrava hrana. Šta više, izvoz organske hrane u Evropu porastao je tri puta tokom pandemije.

On nam je pričao o drugim navikama svojih klijenata. Dok, recimo, jagode i višnje koriste u pekarskoj i konditorskoj industriji, dunja im nije preterano poznata. Ova voćka, kao i suva šljiva, u inostranstvu se mahom koriste za pravljenje kašica za decu.

Govoreći o zdravim i bezbednim uslovima proizvodnje hrane, Momčilo dodaje:

„Neverovatno mi je da ima ljudi koji ne veruju u klimatske promene. Ja bih ih doveo ovde da vide: nekada je berba trajala mesec dana, svakog voća, a danas – ukoliko za deset dana ne oberete sve što imate, ostaćete bez ičega.“

Nešto moramo da promenimo, zaključuje ovaj mladi čovek koji je svojim primerom dokazao da je to i moguće.

Evropska unija je donirala 230 miliona evra za poljoprivredu i bezbednost hrane u Srbiji od 2000. godine. Podizanje konkuretnosti, standarda bezbednosti hrane i čuvanja javnog zdravlja, poštovanje dobrobiti životinja i standarda zaštite životne sredine – glavni su pravci pomoći EU ovom sektoru. IPARD (Instrument pretpristupne pomoći za ruralni razvoj) jeste vodeći program u ovoj oblasti, u okviru kog je za Srbiju izdvojeno 175 miliona evra u periodu između 2014. i 2020. godine, uz još 55 miliona evra nacionalnog sufinansiranja, a namenjen je poljoprivrednim proizvođačima.