Američki predsednik Barak Obama, koji je doputovao u Šangaj, izjavio je da njegova zemlja ne pokušava da obuzda rast kineske ekonomije i pozvao na uravnoteženiju američko-kinesku trgovinsku razmenu.
Američki predsednik Barak Obama, koji je doputovao u Šangaj, u posetu Kini, izjavio je da njegova zemlja ne pokušava da obuzda rast kineske ekonomije.
Obama je istovremeno pozvao na uravnoteženiju američko-kinesku trgovinsku razmenu, nakon što su se u poslednje vreme pojačale nesuglasice dve strane oko oko kursa kineske valute i ekonomske politike koju vodi Peking.
Predsednik SAD je podsetio da je 1979 godine, kada je Vašington uspostavio zvanične odnose sa Narodnom Republikom Kinom, trgovinska razmena između te dve zemlje vredela samo nekoliko milijardi dolara, u poređenju sa sadašnjih više od 400 milijardi dolara. "Ova trgovina bi mogla doprineti otvaranju novih radnih mesta sa obe strane Pacifika...pri čemu bi uravnoteženija razmena dovela do još većeg prosperiteta", kazao je Obama.
Na skupu azijsko-pacifičkih lidera u Singapuru ovog vikenda predsednik Kine Hu Đintao je, međutim, odlučno odbacio pozive njegovoj vladi da poveća vrednost juana i time učini kineski izvoz relativno skupljim, a uvoz jeftinijim, podsetila je agencija Rojters.
Hu i ostali visoki kineski zvaničnici su, umesto toga, optužili druge zemlje, prećutno uključujući i SAD, za štetni trgovinski protekcionizam prema njihovoj državi. Jedan visoki kineski zvaničnik je danas kritikovao vašingtonsku administraciju zbog vođenja labave monetarne i fiskalne politike koja preti da podrije dolar.
Obama je ukazao, govoreći o ekološkim problemima, da i SAD i Kina, koje učestvuju sa najmanje 40 odsto u globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, moraju preduzeti "presudne korake" za suzbijanje klimatskih promena i dodao da će ostale zemlje s pažnjom pratiti njihove postupke pred sastanak Ujedinjenih nacija o klimi idućeg meseca u Kopenhagenu.
Peking je predočio da zemlje u razvoju ne treba da prihvate međunarodne obavezujuće ciljeve za emisije štetnih gasova u vreme kada su fokusirane na ekonomski rast i iskorenjivanje siromaštva.
Kina ima ogroman trgovinski suficit sa SAD i takođe je najveći strani vlasnik američkih hartija od vrednosti.
Prema američkim zvaničnim podacima, objavljenim prošle sedmice, američki trgovinski deficit sa Kinom je u septembru povećan 9,2 odsto, na 22,1 milijardu dolara, na najviši nivo od novembra 2008, ali ni tržišta, ni zvaničnici, izgleda, ne očekuju bilo kakvu brzu promenu kineske valutne politike.
Kinesko ministarstvo trgovine je odlučno odbacilo pozive za jačanje kursa juana, signalizirajući time otpor pritisku za promenu kursa te valute. "Gledajući iz perspektive promocije stabilnog globalnog ekonomskog razvoja ili iz perspektive promocije oporavka kineskog izvoza, moramo obezbediti stabilnu i predvidivu klimu za naša preduzeća, uključujući makroekonomsku politiku i valutnu politiku", ukazao je portparol kineskog ministarstva trgovine Jao Đen.
Dolar trenutno kotira na valutnoj berzi u Šangaju u dosta tesnom rasponu od 6,825 do 6,8280 juana i taj kurs je od početka ove godine praktično nepromenjen, iako je Vašington stalno ponavljao da želi "osetnu revalvaciju" kineske novčane jedinice.
U periodu od početka jula 2005. do sredine prošle godine juan je, međutim, ojačao oko 20 odsto, a kineske monetarne vlasti su odbile da revalviraju svoju valjtu nakon izbijanja globalne finansijske krize, sa obrazloženjem da bi to bilo "štetno za domaću i globalnu privredu."
(Tanjug)
Obama je istovremeno pozvao na uravnoteženiju američko-kinesku trgovinsku razmenu, nakon što su se u poslednje vreme pojačale nesuglasice dve strane oko oko kursa kineske valute i ekonomske politike koju vodi Peking.
Predsednik SAD je podsetio da je 1979 godine, kada je Vašington uspostavio zvanične odnose sa Narodnom Republikom Kinom, trgovinska razmena između te dve zemlje vredela samo nekoliko milijardi dolara, u poređenju sa sadašnjih više od 400 milijardi dolara. "Ova trgovina bi mogla doprineti otvaranju novih radnih mesta sa obe strane Pacifika...pri čemu bi uravnoteženija razmena dovela do još većeg prosperiteta", kazao je Obama.
Na skupu azijsko-pacifičkih lidera u Singapuru ovog vikenda predsednik Kine Hu Đintao je, međutim, odlučno odbacio pozive njegovoj vladi da poveća vrednost juana i time učini kineski izvoz relativno skupljim, a uvoz jeftinijim, podsetila je agencija Rojters.
Hu i ostali visoki kineski zvaničnici su, umesto toga, optužili druge zemlje, prećutno uključujući i SAD, za štetni trgovinski protekcionizam prema njihovoj državi. Jedan visoki kineski zvaničnik je danas kritikovao vašingtonsku administraciju zbog vođenja labave monetarne i fiskalne politike koja preti da podrije dolar.
Obama je ukazao, govoreći o ekološkim problemima, da i SAD i Kina, koje učestvuju sa najmanje 40 odsto u globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, moraju preduzeti "presudne korake" za suzbijanje klimatskih promena i dodao da će ostale zemlje s pažnjom pratiti njihove postupke pred sastanak Ujedinjenih nacija o klimi idućeg meseca u Kopenhagenu.
Peking je predočio da zemlje u razvoju ne treba da prihvate međunarodne obavezujuće ciljeve za emisije štetnih gasova u vreme kada su fokusirane na ekonomski rast i iskorenjivanje siromaštva.
Kina ima ogroman trgovinski suficit sa SAD i takođe je najveći strani vlasnik američkih hartija od vrednosti.
Prema američkim zvaničnim podacima, objavljenim prošle sedmice, američki trgovinski deficit sa Kinom je u septembru povećan 9,2 odsto, na 22,1 milijardu dolara, na najviši nivo od novembra 2008, ali ni tržišta, ni zvaničnici, izgleda, ne očekuju bilo kakvu brzu promenu kineske valutne politike.
Kinesko ministarstvo trgovine je odlučno odbacilo pozive za jačanje kursa juana, signalizirajući time otpor pritisku za promenu kursa te valute. "Gledajući iz perspektive promocije stabilnog globalnog ekonomskog razvoja ili iz perspektive promocije oporavka kineskog izvoza, moramo obezbediti stabilnu i predvidivu klimu za naša preduzeća, uključujući makroekonomsku politiku i valutnu politiku", ukazao je portparol kineskog ministarstva trgovine Jao Đen.
Dolar trenutno kotira na valutnoj berzi u Šangaju u dosta tesnom rasponu od 6,825 do 6,8280 juana i taj kurs je od početka ove godine praktično nepromenjen, iako je Vašington stalno ponavljao da želi "osetnu revalvaciju" kineske novčane jedinice.
U periodu od početka jula 2005. do sredine prošle godine juan je, međutim, ojačao oko 20 odsto, a kineske monetarne vlasti su odbile da revalviraju svoju valjtu nakon izbijanja globalne finansijske krize, sa obrazloženjem da bi to bilo "štetno za domaću i globalnu privredu."
(Tanjug)
