U prethodna dva meseca kreditna zaduženost građana i privrede je stagnirala, ali je zabrinjavajuće što raste dug po osnovu izdavanja čekova "na poček”, upozorio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije dr Veroljub Dugalić
U prethodna dva meseca kreditna zaduženost građana i privrede je stagnirala, ali je zabrinjavajuće što raste dug po osnovu izdavanja čekova „na poček”, upozorio je na redovnoj mesečnoj konferenciji za novinare generalni sekretar Udruženja banaka Srbije dr Veroljub Dugalić.
Predstavljajući najnoviji izveštaj Kreditnog biroa za oktobar, Dugalić je rekao da se od početka godine, za 0,1 odsto mesečno, povećava kašnjenje u otplati kredita kojima su zaduženi građani i privreda, piše “Politika.“
Stanovništvo kasni u otplati 3,1 odsto kredita, što je za 1,6 odsto više nego na kraju decembra 2008. godine. To je posledica ekonomske krize i pada standarda građana i rastuće nezaposlenosti, i još nije poprimilo zabrinjavajuće razmere, ali je upozoravajuće, ocenio je Dugalić.
O krizi svedoči i to što je u prethodna dva meseca osetno porastao broj čekova u prometu, jer je zbog siromašenja građana smanjen obim trgovanja u prodavnicama. Prema podacima Kreditnog biroa, u januaru je realizovano 514.570 čekova građana, u septembru 729.229, a u oktobru njihov broj je porastao na 746.615. U ovoj godini ukupno je izdato 6.471.989 čekova.
Ipak, ukupna kreditna zaduženost građana u prošlom mesecu je neznatno smanjena na oko 878 milijardi dinara (u septembru je iznosila oko 889 milijardi).
Istovremeno, ukupan dužnički teret pravnih lica i građana u oktobru je smanjen za 0,7 odsto u odnosu na septembar, rekao je Dugalić, navodeći da su u prvom jesenjem mesecu banke, kao poverioci, knjižile 1.311 milijardi dinara duga, dok je u oktobru smanjen na oko 1.302 milijardi.
Primetno je, međutim, da su jedino krediti za refinansiranje postojećeg duga, koji su iznosili 27 milijardi dinara, povećani i to za 12 odsto u odnosu na septembar, što je, takođe, jedan od simptoma krize.
Komentarišući odluku Narodne banke Srbije da smanji dinarsku obaveznu rezervu banaka za pet odsto, generalni sekretar UBS je rekao da je cilj te mere da podstakne štednju i kreditnu aktivnost banaka u dinarima. Međutim, prema njegovom uverenju, cilj će teško biti ostvaren, imajući u vidu problem dvovalutnog sistema u odobravanju kredita (u evrima i dinarima), kao i to da je 99 odsto štednje u evrima, zbog manjeg poverenja u dinar.
Dugalić je najavio da će banke uskoro početi da odobravaju povoljne kredite za legalizaciju divlje gradnje, pri čemu će svaka od njih voditi svoju kamatnu politiku, ali u dogovoru sa nadležnim ministarstvom.
(MONDO)
Predstavljajući najnoviji izveštaj Kreditnog biroa za oktobar, Dugalić je rekao da se od početka godine, za 0,1 odsto mesečno, povećava kašnjenje u otplati kredita kojima su zaduženi građani i privreda, piše “Politika.“
Stanovništvo kasni u otplati 3,1 odsto kredita, što je za 1,6 odsto više nego na kraju decembra 2008. godine. To je posledica ekonomske krize i pada standarda građana i rastuće nezaposlenosti, i još nije poprimilo zabrinjavajuće razmere, ali je upozoravajuće, ocenio je Dugalić.
O krizi svedoči i to što je u prethodna dva meseca osetno porastao broj čekova u prometu, jer je zbog siromašenja građana smanjen obim trgovanja u prodavnicama. Prema podacima Kreditnog biroa, u januaru je realizovano 514.570 čekova građana, u septembru 729.229, a u oktobru njihov broj je porastao na 746.615. U ovoj godini ukupno je izdato 6.471.989 čekova.
Ipak, ukupna kreditna zaduženost građana u prošlom mesecu je neznatno smanjena na oko 878 milijardi dinara (u septembru je iznosila oko 889 milijardi).
Istovremeno, ukupan dužnički teret pravnih lica i građana u oktobru je smanjen za 0,7 odsto u odnosu na septembar, rekao je Dugalić, navodeći da su u prvom jesenjem mesecu banke, kao poverioci, knjižile 1.311 milijardi dinara duga, dok je u oktobru smanjen na oko 1.302 milijardi.
Primetno je, međutim, da su jedino krediti za refinansiranje postojećeg duga, koji su iznosili 27 milijardi dinara, povećani i to za 12 odsto u odnosu na septembar, što je, takođe, jedan od simptoma krize.
Komentarišući odluku Narodne banke Srbije da smanji dinarsku obaveznu rezervu banaka za pet odsto, generalni sekretar UBS je rekao da je cilj te mere da podstakne štednju i kreditnu aktivnost banaka u dinarima. Međutim, prema njegovom uverenju, cilj će teško biti ostvaren, imajući u vidu problem dvovalutnog sistema u odobravanju kredita (u evrima i dinarima), kao i to da je 99 odsto štednje u evrima, zbog manjeg poverenja u dinar.
Dugalić je najavio da će banke uskoro početi da odobravaju povoljne kredite za legalizaciju divlje gradnje, pri čemu će svaka od njih voditi svoju kamatnu politiku, ali u dogovoru sa nadležnim ministarstvom.
(MONDO)
