SAMO ULAGANJE GARANTUJE DOBIT

Prepoznajući njen značaj, reformisana zajednička poljoprivredna politika EU namenila je značajnu podršku u ovoj oblasti. I za porodična poljoprivredna gazdinstva u Srbiji predviđena je podrška. Ona je, kako kažu vlasnici porodičnih gazdinstava dobrodošla, ponekad I neophodna da bi se posao razvijao I napredovao, ali je tome veoma bitno dodati još dve vrednosti – kontinuitet I posvećenost. Bez toga, nema uspeha ni u jednom poslu, pa ni u poljoprivredi. Za neke pak, bavljenje poljoprivredom je kretivan, pa čak umetnički posao od koga se može lepo živeti.

U selu Gunjaci, na zapadu Srbije, odakle mu potiču preci, rešio je da upotrebi sve svoje talente i da napravi uspešnu priču ne samo za svoju porodicu, već i za sve koji su spremni da se posvete ozbiljnom radu u stočarstvu. Brankov izbor su bile koze. Za ljude koji se bave uzgojem koza tvrdi da su ’posebna sorta’, drugačiji od ostalih stočara i da svako od njih u sebi ima nešto kreativno i stvaralačko. Iako svoju kreativnost ispoljava u polju umetnosti veoma uspešno, nije je skrajnuo ni u poljoprivredi, već je svakodnevno upotrebljava da bi unapredio poslovanje.

„Svoj program gradim u finalnim proizvodima vrhunskog kvaliteta, među ozbiljnom konkurencijom, gde potrošači prepoznaju kvalitet i shvataju koliko je ovo ozbiljna priča“, kaže Branko.

Ozbiljna priča zahteva ozbiljan prostup u kome je bitno na vreme shvatiti nekoliko stvari: gotovo je nemoguće opstati sam, potrebna je saradnja. Objašnjavajući način poslovanja, Branko kaže da se na početku plašio da neće imati dovoljno sirovina, zbog čega je imao stado od 200 koza. Vremenom se to promenilo, stado je prepolovio, ali sada ima kooperante koji mu obezbeđuju dovoljne količine kvalitetnog mleka.

„Sada u kooperaciji imamo oko 830 koza u zapadnoj Srbiji, sve što ima istu nadmorsku visinu i biljnu strukturu, uzimamo za kooperante“, objašnjava Branko i dodaje, „pošto držim ceo lanac od košenja do polica u marketima i svoje radnje u Beogradu i restorana kojima direktno isporučujem robu, ne bih mogao da održim tako kompleksan sistem bez kooperanata.
Istovremeno, bitno je ponuditi nešto novo, nešto što drugi nemaju, zaokružiti svoju ponudu od proizvodnje sirovina, preko prerade do plasmana.

„Tržište vas posle prati i onoliko koliko ste spremni da razvijate kadar, stručnost, prostor, tehniku i tehnologiju, dotle ćete ići“, tvrdi iz iskustva Branko i dodaje da na sve treba obraćati pažnju. „Jako je bitno kako pakujete proizvod, kako ga otvarate, količina i gramaža pakovanja – o svemu treba voditi računa, jer kupac to zahteva“.
Porodična gazdinstva bolje se prilagođavaju promenama tehnologije, ekonomskim promenama, društvenim i političkim uslovima I koriste različite strategije kako bi povećala svoju prilagođenost i izdržljivost. Tako je i Branko shvatio da ukoliko želi da napreduje I bude još uspešniji, uvek mora potrošaču da ponudi više. I ponovo je u pogon stavio svoju kreativnost I došao na sjajnu ideju, koju već sprovodi u delo.

“Pošto je film Leptirica u antologiji svetskog horor filma, a Milovan Glišić je iz Valjeva, iz ovog kraja, rešio sam da napravim malu vodenicu, gde će na licu mesta da se melje brašno, pravi kačamak, cicvara, proja sa kozjim sirom. To će biti mesto za odmor, ugodnu degustaciju, a samim tim I marketing. Na taj način zatvaram I turistički I proizvođačku priču”, ushićeno priča Branko o svojim planovima.
Mogućnosti ima mnogo, podrške i podsticaja, kažu poljoprivrednici, dovoljno, ali nikad nije na odmet da je bude još više I da bude dostupnija. Važno je da je prepoznat potencijal i da je zacrtan cilj, a to je održiva poljoprivreda u Srbiji, jer je ona temelj ekonomije.

Ulaganje u poljoprivredu za sobom povlači lanac drugih proizvodnih, prerađvačkih i uslužnih grana. I kako kaže Branko voli da kaže: “U davanju je dobit. A besplatnog sira ima samo u mišolovci”.