• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

VOĆARSTVO – NAJISPLATIVIJA GRANA POLJOPRIVREDE

Iako je svaka kuća u Srbiji u svom dvorištu imala voćku, najčešće jabuku, krušku ili šljivu, začeci voćarstva vezuju se za manastirska dobra na kojima je počeo uzgoj kvalitetnih sorti voćaka.

Backa Topola (2) Izvor: Promo

Između dva svetska rata bilo je više pokušaja da se voćarska proizvodnja unapredi, ali je do pravog zamaha došlo posle II svetskog rata.
Danas, voćarstvo je jednu od najisplativijih grana poljoprivrede, a izvoz voća i proizvoda od voća svetla tačka u spoljnotrgovinskoj razmeni. Prirodni uslovi izuzetno su povoljni za gajenje voća, uprkos tome što štetu prinosu mogu naneti izmrzavanje, suša, napadi bolesti i štetočina.

Ukupna površina voćnjaka u Srbiji je 191 hiljada hektara, što je više od 5 odsto korišćenog poljoprivrednog zemljišta, a mogle bi biti i značajno veće. Iako su najpovoljniji uslovi za voćarsku privredu u brdsko-planinskim predelima, gde se tradicionalno najviše uzgajaju jabuka, malina, šljiva i višnja, u Vojvodini se nalazi 11 odsto ukupne površine voćnih zasada. I najveća pojedinačna plantaža kajsija nalazi se na severu Srbije, u Bačkoj Topoli, a njen vlasnik počeo je pre 15 godina da formira prve zasade.
„U ovu priču sam krenuo jer je voćarstvo najprofitabilnija grana poljoprivrede, najbrže se povrati uloženi novac“, objašnjava Petar svoje motive.

Backa Topola (3) Izvor: Promo

Proizvodnja voća čini oko 11 odsto vrednosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. U poslednjoj deceniji, zahvaljujući nauci, struci, ali i proizvođačima spremnim da unapređuju ponudu, u uzgoj voća uvedene su brojne tehnološke novine, a radilo se i na promeni sortimenta. Sve to je doprinelo da voće i voćarski proizvodi iz Srbije budu visokog kvaliteta i cenjeni na svetskom tržištu.

“Kupuju se dvogodišnje ili trogodišnje sadnice kajsija, koje rađaju u petoj godini, što znači da već posle par godina imate neki prihod, povraćaj uloženog novca”, kaže Petar i dodaje da, kao i u životu, tako i u voćarstvu, ambicija te uvek vuče napred. “Uvek može bolje i više”, odgovara na pitanje da li je zadovoljan postignutim.

Kao i u svakoj privrednoj grani i u voćarstvu su neophodna kontinuirana ulaganja, kako bi se održao kvalitet i kvantitet prinosa, te omogućio plasman na domaće I inostrano tržište. Ulaganje u nove sorte, zaštitu zasada I mehanizaciju na početku predstavljaju trošak, koji se kasnije isplati. Zbog toga, država, ali I Evropska unija imaju različite mere podrške za voćare u Srbiji, a najznačajnije se odnose na nabavku mehanizacije. Istovremeno, da bi voće I proizvodi od voća mogli da se izvoze, potrebno je ispuniti I različite standarde kvaliteta, koji su nedostižni bez uvođenja modernih tehnoloških procesa. Kajsija je voćka koja od trenutka dozrevanja ima kratak period za upotrebu, te je potrebno na vreme osigurati prodaju ili preradu. Zbog toga se Petar, osim uzgajanja voća, od prošle godine, kada je registrovao destileriju, bavi I proizvodnjom rakije.

Backa Topola (1) Izvor: Promo

“Kada je rodna godina, a prinos oko 700 ili 800 tona od prezrelih plodova, koji padnu sa drveta , da ne bismo bacili, pečemo rakiju. Kajsija je najbolja voćka, a rakija je najlepša od kajsije“, tvrdi Petar.

Vodeći se devizom da svaki poslovan čovek mora imati viziju razvoja, Petar stalno radi na unapređenju proizvodnje. Tako je pre pet godina obezbedio skladišni proctor za 1.500 tona kajsije, odnosno hladnjaču sa temperaturom u plusu, ali je već uveliko u izgradnji I nova ‘minusna’ hladnjača u kojoj će moći da se skladište velike količine voća i da se pripremaju sirovine za izradu sokova I drugih voćarskih proizvoda.

“Skladišni prostor biće oko 5 hiljada tona”, kaže Petar, “ali nećemo mi to čuvati, već prodavati, tako da ćemo imati prostor za ceo severnobački region.”

Preporuka iskusnog i uspešnog voćara svima koji nameravaju da se upuste u ovaj izazovan, ali i unosan posao, ali I manjim individualnim proizvođačima, jeste da se udružuju, da imaju zajednički skladišni prostor, preradu, nastup I plasman na tržištu, jer će na taj način zatvoriti čitav lanac proizvodnje, omogućiti svim članovima da plasiraju proizvode I pružati jedni drugima međusobnu podršku.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 6

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Milan

Najveci problem svih nasih ljudi koji se bave vocem, povrcem, stocarstvom je taj sto gledaju cene proizvoda koja je u EU. Ama bas niko od njih nije rekao evo dacu kilogram visanja za 30 dinara onom ko ima platu 250 eur. Takodje da ne spominjem da se mleko u Austriji moze naci za 0.55 eur. Krompir kao kod nas cena. Gotovi proizvodi jeftiniji nego kod nas a standard minimalno 5 puta veci. Moji zive u garsonjeri sa placenim grejanjem za 220 eur mesecno. To nema ni u Beogradu a ni u NS. Neko nekoga ovde ocigledno pravi ludim. Nasi proizvodjaci treba da gledaju nas standard i da tako formiraju cene, ako im se ne svidja neka idu preko i uzimaju novac, a ne ti coveku sa platom od 32000 dinara kilo maline naplatis 500 dinara jer je u Evropi posudica sa 200 grama 10 eur.

Arsenije

@Milan Nisam ja kriv što neko ima platu 250-300 evra. Ja znam koliko sam uložio u voćku i kolika je minimalna cena da bih bio na nuli, da bih nešto zaradio, nešto uštedeo da preživim i onu godinu kada mi sav rod omlati grad, a ja dotle ulagao kao da će mi to biti najbolja godina u životu. Ni meni niko ne kaže: "Daj da mu damo gorivo, hemiju, gajbice, delove za traktor,... upola cene jer ga je ubio grad/suša/štetočina/bolest" nego mi prodaju po ekonomskoj ceni. Zašto bih onda ja predstavljao socijalnu službu? Da ne pominjem da taj što radi za 250-300 evra i kad je na bolovanju dobija nešto, a ja kad sam na radnom mestu slomio nogu, ne da nisam dobijao ništa, već sam morao da platim radnika da me zameni, jer voće nije htelo da čeka da mi skinu gips i da se oporavim. Uz to sam, iako na "bolovanju", radio koliko sam mogao tako polomljen.

Arsenije

@Milan Zašto od poljoprivrednika očekujete da cene njihovih proizvoda ne budu kao na zapadu, a to se ne očekuje od proizvođača obuće, odeće, hleba, bele tehnike,... Zašto ne bi npr. osobe sa platom od 30.000 kupovale hleb za 10 dinara, gorivo za 50, šporet za 4.000, nego očekujete da seljak štiti socijalni mir. Naš seljak seme, đubre, hemiju, poljoprivredne mašine, plaća skuplje nego njegov kolega u Nemačkoj ili Holandiji. Kad se na to dodaju subvencije koje holandski ili nemački poljoprivrednik dobija od države, naš seljak ne može da bude konkurentan njihovom i to što je naš proizvod ipak jeftiniji samo znači da smo zaradu sveli na egzistencijalni minimum. Jedino da radimo na svoju štetu, ali opet pitam, zašto samo mi?

MONDO REPORTAŽA