Aktuelna energetska kriza potvrdila je da je „Elektroprivreda Srbije“ pouzdan i proizvođač i snabdevač električne energije, a uz sve globalne izazove EPS je uspeo da izađe u susret privredi. U skladu sa preporukom iz zaključka Vlade Srbije EPS je za mesec dana, do 30. novembra, produžio snabdevanje električnom energijom po nepromenjenim cenama. EPS produžava ugovore o snabdevanju kompanijama kojima ugovor ističe 31. oktobra i to do 30. novembra. Takođe, onima kojima ugovor o rezervnom snabdevanju ističe 31. oktobra nudi se novi ugovor za novembar po ceni rezervnog snabdevanja, a onima koji su već potpisali ugovore sa početkom važenja 1. novembra važenje ugovora odloženo je do 1. decembra.

EPS bez odluke vlade nije mogao da pomogne privredi, jer EPS samostalno nije mogao da snizi tržišno formirane cene zbog toga što je tržište za snabdevanje firmi liberalizovano, ova kompanija nije jedina na tržištu i takvim ponašanjem bi prekršio propise - rekao je Bratislav Džombić, direktor Sektora za razvoj slobodnog tržišta EPS-a, na panel diskusiji „Cena struje za privredu: Šta očekivati?“ u organizaciji Američke privredne komore u Srbiji. – Mere moraju biti kratkoročne, da se ne bi narušio tržišni princip. Promene kreću sa veleprodajnog tržišta, jer je EPS samo jedan od učesnika na srpskom tržištu. „Elektroprivreda Srbije“ unosi dozu stabilnosti u svoj način snabdevanja time što se drži dogovora i ugovorenog, bez obzira na fluktuacije cena na tržištu. Princip EPS-a kod snabdevanja krajnjih kupaca električnom energijom je da se ne raskidaju zaključeni ugovori i taj princip će ostati.

Miloš Mladenović, direktor srpske berze SEEPEX, rekao je da su glavni uzroci skoka cena oporavak privede i rast tražnje za energijom, usmeravanje najvećeg dela isporuka tečnog prirodnog gasa ka Dalekom istoku, slabija proizvodnja obnovljivih izvora energije, a regionu je dodatni problem napravila loša hidrologija, koja je smanjila proizvodnu hidroelektrana.

Tu je i dramatičan rast taksi na CO2 sa 28 evra prošle godine na 60-65 evra na evropskom tržištu trgovine CO2 emisijama, ali i spekulacijama u trgovini, što je poskupelo proizvodnju struje iz uglja i gasa. Pritisak na cene došao je i zbog načina na koji funkcionišu berze, a to je da se najskuplja proizvodnja koja može da zadovolji potražnju, što su u ovom slučaju bile gasne elektrane, uzima kao referentna cena – objasnio je Mladenović. - Tržište fjučersa trenutno pokazuje da će prosečna cena električne energije u regionu sledeće godine na berzama biti 120 evra za MWh, ali to ne znači da će tolika cena biti za krajnje kupce.

Davor Pupovac, direktor Sektora za analize tržišta i upravlјanje rizicima u EPS-u, ukazao je da se EPS u skladu sa zakonom po tržišnom principu formira cene za kupce na liberalizovanom tržištu. To je u skladu sa preuzetim obavezama prema Energetskoj zajednici.

Tokom ove energetske krize često se nameće pitanje zašto EPS koji uglavnom prodaje električnu energiju iz sopstvenih izvora ne može da ponudi drugačiju cenu od referentne na tržištu. Kada bi „Elektroprivreda Srbije“ prodavala privredi električnu energiju po nižim cenama od tržišnih, doveli bi do stvaranja dualnog tržišta, došli bi na udar institucija koje brinu o zaštiti konkurencije i kod drugih snabdevača stvorili utisak nelojalne konkurencije. Svako netržišno ponašanje stvorilo bi probleme za EPS – rekao je Pupovac. - Važno je napomenuti da kod nas ugovori o potpunom snabdevanju nisu najskuplji kao što je praksa u svetu, već su najkomotniji za krajnjeg kupca, jer može da troši kad i koliko hoće. Tu se vidi komparativna prednost EPS-a kao velike balansne grupe, jer možemo po povoljnim cenama da pokrivamo troškove takvih ugovora.

Pupovac je naglasio da bez obzira na to što EPS ima potrebu da nabavlja energiju van svog sistema početkom i krajem godine, poslednjih nekoliko godina na kraju EPS više proda energije na slobodnom tržištu, nego što kupi. Odnosno više izveze nego što uveze energije.

Kako su istakli učesnici diskusije, ograničavanje cena električne energije je samo kratkoročna mera, a visoke cene se očekuju do kraja ove i u prvom kvartalu sledeće godine. Poruka privredi je da se cene neće vratiti na nivo pre energetske krize, od oko 60 evra za megavat-sat, te da se očekuje da prosečna cena na berzama za 2022. godinu bude oko 120 evra.

Mali prostor za reagovanje

Milka Mumović, ekspert za električnu energiju i statistiku u Sekretarijatu Energetske zajednice, navela je da preporuke Evropske komisije kao mere za borbu protiv visokih cena predviđaju smanjenje poreza i drugih taksi, poreza i naknada na računu za struju, ali da je u Srbiji udeo tih naknada, taksi i poreza u četiri puta manji nego u EU, te je i prostor za reagovanje manji.

Zemlje EU na ime prihoda od prava na emitovanje CO2 dobile su u ovoj godini 10 milijardi evra više nego prošle godine, što je fond iz kojeg se može finansirati pomoć domaćinstvima, ali samo energetski siromašnih, i privrede ako se ne krše pravila o državnoj pomoći. Ali, Srbija nema prihode od CO2. Zemlje koje nemaju, kao i Srbija, odlučile su se razne mere. Albanija će dati finansijsku pomoć snabdevaču, a Severna Makedonija uvozi ugalj i pokreće sve termo blokove- dodala je Mumović.