Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da će Srbija punom snagom u oporavak privrede krenuti tek 2011. godine, kada će biti premašen nivo rasta bruto domaćeg proizvod iz vremena pre početka krize
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da će Srbija punom snagom u oporavak privrede krenuti tek 2011. godine, kada će, kako se procenjuje, biti premašen nivo rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz 2008. godine, odnosno vremena pre početka ekonomske krize.
Cvetković je, predstavljajući ekonomski plan Vlade Srbije za 2010. godinu, rekao da je za iduću godinu planiran rast BDP od 1,5 odsto, što će biti slabiji rezultat nego u 2008. godini.
Premijer Cvetković je, u obraćanju članovima Privredne komore Srbije, rekao da se u narednoj godini ne planiraju nova poreska opterećenja privrede, a penzije i plate u javnom sektoru će biti zamrznute.
Prema njegovim rečima,vlada će 2010. nastaviti da podstiče privredu kroz subvencije za odobravanje kredita za likvidnost, investicije i potrošnju, ali da će nivo subvencija biti niži nego u ovoj godini.
Cvetković je na Skupštini Privredne komore Srbije (PKS) najavio da će se naredne godine raditi na održavanju stabilnog kursa dinara, snižavanju nivoa inflacije, što bi trebalo da dovede do daljeg snižavanja referentne kamatne stope Narodne banke Srbije.
"U 2010. godini će se intenzivirati rad na infrastrukturnim projektima, ne samo na koridoru 10, već i železnici i autoputa u pravcu Južni Jadran", rekao je Cvetković.
Zaduživanje za infrastrukturne projekte, za razliku od zaduživanja zarad budžetskog deficita, objasio je Cvetković, je pozotivno zaduživanje, jer imamo "realitet"iz kojeg će se finansirati dug.
"Dužni smo, ali imamo put, dužni smo, ali imamo most, dužni smo, ali imamo prugu", rekao je on.
Cvetković je rekao da će Vlada nastaviti da subvencioniše kredite za likvidnost, kao i potrošačke kredite, ali ne u obimu koji je postojao do sada.
Cvetković je privrednicima prepričao sa kakvim se izazovima susrela Vlada Srbije u kreiranju mera za prevazilaženje posledica ekonomske krize i dodao da je teško oceniti kakvi su direktni efekti tih mera.
Posredno, rekao je on, rezultati mera su takvi da ćemo imati pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,8 odsto, umesto očekivanih 4,2 odsto, plate i penzije nisu smanjene, cene su pod kontrolom, inflacija ispod onoga što je predviđano, a spoljnotrgovinski deficit beleži pad od osam, umesto 12 odsto.
Cvetković je rekao da je aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF)dogovoreno da budžetski deficit za 2010.godinu iznosi četiri odsto BDP.
Predsednik PKS Miloš Bugarin ocenio je da je 2009. godina bila jedna od najtežih za privredu Srbije.
"Zahvaljujući merama Vlade Srbije, od oktobra 2008. godina sa prvim paketom mera, poslediece krize su se manje odrazile na srpsku privredu, koja je itekako osetila svu težinu krize",rekao je Bugarin.
On je zatražio od premijera da jednom mesečno, zajedno sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja i guvernerom Narodne banke, organizuje sastanke sa privrednicima, jer je to četvorougao u kojem se mogu rešavati pitanja od značaja za privredu zemlje.
(agencije/MONDO)
Cvetković je, predstavljajući ekonomski plan Vlade Srbije za 2010. godinu, rekao da je za iduću godinu planiran rast BDP od 1,5 odsto, što će biti slabiji rezultat nego u 2008. godini.
Premijer Cvetković je, u obraćanju članovima Privredne komore Srbije, rekao da se u narednoj godini ne planiraju nova poreska opterećenja privrede, a penzije i plate u javnom sektoru će biti zamrznute.
Prema njegovim rečima,vlada će 2010. nastaviti da podstiče privredu kroz subvencije za odobravanje kredita za likvidnost, investicije i potrošnju, ali da će nivo subvencija biti niži nego u ovoj godini.
Cvetković je na Skupštini Privredne komore Srbije (PKS) najavio da će se naredne godine raditi na održavanju stabilnog kursa dinara, snižavanju nivoa inflacije, što bi trebalo da dovede do daljeg snižavanja referentne kamatne stope Narodne banke Srbije.
"U 2010. godini će se intenzivirati rad na infrastrukturnim projektima, ne samo na koridoru 10, već i železnici i autoputa u pravcu Južni Jadran", rekao je Cvetković.
Zaduživanje za infrastrukturne projekte, za razliku od zaduživanja zarad budžetskog deficita, objasio je Cvetković, je pozotivno zaduživanje, jer imamo "realitet"iz kojeg će se finansirati dug.
"Dužni smo, ali imamo put, dužni smo, ali imamo most, dužni smo, ali imamo prugu", rekao je on.
Cvetković je rekao da će Vlada nastaviti da subvencioniše kredite za likvidnost, kao i potrošačke kredite, ali ne u obimu koji je postojao do sada.
Cvetković je privrednicima prepričao sa kakvim se izazovima susrela Vlada Srbije u kreiranju mera za prevazilaženje posledica ekonomske krize i dodao da je teško oceniti kakvi su direktni efekti tih mera.
Posredno, rekao je on, rezultati mera su takvi da ćemo imati pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,8 odsto, umesto očekivanih 4,2 odsto, plate i penzije nisu smanjene, cene su pod kontrolom, inflacija ispod onoga što je predviđano, a spoljnotrgovinski deficit beleži pad od osam, umesto 12 odsto.
Cvetković je rekao da je aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF)dogovoreno da budžetski deficit za 2010.godinu iznosi četiri odsto BDP.
Predsednik PKS Miloš Bugarin ocenio je da je 2009. godina bila jedna od najtežih za privredu Srbije.
"Zahvaljujući merama Vlade Srbije, od oktobra 2008. godina sa prvim paketom mera, poslediece krize su se manje odrazile na srpsku privredu, koja je itekako osetila svu težinu krize",rekao je Bugarin.
On je zatražio od premijera da jednom mesečno, zajedno sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja i guvernerom Narodne banke, organizuje sastanke sa privrednicima, jer je to četvorougao u kojem se mogu rešavati pitanja od značaja za privredu zemlje.
(agencije/MONDO)
