Britanska štampa piše o kontradikcijama u uvođenju i primeni evra kao zajedničke valute 16 zemalja evrozone, ukazujući da su se nedostaci zajedničke valute pokazaliu pravom svetlu pošto je prošle godine nastupila recesija.
Tada se videlo koliko su zemlje poput Grčke, Španije i Irske nedorasle svojim zrelijim kolegama u Francuskoj i Nemačkoj, piše Dejli telegraf.
Umesto da su uvele veće kamatne stope kako bi kontrolisale svoj neodrživi privredni rast, one to nisu učinile, pa sada plaćaju veću cenu ekonomske krize, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).
Sve to je posledica, navodi list, kriterijuma pod kojim su Grčka, Španija i Irska uopšte primljene u evrozonu kada im je dat monetrani kredibilitet u zajednici koja bi trebalo da predstavlja ekskluzivni klub.
Tada su politički razlozi prevagnuli nad ekonomskom logikom, pa se danas osećaju posledice, zaključuje Dejli telegraf.
Fajnenšel tajms daje analizu oporavka evropskih zemalja nakon što je u septembru prošle godine nastupila globalna kriza.
List ocenjuje da su se stvari od avgusta ove godine poboljšale, naročito na severu Evrope.
Ipak, očekuje se da bruto nacionalni proizvod EU u 2010.dostigne rast od samo 0,7 odsto, prenosi list zabrinutost zvaničnika u Briselu koji su pak, naročito uplašeni zbog, kako navodi Fajnenšel tajms, oluje koja se nadvila nad Grčkom.
Ništa u političkoj karijeri Jorgosa Papandreu nije moglo da ga pripremi na ovo što ga je snašlo otkako je pre 10 nedelja došao na čelo grčke vlade.
Zadatak mu je da odbrani kredibilitet Grčke na međunarodnom finansijskom tržištu ili da preduzme korake za oštre i hitne ekonomske reforme, piše Fajnenšel tajms.
Lideri drugih zemalja evrozone vrše pritisak na Papandreua da sledi primer Irske i preduzme nemilosrdne fiskalne mere poput zamrzavanja plata u javnom sektoru i zabrane zapošljavanja kako bi se javna potrošnja stavila pod kontrolu.
No ovakve mere mrske su grčkom premijeru, sociologu po vokaciji, školovanom u Švedskoj, Americi i Britaniji, potomku jedne od najuticajnijih grčkih političkih dinastija, navodi Fajnenšel tajms.
List prenosi prognoze analitičara da će se na kraju Papandreu odlučiti za zaokret u svojoj i ekonomskoj politici Socijalističke partije na čijem je čelu. Pitanje je samo, zaključuje list, koliko će uspeti da neophodne reforme i sprovede.
(Fonet)
Umesto da su uvele veće kamatne stope kako bi kontrolisale svoj neodrživi privredni rast, one to nisu učinile, pa sada plaćaju veću cenu ekonomske krize, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).
Sve to je posledica, navodi list, kriterijuma pod kojim su Grčka, Španija i Irska uopšte primljene u evrozonu kada im je dat monetrani kredibilitet u zajednici koja bi trebalo da predstavlja ekskluzivni klub.
Tada su politički razlozi prevagnuli nad ekonomskom logikom, pa se danas osećaju posledice, zaključuje Dejli telegraf.
Fajnenšel tajms daje analizu oporavka evropskih zemalja nakon što je u septembru prošle godine nastupila globalna kriza.
List ocenjuje da su se stvari od avgusta ove godine poboljšale, naročito na severu Evrope.
Ipak, očekuje se da bruto nacionalni proizvod EU u 2010.dostigne rast od samo 0,7 odsto, prenosi list zabrinutost zvaničnika u Briselu koji su pak, naročito uplašeni zbog, kako navodi Fajnenšel tajms, oluje koja se nadvila nad Grčkom.
Ništa u političkoj karijeri Jorgosa Papandreu nije moglo da ga pripremi na ovo što ga je snašlo otkako je pre 10 nedelja došao na čelo grčke vlade.
Zadatak mu je da odbrani kredibilitet Grčke na međunarodnom finansijskom tržištu ili da preduzme korake za oštre i hitne ekonomske reforme, piše Fajnenšel tajms.
Lideri drugih zemalja evrozone vrše pritisak na Papandreua da sledi primer Irske i preduzme nemilosrdne fiskalne mere poput zamrzavanja plata u javnom sektoru i zabrane zapošljavanja kako bi se javna potrošnja stavila pod kontrolu.
No ovakve mere mrske su grčkom premijeru, sociologu po vokaciji, školovanom u Švedskoj, Americi i Britaniji, potomku jedne od najuticajnijih grčkih političkih dinastija, navodi Fajnenšel tajms.
List prenosi prognoze analitičara da će se na kraju Papandreu odlučiti za zaokret u svojoj i ekonomskoj politici Socijalističke partije na čijem je čelu. Pitanje je samo, zaključuje list, koliko će uspeti da neophodne reforme i sprovede.
(Fonet)
