Beograd ima najjeftiniju potrošačku korpu u region, pokazali su podaci do kojih su došli novinari iz Srbije u obilasku marketa prestonica u regionu.
Potrošačka korpa u kojoj se nalazi 18 osnovnih životnih namirnica domaćih proizvođača najskuplja je u Ljubljani.
U organizaciji udruženja građana “Moja Srbija” novinari su obišli markete poznatih trgovinskih lanaca u Beogradu, Budimpešti, Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu i Podgorici i upoređivanjem cena domaćih potrošačkih korpi, utvrdili da je za takvu korpu u Srbiji potrebno izdvojiti 1.712 dinara, dok u Sloveniji ona košta 2.730 dinara.
Posle Ljubljane za korpu u kojoj bi se našli domaći proizvodi najviše moraju da izdvoje Zagrepčani i to 2.588 dinara, dok stanovnici glavnih gradova Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Mađarske proizvode istog kvaliteta treba da plate nešto više od 2.000 dinara.
Kupovinom korpe u kojoj su, između ostalog, hleb, mleko, jaja, ulje, pileće meso, krompir, šećer, brašno i pasta za zube, pokazalo je da se najjeftinija vekna belog hleba u celom regionu može naći na policama beogradskih marketa za samo 30 dinara, u Podgorici je duplo skuplja, a u Zagrebu i Ljubljeni košta čak 80 dinara.
Mleko, šećer i jabuke najskuplje su u Zagrebu, a u slovenačkoj prestonici za ulje, pileće meso i brašno kilogram tih proizvoda košta 107 dinara.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna neto zarada u Srbiji je oko 330 evra, u Hrvatskoj 750, a u Sloveniji 930 evra.
Podaci Zavoda za statistiku Crne Gore i Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine pokazuju da su prosecne zarade u tim državama oko 457, odosno 390 evra, a najveći deo novca u većini zemalja regiona odlazi na osnovne životne namirnice.
Predstavnici vodećih regionalnih trgovinskih lanaca u razgovoru sa novinarima kazali su da je na rafofima njihovih marketa najviše zastupljena roba domaćih proizvođača i naglasili da su učestvovali u akcijama podrške kupovini domaćih proizvoda, jer se na taj način, kako ocenjuju, podstiče lokalna proizvodnja i čuvaju radna mesta.
Direktor “Maksija” za Srbiju Rajko Mandić rekao da je u prodavnicama tog trgovinskog lanca udeo domaćih proizvoda do 70 odsto, kao i da se kupci uglavnom opredeljuju za robu sa ovih prostora.
Pomoćnica direktora svežeg programa slovenačkog “Merkatora” Barbara Pahor - Baša precizirala je da je u marketima tog trgovinskog lanca oko 70 odsto slovenačke robe, 25 odsto je roba iz Evropske unije, a oko pet odsto iz trećih država u koje spada i Srbija.
“Slovenci su ranije više kupovali domaću robu, ali poslednja istraživanja pokazuju da im je, usled ekonomske krize, cena važnija od porekla. Kupac i sada gleda kvalitet i poreklo proizvoda, ali ne toliko kao pre pet godina”, naglasila je Pahor-Baša.
Ona je dodala da je “Merkator” u svim zemljama gde ima svoje markete podsticao kupovinu domaćih proizvoda kako bi se stimulisala lokalna proizvodnja navodeći da je tako promovisana “slovenačka korpa”, “srpska korpa” i “hrvatska košarica”.
Slične akcije sprovodi i hrvatski trgovinski lanac “Konzum” u saradnji sa Hrvatskom gospodarskom komorom, koja je pokrenula akciju “Konzumirajmo hrvatsko” u okviru koje su domaći proizvodi posebno označeni natpisom “hrvatska kvaliteta”, rekao je direktor logistike “Konzuma” Ivan Gadže.
On je objasnio da u većim marketima domaća roba ima udeo oko 65 odsto, a u manjim prodavnicama i do 80 odsto.
“Građani imaju sklonost ka kupovini domaćih proizvoda, jer ih smatraju kvalitetnim posebno u kategorijama sveže robe, voća, povrća i mesa. Prema podacima Centra za istraživanje tržišta - GFK čak 81 odsto potrošača preferira domaću proizvodnju, a kao glavni razlog navode kvalitet”, rekao je Gadže.
Takođe i crnogorska prvredna komora pokrenula je akciju promovisanja domaćih proizvoda pod nazivom “Dobro iz Crne Gore”, a južni susedi od domaćih proizvoda najviše kupuju maslinovo ulje, med, mlečne i suhomesnate proizvode, kazala je portparolka “Volija” Olivera Šuškačević.
Ona je naglasila da Crnogorcima i pored ekonomske krize cena nije najbitnija, već brend i kvalitet navodeći da je među srpskim proizvodima koji se nalaze na rafofima crnogorskih marketa najprodavaniji “Karneks”.
Inače, srpski proizvodi najzastupljeniji su u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, gde se na policama marketa mogu pronaći “Imlekovo” mleko i jogurt, “Vitalovo” ulje, “Polimarkov” kečap i majonez, mineralna voda “Knjaz Miloš”, “grand” kafa i mnogi drugi.
U slovenačkom “Merkatoru” i hrvatskom “Konzumu” među najprodavanijim proizvodima iz Srbije su smoki, jafa, plazma i vino “Ždrebčeva krv”, dok se na policama “Špara” i “Ošana” (Auchan) u Budimpešti ne može pronaći nijedan srpski proizvod.
(Tanjug, ilustracija Guliver/Getty Images)
U organizaciji udruženja građana “Moja Srbija” novinari su obišli markete poznatih trgovinskih lanaca u Beogradu, Budimpešti, Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu i Podgorici i upoređivanjem cena domaćih potrošačkih korpi, utvrdili da je za takvu korpu u Srbiji potrebno izdvojiti 1.712 dinara, dok u Sloveniji ona košta 2.730 dinara.
Posle Ljubljane za korpu u kojoj bi se našli domaći proizvodi najviše moraju da izdvoje Zagrepčani i to 2.588 dinara, dok stanovnici glavnih gradova Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Mađarske proizvode istog kvaliteta treba da plate nešto više od 2.000 dinara.
Kupovinom korpe u kojoj su, između ostalog, hleb, mleko, jaja, ulje, pileće meso, krompir, šećer, brašno i pasta za zube, pokazalo je da se najjeftinija vekna belog hleba u celom regionu može naći na policama beogradskih marketa za samo 30 dinara, u Podgorici je duplo skuplja, a u Zagrebu i Ljubljeni košta čak 80 dinara.
Mleko, šećer i jabuke najskuplje su u Zagrebu, a u slovenačkoj prestonici za ulje, pileće meso i brašno kilogram tih proizvoda košta 107 dinara.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna neto zarada u Srbiji je oko 330 evra, u Hrvatskoj 750, a u Sloveniji 930 evra.
Podaci Zavoda za statistiku Crne Gore i Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine pokazuju da su prosecne zarade u tim državama oko 457, odosno 390 evra, a najveći deo novca u većini zemalja regiona odlazi na osnovne životne namirnice.
Predstavnici vodećih regionalnih trgovinskih lanaca u razgovoru sa novinarima kazali su da je na rafofima njihovih marketa najviše zastupljena roba domaćih proizvođača i naglasili da su učestvovali u akcijama podrške kupovini domaćih proizvoda, jer se na taj način, kako ocenjuju, podstiče lokalna proizvodnja i čuvaju radna mesta.
Direktor “Maksija” za Srbiju Rajko Mandić rekao da je u prodavnicama tog trgovinskog lanca udeo domaćih proizvoda do 70 odsto, kao i da se kupci uglavnom opredeljuju za robu sa ovih prostora.
Pomoćnica direktora svežeg programa slovenačkog “Merkatora” Barbara Pahor - Baša precizirala je da je u marketima tog trgovinskog lanca oko 70 odsto slovenačke robe, 25 odsto je roba iz Evropske unije, a oko pet odsto iz trećih država u koje spada i Srbija.
“Slovenci su ranije više kupovali domaću robu, ali poslednja istraživanja pokazuju da im je, usled ekonomske krize, cena važnija od porekla. Kupac i sada gleda kvalitet i poreklo proizvoda, ali ne toliko kao pre pet godina”, naglasila je Pahor-Baša.
Ona je dodala da je “Merkator” u svim zemljama gde ima svoje markete podsticao kupovinu domaćih proizvoda kako bi se stimulisala lokalna proizvodnja navodeći da je tako promovisana “slovenačka korpa”, “srpska korpa” i “hrvatska košarica”.
Slične akcije sprovodi i hrvatski trgovinski lanac “Konzum” u saradnji sa Hrvatskom gospodarskom komorom, koja je pokrenula akciju “Konzumirajmo hrvatsko” u okviru koje su domaći proizvodi posebno označeni natpisom “hrvatska kvaliteta”, rekao je direktor logistike “Konzuma” Ivan Gadže.
On je objasnio da u većim marketima domaća roba ima udeo oko 65 odsto, a u manjim prodavnicama i do 80 odsto.
“Građani imaju sklonost ka kupovini domaćih proizvoda, jer ih smatraju kvalitetnim posebno u kategorijama sveže robe, voća, povrća i mesa. Prema podacima Centra za istraživanje tržišta - GFK čak 81 odsto potrošača preferira domaću proizvodnju, a kao glavni razlog navode kvalitet”, rekao je Gadže.
Takođe i crnogorska prvredna komora pokrenula je akciju promovisanja domaćih proizvoda pod nazivom “Dobro iz Crne Gore”, a južni susedi od domaćih proizvoda najviše kupuju maslinovo ulje, med, mlečne i suhomesnate proizvode, kazala je portparolka “Volija” Olivera Šuškačević.
Ona je naglasila da Crnogorcima i pored ekonomske krize cena nije najbitnija, već brend i kvalitet navodeći da je među srpskim proizvodima koji se nalaze na rafofima crnogorskih marketa najprodavaniji “Karneks”.
Inače, srpski proizvodi najzastupljeniji su u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, gde se na policama marketa mogu pronaći “Imlekovo” mleko i jogurt, “Vitalovo” ulje, “Polimarkov” kečap i majonez, mineralna voda “Knjaz Miloš”, “grand” kafa i mnogi drugi.
U slovenačkom “Merkatoru” i hrvatskom “Konzumu” među najprodavanijim proizvodima iz Srbije su smoki, jafa, plazma i vino “Ždrebčeva krv”, dok se na policama “Špara” i “Ošana” (Auchan) u Budimpešti ne može pronaći nijedan srpski proizvod.
(Tanjug, ilustracija Guliver/Getty Images)
