U Srbiji najmanje 20.000 Kineza radi na crno, upozoravaju u Uniji poslodavaca.
Dragoljub Rajić iz Unije kaže za Press da je podatak Nacionalne službe za zapošljavanje o 223 kineska državljanina koja imaju dozvolu za rad "smešan", jer samo u Beogradu radi između 4.000 i 5.000 neprijavljenih Kineza!
Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je za devet meseci ove godine 1.702 radne dozvole strancima, a prema državljanstvu, najbrojniji strani radnici su Kinezi sa 223 i Makedonci, kojih ima 187.
Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže da podaci Nacionalne službe za zapošljavanje nisu realni.
"Inspekcija rada kontroliše samo strane državljane koji su legalno prijavljeni. Očigledno je da se ne proveravaju mesta gde stranci rade na crno.
Kinezi na svakom drugom ćošku imaju radnje, pa je neprijavljenih samo u Beogradu između 4.000 i 5.000. U celoj Srbiji taj broj je tri do pet puta veći", tvrdi Rajić.
On se pita kako je moguće da je trgovinska razmena Srbije sa Kinom milijardu dolara i da je 40 odsto odeće u Beogradu kineskog porekla, a da nadležni tvrde da imamo tako malo njihovih radnika sa dozvolom za rad.
"Da bi Nacionalna služba za zapošljavanje imala dobru evidenciju, mora bolje da sarađuje sa MUP-om, koji registruje ulazak u zemlju na graničnim prelazima. Njihove službe treba da se povežu i prate gde borave kineski državljani koji uđu u Srbiju, a koji po pravilu nikada ne dolaze sami, nego sa porodicom", ističe Rajić.
Prema njegovoj oceni, nakon radnika iz Kine, najbrojniji su Bugari, koji se angažuju na povremenim poslovima u građevinarstvu.
"U Srbiji ih ima ukupno oko 10.000, najviše u istočnom delu zemlje. Na trećem mestu su albanski radnici sa Kosova koji su takođe zastupljeni u građevinarstvu.
Procenjuje se da trenutno na crno radi između 5.000 i 7.000 Albanaca", kaže Rajić.
Strani državljani, prema evidenciji NSZ, u Srbiji najčešće rade na poslovima u građevinarstvu, trgovini, kao menadžeri u stranim kompanijama koje su u ovde otvorile svoje trgovinske lance ili predstavništva, na projektima u državnoj administraciji...
Zakon strane državljane obavezuje da se u roku od 24 sata od ulaska u Srbiju prijave Odeljenju za strance MUP-a. Nacionalna služba za zapošljavanje dužna je da radnu dozvolu izda u roku od 30 dana od podnošenja zahteva, a žalbeni rok na rešenje o (ne)izdavanju dozvole za rad je 15 dana.
Radna dozvola, kažu u NSZ, nije potrebna za osnivače privrednih društava i preduzetnike koji pokreću biznis u Srbiji, kao ni za zapošljavanje preko ugovora o delu, piše "Press".
(MONDO)
Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je za devet meseci ove godine 1.702 radne dozvole strancima, a prema državljanstvu, najbrojniji strani radnici su Kinezi sa 223 i Makedonci, kojih ima 187.
Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže da podaci Nacionalne službe za zapošljavanje nisu realni.
"Inspekcija rada kontroliše samo strane državljane koji su legalno prijavljeni. Očigledno je da se ne proveravaju mesta gde stranci rade na crno.
Kinezi na svakom drugom ćošku imaju radnje, pa je neprijavljenih samo u Beogradu između 4.000 i 5.000. U celoj Srbiji taj broj je tri do pet puta veći", tvrdi Rajić.
On se pita kako je moguće da je trgovinska razmena Srbije sa Kinom milijardu dolara i da je 40 odsto odeće u Beogradu kineskog porekla, a da nadležni tvrde da imamo tako malo njihovih radnika sa dozvolom za rad.
"Da bi Nacionalna služba za zapošljavanje imala dobru evidenciju, mora bolje da sarađuje sa MUP-om, koji registruje ulazak u zemlju na graničnim prelazima. Njihove službe treba da se povežu i prate gde borave kineski državljani koji uđu u Srbiju, a koji po pravilu nikada ne dolaze sami, nego sa porodicom", ističe Rajić.
Prema njegovoj oceni, nakon radnika iz Kine, najbrojniji su Bugari, koji se angažuju na povremenim poslovima u građevinarstvu.
"U Srbiji ih ima ukupno oko 10.000, najviše u istočnom delu zemlje. Na trećem mestu su albanski radnici sa Kosova koji su takođe zastupljeni u građevinarstvu.
Procenjuje se da trenutno na crno radi između 5.000 i 7.000 Albanaca", kaže Rajić.
Strani državljani, prema evidenciji NSZ, u Srbiji najčešće rade na poslovima u građevinarstvu, trgovini, kao menadžeri u stranim kompanijama koje su u ovde otvorile svoje trgovinske lance ili predstavništva, na projektima u državnoj administraciji...
Zakon strane državljane obavezuje da se u roku od 24 sata od ulaska u Srbiju prijave Odeljenju za strance MUP-a. Nacionalna služba za zapošljavanje dužna je da radnu dozvolu izda u roku od 30 dana od podnošenja zahteva, a žalbeni rok na rešenje o (ne)izdavanju dozvole za rad je 15 dana.
Radna dozvola, kažu u NSZ, nije potrebna za osnivače privrednih društava i preduzetnike koji pokreću biznis u Srbiji, kao ni za zapošljavanje preko ugovora o delu, piše "Press".
(MONDO)
