Proglašenje "neharizmatičnog" šefa američke centralne banke (Fed) Bena Bernankija za "ličnost godine" u tradicionalnom izboru časopisa "Tajm" može da bude iznenađenje samo za neupućene, jer je on i prethodne dve godine bio sasvim blizu tog priznanja koje su mu tada "preoteli" Barak Obama i Vladimir Putin.
Bernanki (56), poznati profesor sa Univerziteta u Prinstonu, važi za jednog od najvećih poznavalaca uzroka izbijanja Velike depresije u SAD, početkom tridesetih godina prošlog veka, a mnogi ekonomisti smatraju da mu je baš to znanje pomoglo da Fed usmeri u dobrom pravcu u novoj, velikoj krizi koja je zahvatila vodeću svetsku privredu,.
U krugovima stručnjaka se smatra, naime, da je nespremnost čelnika Fed-a da drastično uvećaju likvidnost u posrnuloj američkoj privredi, na samom početku Velike depresije, bila "kobna greška" koja je kasnije mnogo koštala SAD i ceo svet.
Odmah posle saznanja da se slom američkog hipotekarnog tržišta, u leto 2007. godine, može pretvoriti u ekonomsku krizu nesagledivih razmera, Bernanki je odlučno tražio da se banke i druge kreditne organizacije snabdeju dovoljnom količinom likvidnih sredstava, jer je to, kako je ukazao, bio jedini način da se izbegne ponavljanje grešaka koje je Fed napravio u Velikoj depresiji.
U obrazloženju odluke o nagradi, "Tajm" navodi da je Bernanki, kada je nestabilnost američkog tržišta nekretnina dostigla vrhunac, odlučno delao, snižavajući baznu kamatu Feda do gotovo nultog nivoa i odobravajući bilione dolara bankama i drugim finansijskim organizacijama, da bi se što brže oživelo domaće i globalno kreditno tržište.
Zasluga Bernankija je ne samo uspešno oživljavanje gotovo zaustavljene aktivnosti na kreditnim tržištima, ulivanjem gotovine u banke, već i uvođenje novih kriterijuma za finansiranje prodaje i kupovine automobila, kuća i drugih nekretnina.
Bernaki je, osim toga, preduzeo i više drugih inventivnih poteza koji su ne samo osetno proširili moć Fed-a, već i doprineli, sudeći prema najnovijim podacima, da se aktiva američke centralne banke utrostruči u odnosu na period pre izbijanja krize.
Aktuelni i verovatno budući predsednik Fed-a je zaslužan za suštinske promene u vođenju američke monetarne politike, tvrdi "Tajm", ukazujući istovremeno da je Bernanki bio jedan od najvažnijih svetskih finansijskih funkcionera koji je učestvovao u donošenju svih bitnih mera za prevladavanje tekuće globalne privredne krize.
Zahvaljujući nenametljivom stilu rada, ali i velikom profesionalnom znanju, metodičnosti i upornosti, Beranaki je, prema oceni mnogih eksperata, uspeo "silno" da ojača ulogu Fed -a u američkom finansijskom sistemu, što je znatno podiglo i značaj te centralne banke u svetskim razmerama.
Neke kolege su ranije Bernankiju dale nadimak "Ben helikopter", zbog njegove opaske, zasnovane na mišljenju poznatog monetariste Miltona Fridmana, da u kriznom periodu nekad ne treba prezati ni od "bacanja para (dolara) iz helikoptera", da bi se novac i na taj način ubacio u opticaj i time uvećala potrošačka tražnja.
Bernanki je, prema svem sudeći, primenio taj Fridmanov "recept" , naravno ne u bukvalnom smislu, kada je odlučio da "ubaci" hiljade milijardi dolara u domaće banke, hipotekarne kompanije i druge ugrožene firme, da bi Fed otkupio njihove "otrovne" akcije i omogućio im da izbegnu kolaps.
Američka privreda je bila "vrlo blizu dna" i sve je moglo da se okonča još jednom strahovito razornom krizom, priznaje sada Bernaki, uz napomenu da bi njegova zemlja, nakon što je u trećem kvartalu ostvarila prvi privredni uspon za više od godinu dana, u 2010. mogla da zabeleži skromnu ekonomsku ekspanziju.
Kritički nastrojeni ekonomisti upozoravaju da uspeh koji je do sada Bernanki postigao u rešavanju privredne krize ima i svoju drugu, tamniju, stranu.
Ogromna suma likvidnog novca, koju je Fed "niotkuda" ubacio u banke i privredu, na kraju bi mogla da "proradi" u negativnom smeru i izazove, za godinu - dve, razornu inflaciju, novi talas nezaposlenositi i drastičan pad potrošačke tražnje koja obuhvata oko dve trećine američke ekonomske aktivnosti, kažu kritičari .
Bernanki je, međutim, uveren da se pravovremenim i postupnim jačanjem kamata u nadležnosti Feda i prestankom primene stimulativnih mera za podsticanje ekonomskog rasta, sve navedene negative posledice mogu izbeći, a američka privreda konačno izvesti na put stabilnog rasta i finansijske sigurnosti.
(Tanjug)
U krugovima stručnjaka se smatra, naime, da je nespremnost čelnika Fed-a da drastično uvećaju likvidnost u posrnuloj američkoj privredi, na samom početku Velike depresije, bila "kobna greška" koja je kasnije mnogo koštala SAD i ceo svet.
Odmah posle saznanja da se slom američkog hipotekarnog tržišta, u leto 2007. godine, može pretvoriti u ekonomsku krizu nesagledivih razmera, Bernanki je odlučno tražio da se banke i druge kreditne organizacije snabdeju dovoljnom količinom likvidnih sredstava, jer je to, kako je ukazao, bio jedini način da se izbegne ponavljanje grešaka koje je Fed napravio u Velikoj depresiji.
U obrazloženju odluke o nagradi, "Tajm" navodi da je Bernanki, kada je nestabilnost američkog tržišta nekretnina dostigla vrhunac, odlučno delao, snižavajući baznu kamatu Feda do gotovo nultog nivoa i odobravajući bilione dolara bankama i drugim finansijskim organizacijama, da bi se što brže oživelo domaće i globalno kreditno tržište.
Zasluga Bernankija je ne samo uspešno oživljavanje gotovo zaustavljene aktivnosti na kreditnim tržištima, ulivanjem gotovine u banke, već i uvođenje novih kriterijuma za finansiranje prodaje i kupovine automobila, kuća i drugih nekretnina.
Bernaki je, osim toga, preduzeo i više drugih inventivnih poteza koji su ne samo osetno proširili moć Fed-a, već i doprineli, sudeći prema najnovijim podacima, da se aktiva američke centralne banke utrostruči u odnosu na period pre izbijanja krize.
Aktuelni i verovatno budući predsednik Fed-a je zaslužan za suštinske promene u vođenju američke monetarne politike, tvrdi "Tajm", ukazujući istovremeno da je Bernanki bio jedan od najvažnijih svetskih finansijskih funkcionera koji je učestvovao u donošenju svih bitnih mera za prevladavanje tekuće globalne privredne krize.
Zahvaljujući nenametljivom stilu rada, ali i velikom profesionalnom znanju, metodičnosti i upornosti, Beranaki je, prema oceni mnogih eksperata, uspeo "silno" da ojača ulogu Fed -a u američkom finansijskom sistemu, što je znatno podiglo i značaj te centralne banke u svetskim razmerama.
Neke kolege su ranije Bernankiju dale nadimak "Ben helikopter", zbog njegove opaske, zasnovane na mišljenju poznatog monetariste Miltona Fridmana, da u kriznom periodu nekad ne treba prezati ni od "bacanja para (dolara) iz helikoptera", da bi se novac i na taj način ubacio u opticaj i time uvećala potrošačka tražnja.
Bernanki je, prema svem sudeći, primenio taj Fridmanov "recept" , naravno ne u bukvalnom smislu, kada je odlučio da "ubaci" hiljade milijardi dolara u domaće banke, hipotekarne kompanije i druge ugrožene firme, da bi Fed otkupio njihove "otrovne" akcije i omogućio im da izbegnu kolaps.
Američka privreda je bila "vrlo blizu dna" i sve je moglo da se okonča još jednom strahovito razornom krizom, priznaje sada Bernaki, uz napomenu da bi njegova zemlja, nakon što je u trećem kvartalu ostvarila prvi privredni uspon za više od godinu dana, u 2010. mogla da zabeleži skromnu ekonomsku ekspanziju.
Kritički nastrojeni ekonomisti upozoravaju da uspeh koji je do sada Bernanki postigao u rešavanju privredne krize ima i svoju drugu, tamniju, stranu.
Ogromna suma likvidnog novca, koju je Fed "niotkuda" ubacio u banke i privredu, na kraju bi mogla da "proradi" u negativnom smeru i izazove, za godinu - dve, razornu inflaciju, novi talas nezaposlenositi i drastičan pad potrošačke tražnje koja obuhvata oko dve trećine američke ekonomske aktivnosti, kažu kritičari .
Bernanki je, međutim, uveren da se pravovremenim i postupnim jačanjem kamata u nadležnosti Feda i prestankom primene stimulativnih mera za podsticanje ekonomskog rasta, sve navedene negative posledice mogu izbeći, a američka privreda konačno izvesti na put stabilnog rasta i finansijske sigurnosti.
(Tanjug)
