Predstavljajući studiju "Efekti integracije Srbije u EU" u Privrednoj komori Srbije, on je precizirao da će pozitivni neto finansijski efekat uključiti rast bruto društvenog proizvoda (BDP) od oko 1,5 odsto i 200 miliona evra neposredne pomoći iz predpristupnih fondova.
"Srbija nema izbora, osim da se priključi Evropskoj uniji i postoji direktna veza između odgovorne i proevropske ekonomske politike u Srbiji", istakao je Hinić.
Prema njegovim rečima, efekti integracije Srbije u EU ogledaju se u uticaju na fiskalni sistem, cene, realni kurs dinara i kamate, spoljnotrgovinsku razmenu i ekonomski rast i standard stanovništva.
Najznačajniji efekat u fiskalnom sistemu su jasne finansijske transakcije koje se mogu precizno locirati, ali i harmonizacija poreskog sistema (porez na dodatu vrednost, carine...), kazao je Hinić, dodajući da će tada doći i do transfera sredstava koji idu u zajednički budžet EU, a koja će u slučaju Srbije iznositi oko jedan odsto BDP.
Cene u Srbiji godišnje će rasti brže u odnosu na prosek u EU za oko tri odsto godišnje, kazao je Hinić, ističući da su cene u Srbiji u 2008. i 2009. godini bile 58 odsto i 59 odsto proseka u Evropi.
Govoreći o efektima evropskih integracija na realni kurs dinara i kamatne stope, zvaničnikm NBS je istakao da će povoljniji kreditni i investicioni rejting države i ekonomskih subjekata dovesti do proširivanja jeftinijih izvora za finasiranje.
Raspoloživost izvora za finasiranje iznad rashodnih potreba po osnovu spoljnotrgovinskog i tekućeg deficita utiče na održanje trenda realne apresijacije dinara, dodao je Hinić.
Rezultati studije su pokazali da bi 2015. godine izvoz, ukoliko bi Srbija ušla u EU, iznosio 2.850 evra po glavi stanovnika, a u suprotnom 2.250 evra, naveo je Hinić, podsećajući da je Srbija sa 1.350 evra izvoza i 2.400 evra uvoza po glavi stanovnika trenutno u grupi siromašnih zemalja sa stanovišta EU.
Standard stanovništva Srbije bi se, prema procenama, povećao za oko 1,3 odsto godišnje, naglasio je Hinić. On je dodao da to možda nije drastična razlika, ali bi za desetak godina postala značajna.
Nosioci studije "Efekti integracije Srbije u EU" su Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), PKS i Vlada Srbije, a u njenu izradu bilo je uključeno 68 stručnjaka iz 26 različitih institucija.
Procene iznete u studiji zasnivaju se na pretpostavci da će Srbija u EU ući 2014. godine i da će se primenjivati pravila koja su važila za članice EU iz 2004. godine.
(Tanjug)
"Srbija nema izbora, osim da se priključi Evropskoj uniji i postoji direktna veza između odgovorne i proevropske ekonomske politike u Srbiji", istakao je Hinić.
Prema njegovim rečima, efekti integracije Srbije u EU ogledaju se u uticaju na fiskalni sistem, cene, realni kurs dinara i kamate, spoljnotrgovinsku razmenu i ekonomski rast i standard stanovništva.
Najznačajniji efekat u fiskalnom sistemu su jasne finansijske transakcije koje se mogu precizno locirati, ali i harmonizacija poreskog sistema (porez na dodatu vrednost, carine...), kazao je Hinić, dodajući da će tada doći i do transfera sredstava koji idu u zajednički budžet EU, a koja će u slučaju Srbije iznositi oko jedan odsto BDP.
Cene u Srbiji godišnje će rasti brže u odnosu na prosek u EU za oko tri odsto godišnje, kazao je Hinić, ističući da su cene u Srbiji u 2008. i 2009. godini bile 58 odsto i 59 odsto proseka u Evropi.
Govoreći o efektima evropskih integracija na realni kurs dinara i kamatne stope, zvaničnikm NBS je istakao da će povoljniji kreditni i investicioni rejting države i ekonomskih subjekata dovesti do proširivanja jeftinijih izvora za finasiranje.
Raspoloživost izvora za finasiranje iznad rashodnih potreba po osnovu spoljnotrgovinskog i tekućeg deficita utiče na održanje trenda realne apresijacije dinara, dodao je Hinić.
Rezultati studije su pokazali da bi 2015. godine izvoz, ukoliko bi Srbija ušla u EU, iznosio 2.850 evra po glavi stanovnika, a u suprotnom 2.250 evra, naveo je Hinić, podsećajući da je Srbija sa 1.350 evra izvoza i 2.400 evra uvoza po glavi stanovnika trenutno u grupi siromašnih zemalja sa stanovišta EU.
Standard stanovništva Srbije bi se, prema procenama, povećao za oko 1,3 odsto godišnje, naglasio je Hinić. On je dodao da to možda nije drastična razlika, ali bi za desetak godina postala značajna.
Nosioci studije "Efekti integracije Srbije u EU" su Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), PKS i Vlada Srbije, a u njenu izradu bilo je uključeno 68 stručnjaka iz 26 različitih institucija.
Procene iznete u studiji zasnivaju se na pretpostavci da će Srbija u EU ući 2014. godine i da će se primenjivati pravila koja su važila za članice EU iz 2004. godine.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
