Cilj Srbije je da ove godine privuče tri milijarde dolara stranih direktnih investicija, izjavio je u četvrtak potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić.
Ekonomski skup "Novi svet, novi kapitalizam" koji se održava po drugi put u Parizu, otvorili su predsednik Francuske Nikola Sarkozi i premijer Portugalije Hose Sokrateš, a zaključiće ga sutra premijer Francuske Fransoa Fijon.
Sarkozi je ukazao da namerava da među glavne teme svojih međunarodnih kontakata stavi "monetarni nered" i posledice slabljenja dolara, a u tome ga je podržao i Nobelovac Džozef Stiglic.
"Monetarni nered je neprihvatljiv", izjavio je Sarkozi.
Na toj sednici govorio je direktor Londonskog Ekonomskog fakulteta (London School of Economics, LSE) Hauard Dejvis, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. godine i profesor na Univerzitetu Kolumbija Džozef Stiglic i generalna direktorka Svetske banke Ngozi Okonjo Iveala.
Na skupu između ostalih učestvuju generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata Džon Monks, ekonomista i savetnik generalnog sekretara OUN Džefri Saks, bivši premijer Francuske Mišel Rokar i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2006. godine Amartija Sen.
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić učestvuje na poziv inicijatora skupa Erika Besona, bivšeg državnog sekretara za politiku i razvoj, sada ministra za doseljavanje.
Đelić je rekao da su na skupu prisutni oni koji odlučuju o daljoj putanji razvoja ekonomije i politike, pa je zato bilo važno da Srbija tu bude predstavljena.
"Što se tiče Srbije, ja sam predstavio naš ekonomski program, kao i naš put ka Evropi. Uočeno je da je Srbija jedina zemlja u Evropi čiji je rejting poboljšan ove godine, dok je rejting mnogih drugih zemalja spušten od strane odgovarajućih rejting agencija", rekao je Đelić.
"Kada se radi o Srbiji, jasno je da moramo nastaviti sa našim reformama, da u ovim otežanim okolnostima nastavimo kao što smo uradili i 2009. godine - da privlačimo investicije. Ako smo prošle godine privukli oko dve milijarde dolara, sa Fijatom, Gaspromnjeftom, naš cilj je da ove godine privučemo tri milijarde dolara stranih direktnih investicija", istakao je on.
Potpredsednik vlade Srbije je rekao da je "važno da smo imali mogućnost da prikažemo i našu perspektivu, ne samo oko načina na koji Srbija može biti potpomognuta, nego kako bi i, generalno, svet mogao da bolje rešava preostale probleme".
Đelić je istakao da je, kad je reč o finansijskoj krizi, najgore iza nas i da nema rizika da ponovo dođe do bankrotstva velikih finansijskih institucija, a to znači da svet ulazi u nešto stabilniju situaciju.
On je, istovremeno, istakao da je "očigledno da se kriza nastavlja i da će privredni rast u svetu biti slab ove i sledeće godine, a to za Srbiju znači da mora da i dalje vodi veoma odgovornu budžetsku i monetarnu politiku, koja mora da joj obezbedi stabilnost dinara, kao i socijalnu koheziju".
"Pokazalo se da su zemlje koje su imale jaku socijalnu komponentu u njihovim programima one koje su najmanje patile od krize. To je razlog zašto će Vlada Republike Srbije ove godine naročito dati akcenat na taj socijalni aspekt njenog programa", istakao je potpredsednik vlade.
Džozef Stiglic je ocenio za RTS da Srbija zavisi od izvoza i od koristi koje ima od evropskih integracija, ali da mora da ojača sopstvenu ekonomiju
"No, ukoliko ste vi slabi i ako je svetska ekonomija još slaba, oporavak će biti spor. U međuvremenu, morate da ojačate sopstvenu ekonomiju", rekao je Stiglic, profesor na njujorškom Kolumbija univerzitetu.
Štiglic koji je u karijeri bio i savetnik američkog predsednika Bila Klintona i potpredsednik Svetske banke, inače smatra da je dug put do oporavka svetske ekonomije.
On je naveo da je finansijski sistem još toliko slab da predstavlja pretnju dugoročnoj stabilnosti.
Stiglic zato smatra da se oporavak svetske privrede neće dogoditi tako brzo.
"To se sigurno neće desiti ni 2010, ni 2011, a verovatno ne ni 2012. i 2013. godine. Posebno ne u Americi, odakle je kriza počela. To se odnosi i na male zemlje, poput Srbije gde će biti takođe veoma teško", rekao je Stiglic.
(agencije/MONDO)
Sarkozi je ukazao da namerava da među glavne teme svojih međunarodnih kontakata stavi "monetarni nered" i posledice slabljenja dolara, a u tome ga je podržao i Nobelovac Džozef Stiglic.
"Monetarni nered je neprihvatljiv", izjavio je Sarkozi.
Na toj sednici govorio je direktor Londonskog Ekonomskog fakulteta (London School of Economics, LSE) Hauard Dejvis, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. godine i profesor na Univerzitetu Kolumbija Džozef Stiglic i generalna direktorka Svetske banke Ngozi Okonjo Iveala.
Na skupu između ostalih učestvuju generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata Džon Monks, ekonomista i savetnik generalnog sekretara OUN Džefri Saks, bivši premijer Francuske Mišel Rokar i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2006. godine Amartija Sen.
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić učestvuje na poziv inicijatora skupa Erika Besona, bivšeg državnog sekretara za politiku i razvoj, sada ministra za doseljavanje.
Đelić je rekao da su na skupu prisutni oni koji odlučuju o daljoj putanji razvoja ekonomije i politike, pa je zato bilo važno da Srbija tu bude predstavljena.
"Što se tiče Srbije, ja sam predstavio naš ekonomski program, kao i naš put ka Evropi. Uočeno je da je Srbija jedina zemlja u Evropi čiji je rejting poboljšan ove godine, dok je rejting mnogih drugih zemalja spušten od strane odgovarajućih rejting agencija", rekao je Đelić.
"Kada se radi o Srbiji, jasno je da moramo nastaviti sa našim reformama, da u ovim otežanim okolnostima nastavimo kao što smo uradili i 2009. godine - da privlačimo investicije. Ako smo prošle godine privukli oko dve milijarde dolara, sa Fijatom, Gaspromnjeftom, naš cilj je da ove godine privučemo tri milijarde dolara stranih direktnih investicija", istakao je on.
Potpredsednik vlade Srbije je rekao da je "važno da smo imali mogućnost da prikažemo i našu perspektivu, ne samo oko načina na koji Srbija može biti potpomognuta, nego kako bi i, generalno, svet mogao da bolje rešava preostale probleme".
Đelić je istakao da je, kad je reč o finansijskoj krizi, najgore iza nas i da nema rizika da ponovo dođe do bankrotstva velikih finansijskih institucija, a to znači da svet ulazi u nešto stabilniju situaciju.
On je, istovremeno, istakao da je "očigledno da se kriza nastavlja i da će privredni rast u svetu biti slab ove i sledeće godine, a to za Srbiju znači da mora da i dalje vodi veoma odgovornu budžetsku i monetarnu politiku, koja mora da joj obezbedi stabilnost dinara, kao i socijalnu koheziju".
"Pokazalo se da su zemlje koje su imale jaku socijalnu komponentu u njihovim programima one koje su najmanje patile od krize. To je razlog zašto će Vlada Republike Srbije ove godine naročito dati akcenat na taj socijalni aspekt njenog programa", istakao je potpredsednik vlade.
Džozef Stiglic je ocenio za RTS da Srbija zavisi od izvoza i od koristi koje ima od evropskih integracija, ali da mora da ojača sopstvenu ekonomiju
"No, ukoliko ste vi slabi i ako je svetska ekonomija još slaba, oporavak će biti spor. U međuvremenu, morate da ojačate sopstvenu ekonomiju", rekao je Stiglic, profesor na njujorškom Kolumbija univerzitetu.
Štiglic koji je u karijeri bio i savetnik američkog predsednika Bila Klintona i potpredsednik Svetske banke, inače smatra da je dug put do oporavka svetske ekonomije.
On je naveo da je finansijski sistem još toliko slab da predstavlja pretnju dugoročnoj stabilnosti.
Stiglic zato smatra da se oporavak svetske privrede neće dogoditi tako brzo.
"To se sigurno neće desiti ni 2010, ni 2011, a verovatno ne ni 2012. i 2013. godine. Posebno ne u Americi, odakle je kriza počela. To se odnosi i na male zemlje, poput Srbije gde će biti takođe veoma teško", rekao je Stiglic.
(agencije/MONDO)
