Velika Britanija počinje da realizuje ambiciozni program za izgradnju serije eolskih parkova, vredan 160 milijardi dolara.
Zahvaljujući ovom programu Britanija će postati najveći svetski proizvođač električne energije koristeći snagu vetra, izjavio je britanski premijer Gordon Braun u petak.
Po svojim dimenzijama i planovima ovaj energetski projekat se može uporediti sa razradom bogatih nalazišta nafte i gasa u Severnom moru početkom sedamdesetih godina prošlog veka.
Tada je Velika Britanija uspela da se svrsta među najveće zemlje izvoznice nafte, ali zbog brzog iscrpljivanja naftnih nalazišta London pokušava da očuva svoju energetsku nezavisnost stavljanjem akcenta na alternativne energetske izvore, pre svega snagu vetra.
Vlada Velike Britanije je sopštila da je otvorila konkurs za izgradnju mnogobrojnih gigantskih eolskih parkova na obalama mora oko ove ostrvske zemlje.
Osim britanske energetske kompanije "Sentrika" (Centrica), koja je dobila najveći ugovor, u projektu učestvuje i 15 korporacija iz Nemačke, Švedske, Norveške, Holandije, Portugailje i Španije.
Ranije je vlada Velike Britanije postavila zadatak da do 2020. godine 34 odsto potrebne električne energije dobija iz alternativnih izvora, a sada je jasno da London prioritet daje razvoju eolskih parkova.
Evropska komisija je stavila na raspolaganje 565 miliona evra za izgradnju prenosne mreže za struju koju proizvode vetrenjače na Severnom moru, dok Evropska investiciona banka finansira sa 300 miliona evra izgradnju dalekovoda od Velike Britanije do Holandije, preneo je Dojče vele.
Tokom sledećih nedelja sastaće se predstavnici severnomorskih zemalja, pored ostalih Nemačke, Velike Britanije, Holandije, Belgije, Danske i Norveške, sa ciljem da postignu politički dogovor o izgradnji dalekovoda.
"Ta inicijativa zaslužuje pohvale i to je važan prvi korak. Planirana je prva međunarodna energetska mreža, čime se povezuju nacionalne. Na taj način povećaće se i sigurnost snabdevanja u EU, jer se oslobađamo uvoza skupe nafte", izjavio je Paul Vilcek iz Evropskog udruženja energije vetra.
Prema njegovom mišljenju, ugovor bi mogao da bude potpisan u drugoj polovini godine.
Na Severnom moru već postoji 11 dalekovoda i neki od njih povezuju severnu Francusku i Englesku ili Holandiju sa Norveškom.
Gradi se ili planira još 21 dalekovod, pored ostalog podmorski kablovi između Danske i Norveške i Velike Britanije i Holandije. Evropsko udruženje energije vetra predlaže izgradnju još 14 dalekovoda i čvorišta.
Do 2020. godine mogla bi da bude izgrađena sveobuhvatna mreža dalekovoda koja bi povezivala vetrenjače na Severnom moru i Baltiku.
Procenjuje se da bi njena izgradnja koštala tridesetak milijardi evra, a novac bi morali da daju i energetski koncerni.
"Ovaj projekat pokazuje da se povezivanjem mreža obezbeđuje sigurno snabdevanje, jer uvek negde duva vetar", izjavio je evropski komesar za energiju Andris Pibalgs, koji smatra da bi zajednička mreža mogla da predstavlja osnovu jedinstvene energetske politike u EU.
Izgradnja mreže dalekovoda doprinosi i povećanju udela struje dobijene od vetra, čime se smanjuje potreba za radom termoelektrana, a time i emisija ugljendioksida, ističe Dojče vele.
(Tanjug)
Po svojim dimenzijama i planovima ovaj energetski projekat se može uporediti sa razradom bogatih nalazišta nafte i gasa u Severnom moru početkom sedamdesetih godina prošlog veka.
Tada je Velika Britanija uspela da se svrsta među najveće zemlje izvoznice nafte, ali zbog brzog iscrpljivanja naftnih nalazišta London pokušava da očuva svoju energetsku nezavisnost stavljanjem akcenta na alternativne energetske izvore, pre svega snagu vetra.
Vlada Velike Britanije je sopštila da je otvorila konkurs za izgradnju mnogobrojnih gigantskih eolskih parkova na obalama mora oko ove ostrvske zemlje.
Osim britanske energetske kompanije "Sentrika" (Centrica), koja je dobila najveći ugovor, u projektu učestvuje i 15 korporacija iz Nemačke, Švedske, Norveške, Holandije, Portugailje i Španije.
Ranije je vlada Velike Britanije postavila zadatak da do 2020. godine 34 odsto potrebne električne energije dobija iz alternativnih izvora, a sada je jasno da London prioritet daje razvoju eolskih parkova.
Evropska komisija je stavila na raspolaganje 565 miliona evra za izgradnju prenosne mreže za struju koju proizvode vetrenjače na Severnom moru, dok Evropska investiciona banka finansira sa 300 miliona evra izgradnju dalekovoda od Velike Britanije do Holandije, preneo je Dojče vele.
Tokom sledećih nedelja sastaće se predstavnici severnomorskih zemalja, pored ostalih Nemačke, Velike Britanije, Holandije, Belgije, Danske i Norveške, sa ciljem da postignu politički dogovor o izgradnji dalekovoda.
"Ta inicijativa zaslužuje pohvale i to je važan prvi korak. Planirana je prva međunarodna energetska mreža, čime se povezuju nacionalne. Na taj način povećaće se i sigurnost snabdevanja u EU, jer se oslobađamo uvoza skupe nafte", izjavio je Paul Vilcek iz Evropskog udruženja energije vetra.
Prema njegovom mišljenju, ugovor bi mogao da bude potpisan u drugoj polovini godine.
Na Severnom moru već postoji 11 dalekovoda i neki od njih povezuju severnu Francusku i Englesku ili Holandiju sa Norveškom.
Gradi se ili planira još 21 dalekovod, pored ostalog podmorski kablovi između Danske i Norveške i Velike Britanije i Holandije. Evropsko udruženje energije vetra predlaže izgradnju još 14 dalekovoda i čvorišta.
Do 2020. godine mogla bi da bude izgrađena sveobuhvatna mreža dalekovoda koja bi povezivala vetrenjače na Severnom moru i Baltiku.
Procenjuje se da bi njena izgradnja koštala tridesetak milijardi evra, a novac bi morali da daju i energetski koncerni.
"Ovaj projekat pokazuje da se povezivanjem mreža obezbeđuje sigurno snabdevanje, jer uvek negde duva vetar", izjavio je evropski komesar za energiju Andris Pibalgs, koji smatra da bi zajednička mreža mogla da predstavlja osnovu jedinstvene energetske politike u EU.
Izgradnja mreže dalekovoda doprinosi i povećanju udela struje dobijene od vetra, čime se smanjuje potreba za radom termoelektrana, a time i emisija ugljendioksida, ističe Dojče vele.
(Tanjug)
