Rast obima bezgotovinskih plaćanja nije omela ni pandemija COVID-19 uprkos smanjenju potrošnje građana i ograničenja putovanja, jer su tokom ovog perioda pokazala svoju veliku korist omogućivši građanima da naručuju i kupuju onlajn i uz to smanje fizičke kontakte i zaštite svoje zdravlje.

„Bezgotovinska plaćanja doživljavaju ekspanziju i njihov značaj će sve više rasti. Procena je da će do 2025. broj transakcija širom planete porasti za gotovo 135%, na 1.842 milijarde. Uslove za tako snažan rast omogućiće veće korišćenje onlajn trgovine, mobilnih plaćanja i digitalnih novčanika. Rastu će doprineti i plaćanja „nove generacije“ – BNPL (kupi sad, plati kasnije), biometrijska plaćanja i kriptovalute“, kaže za Mondo Jelena Ristić, direktorka u kompaniji Mastercard za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovina.

Švedska je najbliža cilju da postane potpuno bezgotovinsko društvo. Prema podacima švedske centralne banke, procenat Šveđana koji koristi gotovinu pao je između 2010. i 2020. sa 39% na 9%, a više od 80% transakcija obavi se u potpunosti bezgotovinski. Prema podacima centralnih banaka iz 2019, najviše bezgotovinskih plaćanja po glavi stanovnika beleži Norveška (više od 600). Sledi Južna Koreja (više od 550), a sa više od 400 plaćanja po glavi stanovnika u top 10 zemalja su i Finska, Holandija, Australija, Švedska, Danska, Velika Britanija, SAD i Luksemburg.

Građanima Srbije na raspolaganju je značajan broj različitih instrumenata putem kojih mogu da kupuju robu i usluge bezgotovinski. To su pre svega platne kartice, eBanking (portali banaka), mBanking (aplikacije banaka) instant plaćanja koja se obavljaju skeniranjem QR koda, digitalni/mobilni novčanik, elektronski novac. Broj korisnika bezgotovinskih načina plaćanja beleži snažan rast i u našoj zemlji. Već sada imamo izdatu jednu karticu po glavi stanovnika. Broj korisnika internet plaćanja premašio je tri miliona, a korisnika mobilnih plaćanja je čak 2,5 miliona.

Sa rastom interesovanja građana za kupovinu bezgotovinskim putem, rasla je infrastruktura za prihvat bezgotovinskih transakcija. Broj internet sajtova koji prihvataju plaćanja za poslednjih pet godina je udesetostručen i dostigao je gotovo 3.000 dok je broj POS terminala premašio 111.000. Ipak, to je 2,2 manje u odnosu na prosek Evropske unije i ukazuje na potrebu daljeg širenja infrastrukture za prihvatanje bezgotovinskih plaćanja kako bi se građanima pružila veća sloboda u izboru načina na koji kupuju i plaćaju.

Jelena Ristic_Mastercard_1284x838.jpg
Promo 

„Imajući sve navedeno u vidu, NALED, kompanije Visa i Mastercard potpisale su sa Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i Ministarstvom finansija sporazum o saradnji kojim je zvanično pokrenuta Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje. Reč je o projektu podrške malim trgovcima i institucijama da modernizuju svoje poslovanje i omoguće građanima bolji i sigurniji način plaćanja – karticom ili mobilnim telefonom – u radnjama, ugostiteljskim objektima,i na šalterima širom Srbije. Realizacijom Nacionalne inicijative još 25.000 prodajnih mesta bilo bi spremno za prihvat bezgotovinskih plaćanja, te bismo platnu infrastrukturu povećali za gotovo četvrtinu,“ naglašava Ristić i dodaje da će već u prvom kvartalu privrednici i institucije biti pozvani da se prijave za program koji će im omogućiti besplatno korišćenje POS terminala ili softverskog rešenja u trajanju od godinu dana uz sniženu trgovačku naknadu.

Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je zajednički projekat Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.
Cilj projekta je podrška većoj finansijskoj inkluziji građana i privrede odnosno njihovom uključivanju u finansijske tokove, smanjenju sive ekonomije i bržem ekonomskom razvoju Srbije, kroz podsticanje većeg korišćenja bezgotovinskih plaćanja.