Rok za isplatu 1,5 miliona evra, koje Crna Gora duguje Srbiji za zakup vile "Crnogorka" na Dedinju, za čije koričćenje nema nikakvog pravnog osnova, ističe 22. januara, izjavio je danas Tanjugu izvor iz vlade Srbije.
"Crna Gora, koja od 2006. koristi vilu 'Crnogorka' bez ikakvog pravnog osnova, do sada Srbiji nije platila ništa. Od 2006, sa srpske strane, bilo je raznih pokušaja, pre svega za regulisanje pravnog osnova za korišćenje vile, a zatim i za nadoknadu", naveo je ovaj izvor.
Ukupan dug za neisplaćene zakupnine od 2006, zajedno sa kamatama, iznosi 1,5 miliona evra, a Srbija očekuje da Crna Gora u najkraćem roku izmiri tu obavezu, rečeno je Tanjugu iz vlade Srbije.
Vlasništvo nad vilom "Crnogorka" regulisano je tako što su zgrada i plac na Dedinju uknjiženi u vreme SFRJ, ali je dogovorom o formiranju državne zajednice Srbija i Crna Gora utvrđeno da svaka nepokretnost na teritoriji jedne od dve države ostaje u vlasništvu one na čijoj se teritoriji nalazi, zbog čega vila, ni po kom osnovu, ne može biti predmet sukcesije između Srbije i Crne Gore, stav je srpske strane.
Pošto do sada niko od velikih sukcesora, bivših jugoslovenskih republika, nije pokrenuo ovo pitanje, prihvaćeno je načelo da ono što se nalazi na teritoriji jedne države, ostaje u njenom vlasništvu.
"Stvar je potpuno jasna i nema nikakve sumnje da je ta nepokrenost (vila 'Crnogorka') vlasništvo Republike Srbije", dodaje se u izjavi.
Srpska strana smatra da bi bilo korisno da Crna Gora pravno reguliše svoj boravak u ovoj vili i sastavi adekvatan ugovor o zakupu.
Ukoliko crnogorska strana do 22. januara ne isplati Srbiji traženu sumu, Srbija bi bila prinuđena da preduzme dalje pravne korake, iako očekuje da prethodno postigne dogovor s vladom u Podgorici.
Vlasti u Beogradu nastoje da ovo pitanje reše vansudski i postignu obostrano prihvatljiv dogovor, kao što je do sada više puta pokušavala, dodaje se u izjavi.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije traži naplatu rente za korišćenje vile "Crnogorka" na Dedinju, u kojoj je smeštena ambasada Crne Gore, otvorena nakon odvajanja Srbije i Crne Gore 2006. godine.
Vila "Crnogorka" je crnogorski rezidencijalni objekat, koju su za susrete sa stranim zvanicnicima u Beogradu u vreme postojanja zajedničke države koristili crnogorski predsednik i premijer Filip Vujanović i Milo Đukanović.
(Tanjug)
Ukupan dug za neisplaćene zakupnine od 2006, zajedno sa kamatama, iznosi 1,5 miliona evra, a Srbija očekuje da Crna Gora u najkraćem roku izmiri tu obavezu, rečeno je Tanjugu iz vlade Srbije.
Vlasništvo nad vilom "Crnogorka" regulisano je tako što su zgrada i plac na Dedinju uknjiženi u vreme SFRJ, ali je dogovorom o formiranju državne zajednice Srbija i Crna Gora utvrđeno da svaka nepokretnost na teritoriji jedne od dve države ostaje u vlasništvu one na čijoj se teritoriji nalazi, zbog čega vila, ni po kom osnovu, ne može biti predmet sukcesije između Srbije i Crne Gore, stav je srpske strane.
Pošto do sada niko od velikih sukcesora, bivših jugoslovenskih republika, nije pokrenuo ovo pitanje, prihvaćeno je načelo da ono što se nalazi na teritoriji jedne države, ostaje u njenom vlasništvu.
"Stvar je potpuno jasna i nema nikakve sumnje da je ta nepokrenost (vila 'Crnogorka') vlasništvo Republike Srbije", dodaje se u izjavi.
Srpska strana smatra da bi bilo korisno da Crna Gora pravno reguliše svoj boravak u ovoj vili i sastavi adekvatan ugovor o zakupu.
Ukoliko crnogorska strana do 22. januara ne isplati Srbiji traženu sumu, Srbija bi bila prinuđena da preduzme dalje pravne korake, iako očekuje da prethodno postigne dogovor s vladom u Podgorici.
Vlasti u Beogradu nastoje da ovo pitanje reše vansudski i postignu obostrano prihvatljiv dogovor, kao što je do sada više puta pokušavala, dodaje se u izjavi.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije traži naplatu rente za korišćenje vile "Crnogorka" na Dedinju, u kojoj je smeštena ambasada Crne Gore, otvorena nakon odvajanja Srbije i Crne Gore 2006. godine.
Vila "Crnogorka" je crnogorski rezidencijalni objekat, koju su za susrete sa stranim zvanicnicima u Beogradu u vreme postojanja zajedničke države koristili crnogorski predsednik i premijer Filip Vujanović i Milo Đukanović.
(Tanjug)
