O novom zakonu koji reguliše plaćanje poreza na imovinu Vlada Srbije raspravljaće u narednih mesec dana, potvrđeno je "Novostima".
Kao razlog za kašnjenje u donošenju ovog akta navodi se "potraga za što pravičnijim rešenjem".
Ministarstvo finansija tvrdi da obaveze plaćanje poreza na imovinu postoji u mnogim evropskim državama ali da su rešenja drugačije koncipirana.
Najčešće su, tako, države koje naplaćuju porez samo na višak kvadrata. U Sloveniji je, s druge strane, poreska stopa na nekretnine između 0,1 i 1,5 odsto njene vrednosti, ali samo za stanove i kuće preko 160 kvadrata.
Grčka, Irska ili Portugal primenjuju propis kojim je predviđeno da, ukoliko vlasnik nekretnine živi u njoj, država ne naplaćuje porez.
Hrvatska je "odolela" uvođenju poreza na nekretnine, uprkos žestokom problemu sa minusom u budžetu. Razlog za odustajanje od ideje uvođenja poreza na nekretnine nije posledica želje vlasti da "poštedi" građane, jer se tamo danas plaćaju visoke komunalne takse, već činjenica da ova država ima boljku vrlo nesređenih zemljišnih knjiga.
Mogućnost da se i u Srbiji uvede obaveza plaćanja poreza na imovinu samo na "višak kvadrata" u Ministarstvu finansija odbijaju kao nerealnu.
"Prosečan stan u zemljama Evropske unije, kod kojih je ovakvo rešenje uglavnom i primenjeno ima 95 kvadrata, dok je u Srbiji prosečan stan gotovo tri miliona obveznika ovog poreza, oko 65 kvadrata", napominju u Ministarstvu finansija.
Predlog novog načina obračuna poreza na nekretine još je, kako kažu u nadležnom Ministarstvu finansija, u radnoj verziji. U svakom slučaju, postojeći poreski krediti, odnosno oslobađanja od obračunate vrednosti poreza, biće značajno umanjeni.
"Ideja je, recimo, da se visina oslobađanja po osnovu korišćenja nekretnine od strane vlasnika i njegove porodice ograniči na 30.000 evra.
To će uticati da, zapravo, oslobađanje više osete oni koji žive u manjim i jeftinijim nekretninama", objašnjavaju u Ministarstvu finansija.
Na sličan način, umanjićemo i oslobađanje po osnovu starosti nekretnine, a koje danas iznosi maksimalnih 70 odsto, jer je jasno da mnogobrojne vredne nekretnine imaju mnogo godina, ali da su renovirane i da im je cena na tržištu izrazito visoka.
Konačna verzija načina oporezivanja nekretnina javnosti će biti, obećavaju u Ministarstvu finansija, predstavljena uskoro.
Ministarstvu finansija su, kako kažu, svesni da restriktivnijim pristupom utvrđivanja poreza na nekretnine mogu da utiču i na tržište nekretnina.
U tom smislu, najdrastičniji je slučaj Japana. Kada je početkom devedesetih u ovoj zemlji došlo do prvih ozbiljnijih problema sa deficitom budžeta, Vlada je odlučila da poveća stope poreza na imovinu do jedan odsto vrednosti za one u gradu i do 1,5 odsto za vikendice i apartmane.
Ovo je dovelo do značajne seobe penzionera iz gradova i do pada cena nekretnina u većim centrima.
Upućeni kažu da se tržište stanova u gradovima od ovog "poreskog udara" još nije u potpunosti oporavilo.
(MONDO)
Ministarstvo finansija tvrdi da obaveze plaćanje poreza na imovinu postoji u mnogim evropskim državama ali da su rešenja drugačije koncipirana.
Najčešće su, tako, države koje naplaćuju porez samo na višak kvadrata. U Sloveniji je, s druge strane, poreska stopa na nekretnine između 0,1 i 1,5 odsto njene vrednosti, ali samo za stanove i kuće preko 160 kvadrata.
Grčka, Irska ili Portugal primenjuju propis kojim je predviđeno da, ukoliko vlasnik nekretnine živi u njoj, država ne naplaćuje porez.
Hrvatska je "odolela" uvođenju poreza na nekretnine, uprkos žestokom problemu sa minusom u budžetu. Razlog za odustajanje od ideje uvođenja poreza na nekretnine nije posledica želje vlasti da "poštedi" građane, jer se tamo danas plaćaju visoke komunalne takse, već činjenica da ova država ima boljku vrlo nesređenih zemljišnih knjiga.
Mogućnost da se i u Srbiji uvede obaveza plaćanja poreza na imovinu samo na "višak kvadrata" u Ministarstvu finansija odbijaju kao nerealnu.
"Prosečan stan u zemljama Evropske unije, kod kojih je ovakvo rešenje uglavnom i primenjeno ima 95 kvadrata, dok je u Srbiji prosečan stan gotovo tri miliona obveznika ovog poreza, oko 65 kvadrata", napominju u Ministarstvu finansija.
Predlog novog načina obračuna poreza na nekretine još je, kako kažu u nadležnom Ministarstvu finansija, u radnoj verziji. U svakom slučaju, postojeći poreski krediti, odnosno oslobađanja od obračunate vrednosti poreza, biće značajno umanjeni.
"Ideja je, recimo, da se visina oslobađanja po osnovu korišćenja nekretnine od strane vlasnika i njegove porodice ograniči na 30.000 evra.
To će uticati da, zapravo, oslobađanje više osete oni koji žive u manjim i jeftinijim nekretninama", objašnjavaju u Ministarstvu finansija.
Na sličan način, umanjićemo i oslobađanje po osnovu starosti nekretnine, a koje danas iznosi maksimalnih 70 odsto, jer je jasno da mnogobrojne vredne nekretnine imaju mnogo godina, ali da su renovirane i da im je cena na tržištu izrazito visoka.
Konačna verzija načina oporezivanja nekretnina javnosti će biti, obećavaju u Ministarstvu finansija, predstavljena uskoro.
Ministarstvu finansija su, kako kažu, svesni da restriktivnijim pristupom utvrđivanja poreza na nekretnine mogu da utiču i na tržište nekretnina.
U tom smislu, najdrastičniji je slučaj Japana. Kada je početkom devedesetih u ovoj zemlji došlo do prvih ozbiljnijih problema sa deficitom budžeta, Vlada je odlučila da poveća stope poreza na imovinu do jedan odsto vrednosti za one u gradu i do 1,5 odsto za vikendice i apartmane.
Ovo je dovelo do značajne seobe penzionera iz gradova i do pada cena nekretnina u većim centrima.
Upućeni kažu da se tržište stanova u gradovima od ovog "poreskog udara" još nije u potpunosti oporavilo.
(MONDO)
