Postojećim aranžmanom koji Srbija ima sa MMF-om dogovoreno je da plate u javnom sektoru i penzije ostanu zamrznute tokom 2010. godine.
Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju Bogdan Lisovolik izjavio je da nije imao razgovore sa Vladom Srbije povodom zahteva sindikata da se povećaju plate u javnom sektoru, ali je podsetio da je postojećim stendbaj aranžmanom koji Srbija ima sa MMF-om dogovoreno da plate u javnom sektoru i penzije ostanu zamrznute tokom čitave 2010. godine.
"Eventualno povećanje plata moguće je ostvariti smanjenjem broja zaposlenih kroz reorganizaciju javnih preduzeća. Postoji i pitanje solidarnosti s obzirom na to da su ostale plate u javnom sektoru i penzije zamrznute. Ukoliko bi se odmrzle, deficit bi porastao sa planiranih četiri na šest odsto BDP. To je suviše veliki deficit, koji bi nosio rizik destabilizacije srpske ekonomije", upozorio je Lisovolik u intervjuu za "Večernje novosti".
On kaže da je neophodno i više napora da se zaista reformišu firme koje su u vlasništvu države. Neka od tih preduzeća treba pripremiti za potpunu ili delimičnu privatizaciju. Sektor javnih preduzeća u Srbiji još je preglomazan i njegovo restrukturiranje dalo bi veće šanse za razvoj privatnog sektora.
Povodom rasta kursa evra, šef misije MMF-a za Srbiju kaže da "je politika intervencija NBS na deviznom tržištu apsolutno prikladna".
"Situacija nije bila dramatična s obzirom na to da se i Vlada držala svog mandata - kretanje fiskalnog deficita je pod kontrolom. Prema tome, pretpostavke za nisku inflaciju i makroekonomsku stabilnost su ostvarene, što ne znači da kurs treba da bude i da će biti apsolutno stabilan", kazao je Lisovolik.
On je dodao da se potpuno slaže s kolegama iz Svetske banke koji upozoravaju da Srbija sporo realizuje odobrene projekte što, kako je dodao, sužava Srbiji mogućnost da obnovi dotrajalu infrastrukturu. "Ovo je propuštena prilika za ekonomski rast", zaključio je on.
(Tanjug)
"Eventualno povećanje plata moguće je ostvariti smanjenjem broja zaposlenih kroz reorganizaciju javnih preduzeća. Postoji i pitanje solidarnosti s obzirom na to da su ostale plate u javnom sektoru i penzije zamrznute. Ukoliko bi se odmrzle, deficit bi porastao sa planiranih četiri na šest odsto BDP. To je suviše veliki deficit, koji bi nosio rizik destabilizacije srpske ekonomije", upozorio je Lisovolik u intervjuu za "Večernje novosti".
On kaže da je neophodno i više napora da se zaista reformišu firme koje su u vlasništvu države. Neka od tih preduzeća treba pripremiti za potpunu ili delimičnu privatizaciju. Sektor javnih preduzeća u Srbiji još je preglomazan i njegovo restrukturiranje dalo bi veće šanse za razvoj privatnog sektora.
Povodom rasta kursa evra, šef misije MMF-a za Srbiju kaže da "je politika intervencija NBS na deviznom tržištu apsolutno prikladna".
"Situacija nije bila dramatična s obzirom na to da se i Vlada držala svog mandata - kretanje fiskalnog deficita je pod kontrolom. Prema tome, pretpostavke za nisku inflaciju i makroekonomsku stabilnost su ostvarene, što ne znači da kurs treba da bude i da će biti apsolutno stabilan", kazao je Lisovolik.
On je dodao da se potpuno slaže s kolegama iz Svetske banke koji upozoravaju da Srbija sporo realizuje odobrene projekte što, kako je dodao, sužava Srbiji mogućnost da obnovi dotrajalu infrastrukturu. "Ovo je propuštena prilika za ekonomski rast", zaključio je on.
(Tanjug)
