Američki predsednik Barak Obama održao je noćas svoj prvi govor o stanju nacije, posvećen pretežno ekonomskim pitanjima, posebno smanjenju stope nezaposlenosti. Zvaničnici sa Vol strita kritikovali njegov plan o ograničavanju veličine i aktivnosti banaka.
Govoreći na zajedničkoj sednici oba doma Kongresa, često prekidan burnim aplauzima, Obama je, između ostalog, najavio niz mera za pomoć srednjoj klasi, dalje smanjenje poreza, otvaranje novih radnih mesta, kao i smanjenje velikog budžetskog deficita.
Posle prvih godinu dana provedenih na položaju predsednika, Obama je u televizijskom obraćanju naciji, koje je trajalo nešto više od jednog sata, rekao da traži hitno usvajanje zakona o radu i trogodišnje zamrzavanje sredstava koja se iz budžeta izdvajaju za veliki broj vladinih programa, što bi donelo uštedu od 20 milijardi dolara u fiskalnoj 2011. godini.
Američki predsednik je najavio da će ukinuti poreske olakšice naftnim kompanijama, direktorima investicionih fondova i bogatim Amerikancima koji zarađuju više od 250.000 dolara godišnje, ali da će ih zadržati za porodice koje zarađuju manje.
Takođe je rekao da će nastaviti borbu za reformu sistema zdravstvene zaštite, ali i da se zalaže za usvajanje zakona o klimatskim promenama, veću proizvodnju čiste energije i smanjenje efekata globalnog zagrevanja. U tom smislu je rekao da SAD moraju da izgrade novu generaciju čistih nuklearnih elektrana.
Govoreći o teškoj situaciji stanovništva srednje klase pogođenog ekonomskom krizom, Obama je najavio aktivnost na ubrzavanju refinansiranja hipoteka, kako sadašnji vlasnici kuća ne bi ostajali na ulici.
Takođe je istakao da ne želi da kažnjava američke banke, ali da neće prihvatiti zakon o reformi finansijskog sistema koji nije dovoljno oštar i da će svaki takav predlog zakona vratiti Kongresu na doradu.
Zvaničnici sa Vol strita kritikovali su danas plan američkog predsednika o ograničavanju veličine i aktivnosti banaka i izrazili sumnju da će ideja biti pretočena u zakon.
Hauard Lutnik, direktor privatne investicione banke "Kanton Ficdžerald" izjavio je tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu da Obama vodi "populističku borbu protiv banaka".
"Zabavno je napadati banke, kada vam ne ide dobro usvajanje reforme zdravstva", rekao je Lutnik.
On je rekao da finansijski sektor treba da nadoknadi novac poreskih obveznika koji je omogućio najvećim bankama da prežive krizu.
Poslovni lideri upozorili su na godišnjem sastanku u Davosu da bi nekoordinisane i oštre mere u finansijskoj industriji mogle da ometu izlazak privrede iz recesije.
"Kao i sve druge regulative i ove izazivaju zabrinutost, jer ne znate da li je reč o tenku koji puca u svim pravcima", rekao je Litnik.
On je ocijenio da je popularno kritikovati banke, ali da se zaboravlja da su one ključ za oporavak ekonomije.
Džon Stadžinski, šef savetodavne grupe u privatnoj firmi "Blekstoun", izjavio je da će Obamin plan u mnogome zavisti od detalja, koji još nisu objavljeni.
"Tržištu je sigurno laknulo, jer nije izvršio nuklearni napad na Vol strit", zaključio je Stadžinski.
Govoreći o spoljnoj trgovini, Obama je rekao da SAD moraju da udvostruče izvoz u sledećih pet godina, kako bi to dovelo do otvaranja
dva miliona novih radnih mesta.
U tom smislu najavio je nacionalnu inicijativu za pomoć farmerima i malim privrednicima, kako bi svoje proizvode više prodavali u inostranstvu. Dodao je da želi tešnje trgovinske veze sa Panamom, Kolumbijom i Južnom Korejom.
Govoreći o spoljnoj politici, borbi protiv terorizma i ratovima u Avganistanu i Iraku, Obama je izrazio uverenje u njihov uspešan ishod. Ponovio je da će SAD početi da povlače svoje snage iz Avganistana u julu 2011, a da će se iz Iraka povući do kraja avgusta ove godine.
Ocenjujući da se Iran i Severna Koreja suočavaju sa rastućom izolacijom zbog jačcanja međunarodnih sankcija, Obama je istakao da će se sledećeg aprila 44 nacije okupiti na Samitu o nuklearnoj bezbednostii, sa "jasnim ciljem" da u sledeće četiri godine obezbede sve ranjive nuklearne materijale u svetu.
(agencije/MONDO)
Posle prvih godinu dana provedenih na položaju predsednika, Obama je u televizijskom obraćanju naciji, koje je trajalo nešto više od jednog sata, rekao da traži hitno usvajanje zakona o radu i trogodišnje zamrzavanje sredstava koja se iz budžeta izdvajaju za veliki broj vladinih programa, što bi donelo uštedu od 20 milijardi dolara u fiskalnoj 2011. godini.
Američki predsednik je najavio da će ukinuti poreske olakšice naftnim kompanijama, direktorima investicionih fondova i bogatim Amerikancima koji zarađuju više od 250.000 dolara godišnje, ali da će ih zadržati za porodice koje zarađuju manje.
Takođe je rekao da će nastaviti borbu za reformu sistema zdravstvene zaštite, ali i da se zalaže za usvajanje zakona o klimatskim promenama, veću proizvodnju čiste energije i smanjenje efekata globalnog zagrevanja. U tom smislu je rekao da SAD moraju da izgrade novu generaciju čistih nuklearnih elektrana.
Govoreći o teškoj situaciji stanovništva srednje klase pogođenog ekonomskom krizom, Obama je najavio aktivnost na ubrzavanju refinansiranja hipoteka, kako sadašnji vlasnici kuća ne bi ostajali na ulici.
Takođe je istakao da ne želi da kažnjava američke banke, ali da neće prihvatiti zakon o reformi finansijskog sistema koji nije dovoljno oštar i da će svaki takav predlog zakona vratiti Kongresu na doradu.
Zvaničnici sa Vol strita kritikovali su danas plan američkog predsednika o ograničavanju veličine i aktivnosti banaka i izrazili sumnju da će ideja biti pretočena u zakon.
Hauard Lutnik, direktor privatne investicione banke "Kanton Ficdžerald" izjavio je tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu da Obama vodi "populističku borbu protiv banaka".
"Zabavno je napadati banke, kada vam ne ide dobro usvajanje reforme zdravstva", rekao je Lutnik.
On je rekao da finansijski sektor treba da nadoknadi novac poreskih obveznika koji je omogućio najvećim bankama da prežive krizu.
Poslovni lideri upozorili su na godišnjem sastanku u Davosu da bi nekoordinisane i oštre mere u finansijskoj industriji mogle da ometu izlazak privrede iz recesije.
"Kao i sve druge regulative i ove izazivaju zabrinutost, jer ne znate da li je reč o tenku koji puca u svim pravcima", rekao je Litnik.
On je ocijenio da je popularno kritikovati banke, ali da se zaboravlja da su one ključ za oporavak ekonomije.
Džon Stadžinski, šef savetodavne grupe u privatnoj firmi "Blekstoun", izjavio je da će Obamin plan u mnogome zavisti od detalja, koji još nisu objavljeni.
"Tržištu je sigurno laknulo, jer nije izvršio nuklearni napad na Vol strit", zaključio je Stadžinski.
Govoreći o spoljnoj trgovini, Obama je rekao da SAD moraju da udvostruče izvoz u sledećih pet godina, kako bi to dovelo do otvaranja
dva miliona novih radnih mesta.
U tom smislu najavio je nacionalnu inicijativu za pomoć farmerima i malim privrednicima, kako bi svoje proizvode više prodavali u inostranstvu. Dodao je da želi tešnje trgovinske veze sa Panamom, Kolumbijom i Južnom Korejom.
Govoreći o spoljnoj politici, borbi protiv terorizma i ratovima u Avganistanu i Iraku, Obama je izrazio uverenje u njihov uspešan ishod. Ponovio je da će SAD početi da povlače svoje snage iz Avganistana u julu 2011, a da će se iz Iraka povući do kraja avgusta ove godine.
Ocenjujući da se Iran i Severna Koreja suočavaju sa rastućom izolacijom zbog jačcanja međunarodnih sankcija, Obama je istakao da će se sledećeg aprila 44 nacije okupiti na Samitu o nuklearnoj bezbednostii, sa "jasnim ciljem" da u sledeće četiri godine obezbede sve ranjive nuklearne materijale u svetu.
(agencije/MONDO)
