Zemlje Evropske unije će verovatno već sledeće nedelje odobriti postepeni embargo na rusku naftu, kažu zvaničnici, čime će se zapečatiti dugo odlagana mera koja je podelila članice bloka i istakla njihovu zavisnost od ruskih izvora energije.

Trebale su nedelje za EU zemlje da se dogovore o konturama mere, a intenzivni razgovori će se nastaviti tokom vikenda pre nego što Evropska komisija, izvršna vlast bloka, stavi na papir finalni predlog i pošalje ga EU ambasadorima na odobrenje. Ambasadori će se sastati u sredu i očekuju se da će konačno odobrenje biti do kraja nedelje, tvrdi nekoliko EU zvaničnika koji su uključeni u proces, prenosi "Njujork Tajms".

Embargo na naftu biće najveći i najvažniji novi korak u šestom paketu sankcija EU otkako je Rusija napala Ukrajinu 24. februara. Paket će takođe uključivati sankcije protiv najveće ruske banke, Sberbanke, koja je do sada bila pošteđena, kao i dodatne mere protiv ruskih oligarha, rekli su zvaničnici.

Proces bi trebalo da bude završen bez sastanka EU lidera, i time bi se izbegla situacija da se svih 27 šefova država "odvuče" u Brisel.

Embargo će verovatno uticati na rusku naftu koja se transportuje tankerima, brže nego na naftu koja dolazi cevovodom, što bi moglo da potraje nekoliko meseci. U oba slučaja, međutim, verovatno je da će blok omogućiti svojim članicama da raskinu postojeće ugovore sa ruskim naftnim kompanijama kao što je to učinio sa zabranom uglja, kojoj je dato četiri meseca da se u potpunosti primeni.

Stav Nemačke je bio jasan u finalizaciji nove mere: zemlja, ekonomski lider bloka, uvozila je oko trećine svoje nafte iz Rusije u vreme invazije na Ukrajinu. Ali njen ministar energetike, Robert Habek, rekao je da je Nemačka uspela da smanji taj procenat na samo 12 odsto poslednjih nedelja.

"Problem koji se za Nemačku pre samo nekoliko nedelja činio veoma velikim, postao je mnogo manji. Nemačka se veoma, veoma približila nezavisnosti od ruskog uvoza nafte", rekao je Habek medijima tokom posete Varšavi u utorak.

Rusija je najveći evropski snabdevač naftom, koji obezbeđuje oko jedne četvrtine godišnjih potreba bloka, prema podacima iz 2020. godine, oko polovine ukupnog ruskog izvoza. Kako se naftni embargo postepeno uvodi, zvaničnici su rekli da će blok nastojati da nadoknadi manjak povećanjem uvoza iz drugih izvora, poput zemalja Persijskog zaliva, Nigerije, Kazahstana i Azerbejdžana.

Embargo, čak i ako ga ublaži višemesečni period postepenog uvođenja, verovatno će izvršiti pritisak na globalne cene nafte, povećavajući već visoke troškove energije širom sveta. Ideja da se smanji uticaj, koju je prošle nedelje iznela Dženet Jelen, ministarka finansija SAD, bila je da se uvedu carine ili ograničenje cene ruske nafte umesto potpunog embarga. Ali taj predlog nije prošao.

(MONDO)