Prema novim pravilima, 31. marta će 8.000 firmi otići u stečaj, jer su im računi u blokadi tri godine, a među njima ima i onih firmi koje su privatizovane.
Oko 8.000 firmi, zadruga i drugih privrednih subjekata u Srbiji ispunjava uslove da se 31. marta u njima automatski pokrene stečaj jer su u blokadi duže od tri godine, izjavio je za "Press" Luka Andrić, savetnik potpredsednika Vlade Srbije Mlađana Dinkića.
Andrić, koji je i jedan od autora novog zakona o stečaju, objašnjava da među firmama koje će otići u stečaj ima i onih koje su privatizovane, koje su akcionarska društva, ali koje novi vlasnici nisu izvukli iz blokade.
"Mnogi od tih blokiranih subjekata verovatno rade paralelnim nezakonitim kanalima. Ne možete vi da poslujete duže od tri godine na tržištu, da čak u nekim slučajevima isplaćujete plate i vodite posao, a da ste tri godine u blokadi.
Kako? Proizilazi da ili izigravate državu ili ostale poverioce. To jednostavno nije normalno i država sistemski mora da reši ovaj problem jer se u suprotnom lanac nelikvidnosti samo širi. Upravo tu će pomoći novi zakon o stečaju, koji je počeo da se primenjuje krajem januara ove godine", ocenjuje Andrić.
Ukupan broj pravnih lica koja su u blokadi duže od tri godine je veći, oko 10.000, ali u taj broj, osim privrednih subjekata, ulazi i još oko 2.000 drugih pravnih lica, poput udruženja, društvenih organizacija i slično, te predstoji prečišćavanje podataka sa Republičkim zavodom za statistiku kako bi se utvrdili njihov tačan broj i pravna forma.
Andrić nije mogao da precizira koliko će ljudi zbog ovakvog automatskog stečaja ostati bez posla. On je dodao da mnogi od njih ni sada nemaju posao, odnosno imaju fiktivan posao jer njihov poslodavac ostaje na tržištu iako ne plaća obaveze duže od tri godine, što nigde u svetu nije moguće.
Narodna banka Srbije će redovno obaveštavati privredne sudove o tome koja pravna lica su u blokadi duže od tri godine. Sudovi su u obavezi da po prijemu takvih obaveštenja veoma brzo pokrenu stečajni postupak i daju priliku poveriocima da se jave.
"Poverioci tada imaju mogućnost da daju predujam za troškove i tada se stečaj sprovodi po redovnoj proceduri. Ukoliko se niko ne javi, sud može da otvori i zatvori stečaj istog dana. Preduzeće se briše iz registra, prestaje da postoji, i ako ima neku imovinu, ona prelazi u vlasništvo Republike Srbije", navodi Andrić.
Osim toga, kao važan element stečajnih propisa, on posebno naglašava da u redovnom stečaju dolazi do bankrota (prodaje imovine) ili reorganizacije. Da li će biti jedno ili drugo, odlučuju poverioci.
"Ako neko podnese plan reorganizacije firme i poverioci ga usvoje, onda praktično ona započinje neki novi privredni život, sa reprogramiranim dugovima, diskontovanim ili pretvorenim u kapital. Takva mogućnost je postojala i do sada, ali je u novom zakonu ubrzana procedura reorganizacije i precizirana su neka osnovna pravila", kaže Andrić.
Po novom zakonu, u 2011. rok od tri godine za pokretanje automatskog stečaja smanjiće se na dve godine, a onda u 2012. na godinu dana. To bi onda trebalo da bude stalno rešenje, piše "Press".
(MONDO)
Andrić, koji je i jedan od autora novog zakona o stečaju, objašnjava da među firmama koje će otići u stečaj ima i onih koje su privatizovane, koje su akcionarska društva, ali koje novi vlasnici nisu izvukli iz blokade.
"Mnogi od tih blokiranih subjekata verovatno rade paralelnim nezakonitim kanalima. Ne možete vi da poslujete duže od tri godine na tržištu, da čak u nekim slučajevima isplaćujete plate i vodite posao, a da ste tri godine u blokadi.
Kako? Proizilazi da ili izigravate državu ili ostale poverioce. To jednostavno nije normalno i država sistemski mora da reši ovaj problem jer se u suprotnom lanac nelikvidnosti samo širi. Upravo tu će pomoći novi zakon o stečaju, koji je počeo da se primenjuje krajem januara ove godine", ocenjuje Andrić.
Ukupan broj pravnih lica koja su u blokadi duže od tri godine je veći, oko 10.000, ali u taj broj, osim privrednih subjekata, ulazi i još oko 2.000 drugih pravnih lica, poput udruženja, društvenih organizacija i slično, te predstoji prečišćavanje podataka sa Republičkim zavodom za statistiku kako bi se utvrdili njihov tačan broj i pravna forma.
Andrić nije mogao da precizira koliko će ljudi zbog ovakvog automatskog stečaja ostati bez posla. On je dodao da mnogi od njih ni sada nemaju posao, odnosno imaju fiktivan posao jer njihov poslodavac ostaje na tržištu iako ne plaća obaveze duže od tri godine, što nigde u svetu nije moguće.
Narodna banka Srbije će redovno obaveštavati privredne sudove o tome koja pravna lica su u blokadi duže od tri godine. Sudovi su u obavezi da po prijemu takvih obaveštenja veoma brzo pokrenu stečajni postupak i daju priliku poveriocima da se jave.
"Poverioci tada imaju mogućnost da daju predujam za troškove i tada se stečaj sprovodi po redovnoj proceduri. Ukoliko se niko ne javi, sud može da otvori i zatvori stečaj istog dana. Preduzeće se briše iz registra, prestaje da postoji, i ako ima neku imovinu, ona prelazi u vlasništvo Republike Srbije", navodi Andrić.
Osim toga, kao važan element stečajnih propisa, on posebno naglašava da u redovnom stečaju dolazi do bankrota (prodaje imovine) ili reorganizacije. Da li će biti jedno ili drugo, odlučuju poverioci.
"Ako neko podnese plan reorganizacije firme i poverioci ga usvoje, onda praktično ona započinje neki novi privredni život, sa reprogramiranim dugovima, diskontovanim ili pretvorenim u kapital. Takva mogućnost je postojala i do sada, ali je u novom zakonu ubrzana procedura reorganizacije i precizirana su neka osnovna pravila", kaže Andrić.
Po novom zakonu, u 2011. rok od tri godine za pokretanje automatskog stečaja smanjiće se na dve godine, a onda u 2012. na godinu dana. To bi onda trebalo da bude stalno rešenje, piše "Press".
(MONDO)
