Sve veći broj kompanija i bolnica u SAD neće da zaposli pušače, ili još gore, otpušta ih ako su uhvaćeni na delu.
Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da se pušenje smatra visokorizičnim faktorom u šest od osam vodećih uzroka smrti u svetu. Medicinski stručnjaci već dugo predlažu načine za ostavljanje pušenja. Sada, sve veći broj poslodavaca u Sjedinjenim Američki Državama odbija da zaposli pušače.
Neki od njih se pitaju kakva će biti sledeća vrsta diskriminacije?
Sve više pušača u SAD počinje da se oseća nepoželjno. Federalni zakon ih onemogućava da puše u javnim zgradama. Zabranjeno im je pušenje i na određenoj udaljenosti od tih zgrada. Federalni zakon je usvojen pre 10 godina i mnoge države i lokalne zajednice ga od tada i primenjuju. Sada, sve veći broj kompanija i bolnica neće da zaposli pušače, ili još gore, otpušta ih ako su uhvaćeni na delu.
Memorijalna bolnica u Čatatongi u Tenesiju provereva kandidate za radno mesto. Ako se prilikom provere urina ustanovi prisustvo nikotina, ništa od zaposlenja.
Medicinska sestra Kristi Edmondson smatra da je njena pušačka navika, isključivo njena lična stvar.
„Bolnica ne bi trebalo da nam određuje šta ćemo da radimo u slobodno vreme", izjavila je ona za "Glas Amerike".
Direktor zdravstvenog osiguranja, koje je deo Memorijalne bolnice, DŽejms Hobson, brani takvu odluku.
„Bitno je stvaranje zdravog životnog stila za celu zajednicu", istakao je on.
Sve veći broj velikih američkih kompanija smatra da su zdravstveni troškovi za pušače mnogo veći nego za nepušače. U studiji američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti navodi se da se na medicinsku zaštitu i gubitak produktivnosti radnika potroši oko 3.000 dolara godišnje za svakog pušača. Kao rezultat, neke kompanije zahtevaju od pušača da plaćaju veći deo učešća u premiji svog zdravstvenog osiguranja nego nepušači.
I dok 29 od 50 američkih država ima zakone kojima se štite prava pušača, 21 država ih nema.
„Vejko", osiguravajuća kompanija iz Mičigena, počela je da vrši iznenadne testove na pušenje od 2005, na sopstvenim službenicima.
„Mnogi ljudi misle da imaju slobodu govora. Međutim, ne shvataju da to pravo gube kada im je šef loše volje," izjavio je za "Glas Amerike" predsednik Nacionalnog instituta za prava zaposlenih Luis Meltbi.
SZO navodi da najmanje pet miliona korisnika duvana umre svake godine zbog raka pluća, srčanih oboljenja i drugih uzroka povezanih sa pušenjem i da će se broj smrtnih slučajeva povezanih sa pušenjem, ako se sadašnji trend nastavi, povećati na najmanje osam miliona do 2030. godine.
(Tanjug)
Neki od njih se pitaju kakva će biti sledeća vrsta diskriminacije?
Sve više pušača u SAD počinje da se oseća nepoželjno. Federalni zakon ih onemogućava da puše u javnim zgradama. Zabranjeno im je pušenje i na određenoj udaljenosti od tih zgrada. Federalni zakon je usvojen pre 10 godina i mnoge države i lokalne zajednice ga od tada i primenjuju. Sada, sve veći broj kompanija i bolnica neće da zaposli pušače, ili još gore, otpušta ih ako su uhvaćeni na delu.
Memorijalna bolnica u Čatatongi u Tenesiju provereva kandidate za radno mesto. Ako se prilikom provere urina ustanovi prisustvo nikotina, ništa od zaposlenja.
Medicinska sestra Kristi Edmondson smatra da je njena pušačka navika, isključivo njena lična stvar.
„Bolnica ne bi trebalo da nam određuje šta ćemo da radimo u slobodno vreme", izjavila je ona za "Glas Amerike".
Direktor zdravstvenog osiguranja, koje je deo Memorijalne bolnice, DŽejms Hobson, brani takvu odluku.
„Bitno je stvaranje zdravog životnog stila za celu zajednicu", istakao je on.
Sve veći broj velikih američkih kompanija smatra da su zdravstveni troškovi za pušače mnogo veći nego za nepušače. U studiji američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti navodi se da se na medicinsku zaštitu i gubitak produktivnosti radnika potroši oko 3.000 dolara godišnje za svakog pušača. Kao rezultat, neke kompanije zahtevaju od pušača da plaćaju veći deo učešća u premiji svog zdravstvenog osiguranja nego nepušači.
I dok 29 od 50 američkih država ima zakone kojima se štite prava pušača, 21 država ih nema.
„Vejko", osiguravajuća kompanija iz Mičigena, počela je da vrši iznenadne testove na pušenje od 2005, na sopstvenim službenicima.
„Mnogi ljudi misle da imaju slobodu govora. Međutim, ne shvataju da to pravo gube kada im je šef loše volje," izjavio je za "Glas Amerike" predsednik Nacionalnog instituta za prava zaposlenih Luis Meltbi.
SZO navodi da najmanje pet miliona korisnika duvana umre svake godine zbog raka pluća, srčanih oboljenja i drugih uzroka povezanih sa pušenjem i da će se broj smrtnih slučajeva povezanih sa pušenjem, ako se sadašnji trend nastavi, povećati na najmanje osam miliona do 2030. godine.
(Tanjug)
