Pozicije "Gasproma" kao najvećeg svetskog izvoznika gasa, ozbiljno ugrožavaju sve veće investicije svetskih kompanija u eksploataciju gasa iz ugljenih naslaga i naftnih škriljaca, objavio je ruski poslovni dnevnik "Vedomosti".
Alternativni izvori sve su popularniji zbog otežanog pristupa stranih firmi nalazištima zemnog gasa u Rusiji, Kataru i Iranu, u kojima je koncentrisana polovina svetskih rezervi tog energenta.
Svetske rezerve "alternativnog gasa" Međunarodna agencija za energetiku procenjuje na nešto manje od 1.000 biliona kubnih metara (s tim što skoro polovinu čini gas iz uljnih škriljaca), dok je "klasičnog" zemnog gasa skoro pet puta manje (177,4 biliona kubnih metara).
Velikim rezervama alternativnog gasa se mogu pohvalilti mnoge zemlje - SAD (do 120 biliona kubnih metra), Rusija (do 100 milijardi), zemlje Bliskog istoka (do 70 milijardi), Kina (do 36 milijardi) i Australija (sa 22 biliona kubnih metara).
Značajne rezerve poseduju takođe Kanada, Indija, Nemačka, Južnoafrička Republika, Ukrajina i Kazahstan.
Zahvaljujući alternativnim projektima, SAD su uspele da prošle godine od Rusije preuzmu status svetskog lidera u proizvodnji gasa sa 745,3 milijardi kubnih metara.
Dok je 1990. godine samo deset odsto gasa u SAD dobijano iz netradicionalnih izvora, sada ovaj pokazatelj premašuje 40 procenata, a do 2020. godine će dostići 60 odsto. Dalji rast proizvodnje omogućiće Sjedinjenim Državama da se u budućnosti potpuno oslobode uvoza, kojim sada pokrivaju 16 odsto potreba.
Pre samo tri godine, SAD su razmatrale mogućnost uvoza tečnog gasa, pa i iz Rusije, dok su danas takvi planovi zaboravljeni, navodi list.
Ruski "Gasporm" je odložio projekat izgradnje fabrike tečnog gasa na nalazištu Štokman (Barencovo more) na tri godine. "Ponuda gasa na tržištu je veća od tražnje i zbog 'buma' proizvodnje gasa iz škriljaca u SAD", rekao je nedavno izvršni direktor operatera projekta "Štokman" Jurij Komarov.
Nove tehnologije osvaja i Kina, koja je planirala da od 2005. do 2010. godine poveća proizvodnju metana iz ugljenih naslaga 100 puta, na deset milijardi kubnih metara.
Prognozirane rezerve metana u ugljenim naslagama u Rusiji se porede sa tradicionalnim nalazištama prirodnog gasa i procenjuju na 49 biliona kubnih metara.
Svetski petrohemijski giganti su propustili "škriljnu revoluciju" u SAD i sada pokušavaju da propušteno nadoknade u Evropi. "Statoil", BP, "Total" i "Eksonmobil" aktivno investiraju u istraživanje nalazišta u Austriji, Mađarskoj, Poljskoj, Francuskoj, Švedskoj, ali se postignuti rezultati ne objavljuju.
"Na isporuke ruskog gasa u SAD treba zaboraviti", smatara analitičar Mihail Korčemkin, koji ukazuje na rastuću konkurenciju na evropskom tržištu. Svaki kubni metar gasa iz škriljaca će zameniti kubni metar ruskog gasa. Troškovi eksploatacije škriljnog gasa su oko 100-150 dolara za hiljadu kubnih metara, što je više nego u slučaju zemnog gasa. Škriljni gas se, međutim, dobija u mestu potrošnje, tako da nema troškova transporta, dok "Gasporm" mora da gradi nove gasovode do sve udaljenijih nalazišta.
Međunarodna agencija za energetiku, međutim, prognozira da u narednoj deceniji "Gasprom" niko neće ugroziti na evropskom tržistu. Scenarijom u izveštaju za prošlu godinu predviđeno je da će 2020. godine ruski gas podmirivati oko 33-34 odsto evropske tražnje, u odnosu na sadašnjih 25 procenata.
(Tanjug)
Svetske rezerve "alternativnog gasa" Međunarodna agencija za energetiku procenjuje na nešto manje od 1.000 biliona kubnih metara (s tim što skoro polovinu čini gas iz uljnih škriljaca), dok je "klasičnog" zemnog gasa skoro pet puta manje (177,4 biliona kubnih metara).
Velikim rezervama alternativnog gasa se mogu pohvalilti mnoge zemlje - SAD (do 120 biliona kubnih metra), Rusija (do 100 milijardi), zemlje Bliskog istoka (do 70 milijardi), Kina (do 36 milijardi) i Australija (sa 22 biliona kubnih metara).
Značajne rezerve poseduju takođe Kanada, Indija, Nemačka, Južnoafrička Republika, Ukrajina i Kazahstan.
Zahvaljujući alternativnim projektima, SAD su uspele da prošle godine od Rusije preuzmu status svetskog lidera u proizvodnji gasa sa 745,3 milijardi kubnih metara.
Dok je 1990. godine samo deset odsto gasa u SAD dobijano iz netradicionalnih izvora, sada ovaj pokazatelj premašuje 40 procenata, a do 2020. godine će dostići 60 odsto. Dalji rast proizvodnje omogućiće Sjedinjenim Državama da se u budućnosti potpuno oslobode uvoza, kojim sada pokrivaju 16 odsto potreba.
Pre samo tri godine, SAD su razmatrale mogućnost uvoza tečnog gasa, pa i iz Rusije, dok su danas takvi planovi zaboravljeni, navodi list.
Ruski "Gasporm" je odložio projekat izgradnje fabrike tečnog gasa na nalazištu Štokman (Barencovo more) na tri godine. "Ponuda gasa na tržištu je veća od tražnje i zbog 'buma' proizvodnje gasa iz škriljaca u SAD", rekao je nedavno izvršni direktor operatera projekta "Štokman" Jurij Komarov.
Nove tehnologije osvaja i Kina, koja je planirala da od 2005. do 2010. godine poveća proizvodnju metana iz ugljenih naslaga 100 puta, na deset milijardi kubnih metara.
Prognozirane rezerve metana u ugljenim naslagama u Rusiji se porede sa tradicionalnim nalazištama prirodnog gasa i procenjuju na 49 biliona kubnih metara.
Svetski petrohemijski giganti su propustili "škriljnu revoluciju" u SAD i sada pokušavaju da propušteno nadoknade u Evropi. "Statoil", BP, "Total" i "Eksonmobil" aktivno investiraju u istraživanje nalazišta u Austriji, Mađarskoj, Poljskoj, Francuskoj, Švedskoj, ali se postignuti rezultati ne objavljuju.
"Na isporuke ruskog gasa u SAD treba zaboraviti", smatara analitičar Mihail Korčemkin, koji ukazuje na rastuću konkurenciju na evropskom tržištu. Svaki kubni metar gasa iz škriljaca će zameniti kubni metar ruskog gasa. Troškovi eksploatacije škriljnog gasa su oko 100-150 dolara za hiljadu kubnih metara, što je više nego u slučaju zemnog gasa. Škriljni gas se, međutim, dobija u mestu potrošnje, tako da nema troškova transporta, dok "Gasporm" mora da gradi nove gasovode do sve udaljenijih nalazišta.
Međunarodna agencija za energetiku, međutim, prognozira da u narednoj deceniji "Gasprom" niko neće ugroziti na evropskom tržistu. Scenarijom u izveštaju za prošlu godinu predviđeno je da će 2020. godine ruski gas podmirivati oko 33-34 odsto evropske tražnje, u odnosu na sadašnjih 25 procenata.
(Tanjug)
