Neefikasna antimonopolska politika i (ne)izvršenje ugovora i sudskih odluka glavni razlozi srpske nekonkurentnosti, kaže premijer
Predsednik Vlade Mirko Cvetković je na skupu pod nazivom "Ka konkurnetnijoj Srbiji" rekao i da nekonkurentnosti doprinosi i nedovoljno razvijena fizička i inovativna infrastruktura i da je zbog svega toga nepovoljna struktura domaće privrede i visoko učešće sektora usluga, koji prozvodi nerazmenljiva dobra u BDP.
Telekomunikacije, finansijski sektor i maloprodaja, prema njegovim rečima, učestvovali su sa više od 80 odsto u rastu BDP-a u periodu od 2003-2008. godine i iz svega toga se vidi da Srbija mora da promeni strukturu svoje privrede. Preduslovi za brži privredni rast su smanjenje uvoza i povećanje učešća izvoza u ukupnom BDP, i povećanje štednje.
Prema podacima za 2009. godinu, u Srbiji je izvoz u BDP učestvovao sa samo 18,9 odsto, dok je u zemljama u susedstvu to učešće značajno veće: u Hrvatskoj 38,6 odsto, Mađarskoj 77,9, Bugarskoj 50, a Sloveniji 58,9 odsto.
Cvetković je naveo da je na predlog Nacionanog saveta za konkurentnost Vlada početkom ove godine usvojila 38 mera za unapređenje konkurentnosti privrede u oblastima infrastrukture, energetske efikasnosti, efikasnosti tržišta dobrara i tržišta rada, zatim razvoja ljudskog kapitala, kao i unapređenje efikasnosti javne uprave.
Premijer je rekao da je reč o merama kojima se otklanjaju administrativne prepreke poslovanju i obezbeđuje sprovođenje zakona o zaštiti konkurencije, zakona o elektronskom potpisu i zakona o planiranju i izgradnji.
Između ostalog tim merama, rekao je Cvetković, predlaže se usklađivanje lokalnih i komunalnih taksi u skladu sa praksom u regionu koji kokuriše Srbiji u privlačenju investicija.
Premijer je ukazao da se prema najanovijem izveštaju o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma od 133 zemlje Srbija nalazi na 93. mestu i da u odnosu na države u regionu rezultat "nije zadovoljavajući".
Zašto je to tako objasnila je Margareta Drzenieks iz Svetskog ekonomskog foruma, ukazujući da se jasno vidi da Srbija za zemljama EU zaostaje najviše u oblasti infrastrukture, da je popriličan zaostatak kod postojanja i funkcionisanja institucija, a bolje nije ni kod tehnološke spremnosti.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić izjavio je da je "ambiciozan ali ostvariv" cilj Srbije da u naredne dve godine uđe među prvih 70 zemalja na listi. On je objasnio da dve trećine ocene na osnovu koje se pravi lista konkurentnosti zemalja dolazi iz ankete koju popunjavaju poslovni ljudi iz Srbije.Telekomunikacije, finansijski sektor i maloprodaja, prema njegovim rečima, učestvovali su sa više od 80 odsto u rastu BDP-a u periodu od 2003-2008. godine i iz svega toga se vidi da Srbija mora da promeni strukturu svoje privrede. Preduslovi za brži privredni rast su smanjenje uvoza i povećanje učešća izvoza u ukupnom BDP, i povećanje štednje.
Prema podacima za 2009. godinu, u Srbiji je izvoz u BDP učestvovao sa samo 18,9 odsto, dok je u zemljama u susedstvu to učešće značajno veće: u Hrvatskoj 38,6 odsto, Mađarskoj 77,9, Bugarskoj 50, a Sloveniji 58,9 odsto.
Cvetković je naveo da je na predlog Nacionanog saveta za konkurentnost Vlada početkom ove godine usvojila 38 mera za unapređenje konkurentnosti privrede u oblastima infrastrukture, energetske efikasnosti, efikasnosti tržišta dobrara i tržišta rada, zatim razvoja ljudskog kapitala, kao i unapređenje efikasnosti javne uprave.
Premijer je rekao da je reč o merama kojima se otklanjaju administrativne prepreke poslovanju i obezbeđuje sprovođenje zakona o zaštiti konkurencije, zakona o elektronskom potpisu i zakona o planiranju i izgradnji.
Između ostalog tim merama, rekao je Cvetković, predlaže se usklađivanje lokalnih i komunalnih taksi u skladu sa praksom u regionu koji kokuriše Srbiji u privlačenju investicija.
Premijer je ukazao da se prema najanovijem izveštaju o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma od 133 zemlje Srbija nalazi na 93. mestu i da u odnosu na države u regionu rezultat "nije zadovoljavajući".
Zašto je to tako objasnila je Margareta Drzenieks iz Svetskog ekonomskog foruma, ukazujući da se jasno vidi da Srbija za zemljama EU zaostaje najviše u oblasti infrastrukture, da je popriličan zaostatak kod postojanja i funkcionisanja institucija, a bolje nije ni kod tehnološke spremnosti.
Đelić, koji je i predsednik Nacionalnog saveta za konkurentnost, naveo je da je nizak nivo konkurentnosti Srbije pre svega rezultat "odliva mozgova", I da je Srbiju u periodu 1990-2000. godina napustilo oko 73.000 visokoobrazovanih ljudi. Zaustavljanje tog odliva prioritet je Strategije naučnog i tehnološkog razvoja, koja je usvojena krajem februara ove godine.
Potpredsednik Vlade je istakao i da se očekuje više od dve milijarde evra investicija u infrastrukturu do 2012. godine, pri čemu je obezbeđeno oko 1,6 milijarde evra za završetak putnog Koridora 10 do 2012. godine.
Đelić je podsetio i da Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja sprovodi sveobuhvatnu reformu propisa u okviru koje je krajem prošle godine usvojeno 212 preporuka privrede i očekivana ušteda od njihove primene je oko 64 miliona evra godišnje, a radi se na usaglašavanju još 122 preporuke kojima bi se postigla ušteda od 122 miliona evra godišnje.
Amabasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik izrazila je uverenje da Srbija može da povrati ulogu jednog od najvećih pokretača ekonomskog rasta u regionu, ali je za to potrebno sprovesti hrabre i odlučne mere.
"Nagrada u vidu povećanja izvoza, broja radnih mesta i investicija, učiniće da se ti napori isplate", rekla je Vorlikova.
Ona je istakla da je za povećanje konkurentnosti Srbije važno da se celokupno društvo posveti primeni preporuka Nacionalnog saveta za konkurentnost, a Vlada SAD nastaviće da pruža podršku tim naporima.
(Tanjug/MONDO/foto: Ministri Milosavljević i Đelić, premijer Cvetković i ambasador SAD Meri Vorlik)
