Redovi u bankama, trgovci ne očekuju spektakularno povečanje tražnje zbog kredita a ekonomisti predlažu keš na nazad u banku na oročenje.
Samo u poslovnicama „Komercijalne banke“, koja je sa „Bankom Inteza“ prva počela sa primanjem zahteva za nove kredite koje subvencioniuše država kao meru povećanja tražnje za domoćom robom, do 15 časova primljeno je oko 1.500 zahteva, od čega većina za keš kredit.
„Broj zahteva je dovoljan pokazatelj koliko je veliko interesovanje za ove kredite i koliko su povoljni,“ ističe direktor marketinga Komercijalne banke Goran Milićević.
Trgovci, međutim, ne očekuju spektakularne rezultate od potrošačkih kredita, koji su se inače solidno pokazali prošle godine. U jednoj od „Simpovih“ radnji za “Blic” su rekli da ne očekuju da će za ponovnim odobravanjem subvencionisanih potrošačkih kredita prodaja sada biti malo bolja, ali ne epohalno. Prvenstveno zbog toga što se bliži kraj školske godine i početak godišnjih odmora, kada ljudi novac troše na putovanja, a ne na kupovinu.
Generalni direktor Gorenja u Srbiji Marko Mrzel kaže za “B92” da su i prošlogodišnji krediti imali određene efekte na rast prodaje.
„Apsolutno je svako podsticanje proizvodnje za nas pozitivno i mislimo da je sad ključni momenat kad treba pristupiti takvim merama”.
Kreditima se raduju i u "Milanu Blagojeviću" iz Smedereva a generalni direktor fabrike Sofija Stančić Tanjugu objašnjava da je “sve više onih koji uredjuju svoje domove u etno stilu, pa kupuju šporete na čvrsto gorivo i etažno grejanje, ali promenjenog, modernijeg dizajna”.
Građanima koji su “okupirali” poslovnice Komercijalne banke smeta što nema otštampanog detaljnog uputstva o uslovima kredita, prenosi “Danas”. Time bi i gužve bile manje jer neki ne bi uzalud stajali u redovima, kao 71. godinu stara Beograđanka koja je “prestarela” za bančine uslove dobijanja kredita.
Milićević se “brani” da u eri razvijenih informacionih tehnologija nema potrebe za štampanjem uputstava i da se sve detaljno o uslovima kreditiranja može pronaći na internet sajtu banke.
Očekuje se da narednih dana većina banaka u Srbiji takođe počne da odobrava subvencionisane keš i potrošačke kredite. Odlazeći guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je juče da se država „sigurno obezbedila“ pre nego je donela odluku o subvencionisanim kreditima za građane, kako ti krediti ne bi bili zlupotrebljeni.
Jelašić je podsetio da je obim kreditnih plasmana izdat fizičkim licima trenutno oko 430 milijardi dinara i da će ga dinarski krediti, uz subvenciju države, povećati za oko deset milijardi dinara. „To ni u kom slučaju neće narušiti našu makroekonomsku stabilnost“, istakao je Jelašić. Tanjug
Vlada je kao cilj ovih mera postavila povećanje potražnje za domaćim robama. Ekonomisti na to dižu obrvu, maker što se tiče davanja keš kredita. Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište kaže da tu neće biti ni velike koristi ni štete.
„Vi uzimate gotovinu po 8,5 odsto, a većina komercijalnih banaka će vam dati 16 procenata da uložite te dinare da oročenu štednju, tako da je mnogim građanima koji imaju zrno preduzimljivosti omogućeno da lako zarade novac“.
Međutim, stope se ne pomeraju automatski, za sve kredite, već važe samo za zaduđivanje novim, subvecnionisanim kreditima u dinarima. Pritom, građanin može da se zaduži ratom do 40 odsto plate samo ako mu na kraju 80 odsto obaveza bude u valutu u kojoj I prima platu, u dinarima.
Kada se banke do 9. aprila izjasne sa primedbama o ovim merama, one bi mogle stupiti na snagu do kraja meseca.
(MONDO)
(MONDO)
„Broj zahteva je dovoljan pokazatelj koliko je veliko interesovanje za ove kredite i koliko su povoljni,“ ističe direktor marketinga Komercijalne banke Goran Milićević.
Trgovci, međutim, ne očekuju spektakularne rezultate od potrošačkih kredita, koji su se inače solidno pokazali prošle godine. U jednoj od „Simpovih“ radnji za “Blic” su rekli da ne očekuju da će za ponovnim odobravanjem subvencionisanih potrošačkih kredita prodaja sada biti malo bolja, ali ne epohalno. Prvenstveno zbog toga što se bliži kraj školske godine i početak godišnjih odmora, kada ljudi novac troše na putovanja, a ne na kupovinu.
Generalni direktor Gorenja u Srbiji Marko Mrzel kaže za “B92” da su i prošlogodišnji krediti imali određene efekte na rast prodaje.
„Apsolutno je svako podsticanje proizvodnje za nas pozitivno i mislimo da je sad ključni momenat kad treba pristupiti takvim merama”.
Kreditima se raduju i u "Milanu Blagojeviću" iz Smedereva a generalni direktor fabrike Sofija Stančić Tanjugu objašnjava da je “sve više onih koji uredjuju svoje domove u etno stilu, pa kupuju šporete na čvrsto gorivo i etažno grejanje, ali promenjenog, modernijeg dizajna”.
Građanima koji su “okupirali” poslovnice Komercijalne banke smeta što nema otštampanog detaljnog uputstva o uslovima kredita, prenosi “Danas”. Time bi i gužve bile manje jer neki ne bi uzalud stajali u redovima, kao 71. godinu stara Beograđanka koja je “prestarela” za bančine uslove dobijanja kredita.
Milićević se “brani” da u eri razvijenih informacionih tehnologija nema potrebe za štampanjem uputstava i da se sve detaljno o uslovima kreditiranja može pronaći na internet sajtu banke.
Očekuje se da narednih dana većina banaka u Srbiji takođe počne da odobrava subvencionisane keš i potrošačke kredite. Odlazeći guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je juče da se država „sigurno obezbedila“ pre nego je donela odluku o subvencionisanim kreditima za građane, kako ti krediti ne bi bili zlupotrebljeni.
Jelašić je podsetio da je obim kreditnih plasmana izdat fizičkim licima trenutno oko 430 milijardi dinara i da će ga dinarski krediti, uz subvenciju države, povećati za oko deset milijardi dinara. „To ni u kom slučaju neće narušiti našu makroekonomsku stabilnost“, istakao je Jelašić. Tanjug
Vlada je kao cilj ovih mera postavila povećanje potražnje za domaćim robama. Ekonomisti na to dižu obrvu, maker što se tiče davanja keš kredita. Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište kaže da tu neće biti ni velike koristi ni štete.
„Vi uzimate gotovinu po 8,5 odsto, a većina komercijalnih banaka će vam dati 16 procenata da uložite te dinare da oročenu štednju, tako da je mnogim građanima koji imaju zrno preduzimljivosti omogućeno da lako zarade novac“.
Narodna banka smekšava limit rate
Narodna banka Srbije sprema izmenu propisa kojom bi se povećala kreditna sposobnost građana I pomogle vladine mere subvencionisanih dinarskih kredita. Umesto dosadašnjeg ograničenja od najviše 30 odsto plate koja mođe ići na otplatu kredita (kartica, “minusa”, jemstava…), odnosno 50 odsto kada su u pitanju stambeni krediti, lestvica se pomera na 40, odnosno 60 odsto. Ukidaju se i dodatna ograničenja, kao što su računanje dozvoljenog minusa I jemstava pri umanjivanju kreditne sposobnosti.Međutim, stope se ne pomeraju automatski, za sve kredite, već važe samo za zaduđivanje novim, subvecnionisanim kreditima u dinarima. Pritom, građanin može da se zaduži ratom do 40 odsto plate samo ako mu na kraju 80 odsto obaveza bude u valutu u kojoj I prima platu, u dinarima.
Kada se banke do 9. aprila izjasne sa primedbama o ovim merama, one bi mogle stupiti na snagu do kraja meseca.
(MONDO)
Keš može, ali ne i refinansiranje
Možda se građani mogu ovajditi keš kreditima dajući ih na štednju ali njima ne mogu pokriti stare koji su vezani za evro. Naime, klijent može uzeti gotovinu i njome isplatiti stari kredit ali ne može klasično refinansirati stari. Začkoljica je u kreditnoj sposobnosti jer kada se kredit klasično refinansira gleda se samo da li će klijent moći da otplaćuje novu ratu (do 30 u uskoro 40 odsto plate). Ali klijent koji već ima kredit ne može uzeti novi dinarski u celom iznosu već samo koliko mu je ostalo do limita kreditne sposobnosti “načete” starim kreditom.(MONDO)
