Treća revizija dobila zeleno svetlo pa Srbija može da povuče ratu kredita vrednu 360 miliona evra ali treba da se pozabavi ozbiljnijim i dugoročnijim merama.
"Nastavak oporavka ekonomije trebalo bi da prate balansirani srednjoročni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP). Potrebni su i jače strukturne i fiskalne mere, porast produktivnosti, izvoza i štednje", rekao je zamenik direktora MMF-a Muriljo Portugal nakon sednice Odbora Fonda u četvrtak na kojoj je odobrena revizija.
Zamenik direktora MMF-a je naveo da je cilj srategije srpskih vlasti smanjenje viskokog strukturalnog fiskalnog deficita kroz ograničavanje rasta penzija i plata u javnom sektoru, uz povećanje ulaganja u infrastrukturu ali da su budžet i fiskalni rezultati Srbije u 2009. uglavnom bili zasnovani na jednokratnim merama, koje bi trebalo zameniti trajnijim izmenama strukture potrošnje.
Te izmene, istakao je, trebalo bi da budu planirana reforma penzijskog sistema, strukturne izmena u sistemu obrazovanja, zdravstva i administracije, uz održavanje nivoa socijalne zaštite stanovništva.
"Srbija bi trebalo da sprovede strukturne reforme, posebno kroz reformu i privatizaciju javnih preduzeća da bi povećala ekonomski rast", naglasio je Portugal.
Usvajanje zakona o fiskalnoj odgovornosti trebalo bi da pomogne povećanju discipline u trošenju budžetskih sredstava, naveo je Portugal.
Kako se navodi u saopštenju MMF-a, srpske vlasti planiraju da povuku polovinu rate, tako da će ukupan iznos do sada iskorišćenih sredstava iz kredita od 2,9 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi, biti oko 1,3 milijarde evra.
Prema njegovoj oceni, mere Vlade Srbije uvedene zbog svetske finansijske krize pomogle su da se umanji uticaj krize na srpsku ekonomiju, tako da je pad proizvodnje bio ograničen, a pad domaće tražnje je doveo do značajnog smanjenja trgovinskog deficita.
Procena stanja u finansijskom sektoru, kazao je, pokazala je da je bankarski sektor u Srbiji dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da je uspešno prebrodio svetsku finansijsku krizu, ali da je neophodno nastaviti nadzor u toj oblasti.
Potugal je ocenio i da je dogovor u okviru Bečkog sporazuma o postepenom smanjenju obaveze o održavanju nivoa kredita na srpskom tržištu sa bankama osnivačima banaka u Srbiji, odgovarajući i u skladu sa smanjenjem spoljnih finansijskih pritisaka.
Odbor direkora MMF-a je istovremeno sa trećom revizijom aranžmana završio i procenu opšteg stanja u ekonomiji Srbije, a izveštaj o tome, kako je navedeno, biće objavljen naknadno.
Prema ranijim najavama, četvrta revizija kreditnog aranžmana planirana je za maj.
Pozitivna ocena MMF o sprovođenju dogovorenog programa omogućiće Srbiji da 6. aprila povuče sredstva za jačanje deviznih rezervi zemlje u iznosu od 180 miliona evra, što je polovina od raspoložive treće tranše kredita od oko 360 miliona evra, saopštila je Narodna banka Srbije.
Time će ukupna sredstva koja su iz ovog aranžmana do sada iskorišćena iznositi oko 1,3 milijardi evra, odnosno 253 odsto kvote Srbije u MMF-u, navedeno je u saopštenju.
(Beta)
Zamenik direktora MMF-a je naveo da je cilj srategije srpskih vlasti smanjenje viskokog strukturalnog fiskalnog deficita kroz ograničavanje rasta penzija i plata u javnom sektoru, uz povećanje ulaganja u infrastrukturu ali da su budžet i fiskalni rezultati Srbije u 2009. uglavnom bili zasnovani na jednokratnim merama, koje bi trebalo zameniti trajnijim izmenama strukture potrošnje.
Te izmene, istakao je, trebalo bi da budu planirana reforma penzijskog sistema, strukturne izmena u sistemu obrazovanja, zdravstva i administracije, uz održavanje nivoa socijalne zaštite stanovništva.
"Srbija bi trebalo da sprovede strukturne reforme, posebno kroz reformu i privatizaciju javnih preduzeća da bi povećala ekonomski rast", naglasio je Portugal.
Usvajanje zakona o fiskalnoj odgovornosti trebalo bi da pomogne povećanju discipline u trošenju budžetskih sredstava, naveo je Portugal.
Kako se navodi u saopštenju MMF-a, srpske vlasti planiraju da povuku polovinu rate, tako da će ukupan iznos do sada iskorišćenih sredstava iz kredita od 2,9 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi, biti oko 1,3 milijarde evra.
Prema njegovoj oceni, mere Vlade Srbije uvedene zbog svetske finansijske krize pomogle su da se umanji uticaj krize na srpsku ekonomiju, tako da je pad proizvodnje bio ograničen, a pad domaće tražnje je doveo do značajnog smanjenja trgovinskog deficita.
Procena stanja u finansijskom sektoru, kazao je, pokazala je da je bankarski sektor u Srbiji dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da je uspešno prebrodio svetsku finansijsku krizu, ali da je neophodno nastaviti nadzor u toj oblasti.
Potugal je ocenio i da je dogovor u okviru Bečkog sporazuma o postepenom smanjenju obaveze o održavanju nivoa kredita na srpskom tržištu sa bankama osnivačima banaka u Srbiji, odgovarajući i u skladu sa smanjenjem spoljnih finansijskih pritisaka.
Odbor direkora MMF-a je istovremeno sa trećom revizijom aranžmana završio i procenu opšteg stanja u ekonomiji Srbije, a izveštaj o tome, kako je navedeno, biće objavljen naknadno.
Prema ranijim najavama, četvrta revizija kreditnog aranžmana planirana je za maj.
Pozitivna ocena MMF o sprovođenju dogovorenog programa omogućiće Srbiji da 6. aprila povuče sredstva za jačanje deviznih rezervi zemlje u iznosu od 180 miliona evra, što je polovina od raspoložive treće tranše kredita od oko 360 miliona evra, saopštila je Narodna banka Srbije.
Time će ukupna sredstva koja su iz ovog aranžmana do sada iskorišćena iznositi oko 1,3 milijardi evra, odnosno 253 odsto kvote Srbije u MMF-u, navedeno je u saopštenju.
(Beta)
