U poreskoj reformi, “brzoj, revolucionarnoj i u jednom koraku”, ministarka finansija se zalaže za za trećinu manje doprinose na plate i PDV od 22 odsto
Ministarka Diana Dragutinović izjavila je u ponedeljak da se zalaže za sprovođenje brze poreske reforme koja će biti podsticaj za povećanje proizvodnje, otvaranje novih radnih mesta, povećanje konkurenstnosti domaće privrede i smanjenje sive ekonomije, a ujedno će štititi najugorženije slojeve stanovništva.
"Sprovođenje poreske reforme trebalo bi da liči na mirnu revoluciju posle koje će svim građanima biti bolje", istakla je Dragutinović na predstavljanju publikacije Fonda za razvoj ekonomskih naula "Poreska politika u Srbiji - pogled unapred", koju je podržala Američka agencija za razvoj USAID.
Autori studije o poreskoj reformi su predložili da se u kratkom roku sprovede reforma poreza na zarade, dohodak građana i poreza na dobit preduzeća, a da se postepeno primenjuju izmene u naplati poreza na imovinu.
Njihova ocena je da bi smanjenje akciza na naftne derivate moralo da se nadoknadi povećanjem drugih akciza, kao šsto su akcize na cigarete, kako se ne bi umanjili planirani budžetski prihodi.
"Stopa poreza na zarade je već niska i nju ne bi trebalo menjati, ali predlažemo da se smanje doprinosi na zarade za socijalno osiguranje", rekao je Milojko Arsić, jedan od autora studije.
On je objasnio da bi smanjenjem socijalnih doprinosa cena rada u Sriji bila manja, što bi smanjilo rad na crno i privuklo investitore, pogotovo u granama koje zapošljavaju veliki broj ljudi.
Najveći deo gubitaka budžetskih prihoda zbog smanjenja doprinosa, kako je predložio Arsić, nadoknadio bi se povećanjem stope poreza na dodatu vrednost (PDV) i to one više sa 18 na 22, a niže sa osam na 12 odsto.
Povećanje PDV-a, kako je dodao, jednokratno bi imalo uticaj na cene, ali ne bi značajnije uvećalo inflaciju.
Dodatni prihodi u državnu kasu, kako je rekao, prikupili bi se povećanjem poreske stope na zarade, sa 12 na 20 odsto, a u tom slučaju ne bi bile oporezovane zarada niže og 16.500 dinara.
Arsić se založio i za uvođenje proporcionalog oporezivanja godišnjeg dohotka građana, od čega bi bili izuzeti prihodi od kapitala.
Stopa poreza na dobit preduzeća, kako su predložili autori studije, ostala bi 10 odsto, ali bi se ukinule brojne olakšice, zbog kojih se sada efektivno taj porez u proseku naplaćuje po stopi od pet od šest odsto.
"Porez na imovinu trebalo bi sprovoditi fazno tako da bude obuhvaćen beći deo imovine, pogotovo građana, kao i da se umesto pogresivne uvede proporcionalna poreska stopa koja bi se obračunavala na tržišnuu vrednsot imovine", rekao je Arsić.
On je istakao da ne postoje razlozi za odlaganje poreske reforme u Srbiji i da su neke najkrupnije promene u javnim finansijama u većem broju zemalja sprovođene u vreme velikih ekonomskih i društvenih kriza ili neposredno posle njihovog završetka.
Ministarka je istakla da su za uspeh svake poreske reforme neophodni poverenje građana, dobri zakoni i njihova efikasna primena.
Namera Vlade Srbije je, prema njenim rečima, da poreska reforma bude deo sveobuhvatne fiskalne reforme, što podrazumeva da se istovremeno sa izmenama poreskih stopa, kojima će više biti oporezovana potrošnja a manje proizvodnja, smanjuju javni rashodi.
"U Srbiji se više troši nego što se proizvodi", naglasila je Dragutinović dodajući da se istovremeno pripremaju predlog zakona o fiskalnoj odgovornosti i predlog poreske reforme.
Nije realno, kako je navela, da se traži smanjenje poreskih stopa a ujedno zahteva da država obezbedi kvalitetne usluge u zdravstvu, školstvu, redovne penzije, dobru socijalnu zaštitu, brze pruge i autoputeve.
(agencije/MONDO)
"Sprovođenje poreske reforme trebalo bi da liči na mirnu revoluciju posle koje će svim građanima biti bolje", istakla je Dragutinović na predstavljanju publikacije Fonda za razvoj ekonomskih naula "Poreska politika u Srbiji - pogled unapred", koju je podržala Američka agencija za razvoj USAID.
Autori studije o poreskoj reformi su predložili da se u kratkom roku sprovede reforma poreza na zarade, dohodak građana i poreza na dobit preduzeća, a da se postepeno primenjuju izmene u naplati poreza na imovinu.
Njihova ocena je da bi smanjenje akciza na naftne derivate moralo da se nadoknadi povećanjem drugih akciza, kao šsto su akcize na cigarete, kako se ne bi umanjili planirani budžetski prihodi.
"Stopa poreza na zarade je već niska i nju ne bi trebalo menjati, ali predlažemo da se smanje doprinosi na zarade za socijalno osiguranje", rekao je Milojko Arsić, jedan od autora studije.
On je objasnio da bi smanjenjem socijalnih doprinosa cena rada u Sriji bila manja, što bi smanjilo rad na crno i privuklo investitore, pogotovo u granama koje zapošljavaju veliki broj ljudi.
Najveći deo gubitaka budžetskih prihoda zbog smanjenja doprinosa, kako je predložio Arsić, nadoknadio bi se povećanjem stope poreza na dodatu vrednost (PDV) i to one više sa 18 na 22, a niže sa osam na 12 odsto.
Povećanje PDV-a, kako je dodao, jednokratno bi imalo uticaj na cene, ali ne bi značajnije uvećalo inflaciju.
Dodatni prihodi u državnu kasu, kako je rekao, prikupili bi se povećanjem poreske stope na zarade, sa 12 na 20 odsto, a u tom slučaju ne bi bile oporezovane zarada niže og 16.500 dinara.
Arsić se založio i za uvođenje proporcionalog oporezivanja godišnjeg dohotka građana, od čega bi bili izuzeti prihodi od kapitala.
Stopa poreza na dobit preduzeća, kako su predložili autori studije, ostala bi 10 odsto, ali bi se ukinule brojne olakšice, zbog kojih se sada efektivno taj porez u proseku naplaćuje po stopi od pet od šest odsto.
"Porez na imovinu trebalo bi sprovoditi fazno tako da bude obuhvaćen beći deo imovine, pogotovo građana, kao i da se umesto pogresivne uvede proporcionalna poreska stopa koja bi se obračunavala na tržišnuu vrednsot imovine", rekao je Arsić.
On je istakao da ne postoje razlozi za odlaganje poreske reforme u Srbiji i da su neke najkrupnije promene u javnim finansijama u većem broju zemalja sprovođene u vreme velikih ekonomskih i društvenih kriza ili neposredno posle njihovog završetka.
Ministarka je istakla da su za uspeh svake poreske reforme neophodni poverenje građana, dobri zakoni i njihova efikasna primena.
Namera Vlade Srbije je, prema njenim rečima, da poreska reforma bude deo sveobuhvatne fiskalne reforme, što podrazumeva da se istovremeno sa izmenama poreskih stopa, kojima će više biti oporezovana potrošnja a manje proizvodnja, smanjuju javni rashodi.
"U Srbiji se više troši nego što se proizvodi", naglasila je Dragutinović dodajući da se istovremeno pripremaju predlog zakona o fiskalnoj odgovornosti i predlog poreske reforme.
Nije realno, kako je navela, da se traži smanjenje poreskih stopa a ujedno zahteva da država obezbedi kvalitetne usluge u zdravstvu, školstvu, redovne penzije, dobru socijalnu zaštitu, brze pruge i autoputeve.
(agencije/MONDO)
