Srbija beleži neobičnu razmenu proizvoda na regionalnom i u svetskom tržištu.
Među hiljadama carinskih brojeva, koje prate uvoz razne robe i proizvoda u našu zemlju, jesu i oni iza kojih se kriju insekti, morski puževi, ljudska kosa, dlake domaće i divlje svinje. Srbija je tako, za prvih šest meseci ove godine, u Veliku Britaniju izvezla žive reptile, a među njima i zmije i kornjače, vredne 308.000 evra.
U istom ovom periodu, uvezli smo oko 19 tona insekata, vrednih oko 34.000 evra. Većina njih stigla je kako bi nam voće i povrće bilo zdravije i plodnije. Ozbiljni proizvođači paradajza, borovnica i jagoda ne mogu se pouzdati da će čista sreća naterati bumbare na njihove sadnice.
"Bumbari su važni za oprašivanje, poput pčela. Za razliku od pčela, oni idu i na paradajz. Oplodnja utiče na kvalitet i količinu proizvoda. Primena bumbara garantuje da nema opasnih pesticida, jer su osetljivi na njih. U prirodi nema dovoljno bumbara, a i brojnost pčela je sve manja, pa će oplodnja postati ozbiljan problem u budućnosti. U zaštiti bilja se upotrebljavaju i korisni predatori, insekti koji uništavaju štetočine. Oni se upotrebljavaju i u Srbiji. Trips se, na primer, zbog stvaranja rezistencije u mnogim regionima sa intenzivnom proizvodnjom, često ne može kontrolisati primenom insekticida, pa je upotreba predatora jedino dobro rešenje", objašnjava Srđan Dragojević, inženjer poljoprivrede i vlasnik firme koja uvozi ove insekte.
Srbija u prvoj polovini 2022. godine uvezla i žive i rashlađene morske puževe, vredne skoro dva miliona evra, koji su stigli iz Indonezije, Malezije, Singapura i Šri Lanke. Uglavnom iz susednih zemalja u uvezeno je 249 tona kopnenih i znatno jeftinijih puževa koji su koštali oko 313.000 evra, dok je izvoz puževa iz Srbije bio 574 tone.
"Godina je bila sušna, pa smo morali i da uvozimo puževe. Mi smo klanica puževa i imamo klanični broj i u Briselu, kako bismo mogli da izvozimo. Uglavnom sve količine ovog mesa idu u inostranstvo. Svega nekoliko restorana u Beogradu i Novom Sadu naručuju i to po nekoliko kilograma. Ne postoji kultura jela puževa u Srbiji. Mi smatramo da je najbolje da novac ostane kod kuće, odnosno da otkupimo na domaćem tržištu puževe. Kada su sušne godine, da bismo ispoštovali dogovorene količine, moramo da uvozimo. Takva je ova, a takva je bila i prošla godina", navodie nam u fabrici koja je jedan od najvećih prerađivača puževa.
Od početka ove godine Srbija je stranom tržištu prodala i žive pčele, u Jordan ih je otišlo u vrednosti od 45.000 evra. Izvezena je i 491 tona iznutrica, i to creva, bešika i želudaca od životinja. Istovremeno je uvezeno 270 tona ovih iznutrice iz Austrije, Italije, Kine, Libana, Nemačke, Rumunije, Slovačke, dok ih prodajemo Albaniji, Bosni i Hercegovini, Gani, Grčkoj, Mađarskoj, Obali Slonovače...
(MONDO/Novosti)
