Nezavisnost prvog čoveka centralne banke vlast bi mogla da premosti imenovanjem “svojih” savetnika, upozoravaju stručnjaci.
Izbor stručnog i nepristrasnog guvernera mogao bi da bude samo privid nezavisnosti centralne banke ukoliko Savetu te institucije budu date pune ingerencije za vođenje monetarne politike s obzirom na to da bi vladajuće partije nezavisnost prvog čoveka mogle da premoste imenovanjem svoje većine u tom telu piše “Danas”.
Da bi se potezanje za podobnima ublažilo ili izbeglo eksperti, sagovornici “Danasa” predlažu da većina budućeg Saveta bude iz same NBS ili da se posljni članovi menjaju na godinu dana.
Prema trenutno važećim propisima guverner ima skoro isključivu nadležnost za vođenje monetarne politke a prema najavljenim izmenama zakona ingerencije bi trebalo bi da pređu u ruke kolektivnog organa. Tako se težište problema sa izbora guvernera prebacuje na to ko će i kako birati Savet.
Profesor univerziteta Megatrend Vladimir Vučković smatra da je veoma važno koliko će članova imati to telo i ko će ih imenovati.
“Ako se usvoji predlog da više od polovine članova određuje Vlada ili Skupština, onda će se otvoriti mogućnost da izborom podobnih ljudi u NBS dovedu kadrovi bliski interesima krupnog kapitala”, upozorava Vučković.
Prema njegovom mišljenju, guverner bi sa „svojim ljudima“ trebalo da ima barem polovinu glasova, kako se ne bi dešavalo da bude preglasan.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član Ekonomskog saveta premijera Boško Živković , veruje da bi neko od rešenja kojim bi se smanjila diskreciona moć guvernera bilo dobro, ali da bi „trebalo imati u vidu rđavu tradiciju u Srbiji“ zbog koje bi se moglo dogoditi da u članstvo Saveta budu izabrani podobni ljudi.
“To bi se moglo prenebregnuti ako bi se uvela obaveza promene po jednog člana saveta svake godine, čime bi se ostavila mogućnost da aktuelna politička opcija postavi u to telo jednog čoveka koji im odgovara, ali bi se istovremeno smanjila verovatnoća da vlast neočekivano smeni članove Saveta kako bi dovela svoje ljude. Savet bi tako zadržao stabilan kontinuitet delovanja”.
Miroslav Zdravković, urednik portala Ekonomija.org , kaže da je ideja da se formira telo koje će kolektivno donositi odluke dobra, ali da je potrebno da se među njegovim članovima nađu najkvalitetniji ljudi i da se obezbedi javnost njihovog rada, kako bi se sprečilo da guverner snosi odgovornost, a da se odluke donose preglasavanjem.
“U sadašnjem Savetu NBS-a sede neki od najboljih srpskih ekonomista i oni bi i trebalo da odlučuju o monetarnoj politici zajedno sa guvernerom. Ali, najbitnije je obezbediti transparentnost, tako da javnost u svakom momentu zna koji član saveta je glasao kako i koje je argumente izneo. Takva transparentnost sada ne postoji, pošto Monetarni odbor samo saopštava koju je odluku doneo, a mi ne znamo ko je kako glasao”, kaže Zdravković.
Da bi se potezanje za podobnima ublažilo ili izbeglo eksperti, sagovornici “Danasa” predlažu da većina budućeg Saveta bude iz same NBS ili da se posljni članovi menjaju na godinu dana.
Prema trenutno važećim propisima guverner ima skoro isključivu nadležnost za vođenje monetarne politke a prema najavljenim izmenama zakona ingerencije bi trebalo bi da pređu u ruke kolektivnog organa. Tako se težište problema sa izbora guvernera prebacuje na to ko će i kako birati Savet.
Profesor univerziteta Megatrend Vladimir Vučković smatra da je veoma važno koliko će članova imati to telo i ko će ih imenovati.
“Ako se usvoji predlog da više od polovine članova određuje Vlada ili Skupština, onda će se otvoriti mogućnost da izborom podobnih ljudi u NBS dovedu kadrovi bliski interesima krupnog kapitala”, upozorava Vučković.
Prema njegovom mišljenju, guverner bi sa „svojim ljudima“ trebalo da ima barem polovinu glasova, kako se ne bi dešavalo da bude preglasan.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član Ekonomskog saveta premijera Boško Živković , veruje da bi neko od rešenja kojim bi se smanjila diskreciona moć guvernera bilo dobro, ali da bi „trebalo imati u vidu rđavu tradiciju u Srbiji“ zbog koje bi se moglo dogoditi da u članstvo Saveta budu izabrani podobni ljudi.
“To bi se moglo prenebregnuti ako bi se uvela obaveza promene po jednog člana saveta svake godine, čime bi se ostavila mogućnost da aktuelna politička opcija postavi u to telo jednog čoveka koji im odgovara, ali bi se istovremeno smanjila verovatnoća da vlast neočekivano smeni članove Saveta kako bi dovela svoje ljude. Savet bi tako zadržao stabilan kontinuitet delovanja”.
Miroslav Zdravković, urednik portala Ekonomija.org , kaže da je ideja da se formira telo koje će kolektivno donositi odluke dobra, ali da je potrebno da se među njegovim članovima nađu najkvalitetniji ljudi i da se obezbedi javnost njihovog rada, kako bi se sprečilo da guverner snosi odgovornost, a da se odluke donose preglasavanjem.
“U sadašnjem Savetu NBS-a sede neki od najboljih srpskih ekonomista i oni bi i trebalo da odlučuju o monetarnoj politici zajedno sa guvernerom. Ali, najbitnije je obezbediti transparentnost, tako da javnost u svakom momentu zna koji član saveta je glasao kako i koje je argumente izneo. Takva transparentnost sada ne postoji, pošto Monetarni odbor samo saopštava koju je odluku doneo, a mi ne znamo ko je kako glasao”, kaže Zdravković.
