Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović najavila je da će reforma fiskalnog sistema biti ugrađena u republički budžet za 2011. godinu.
Dragutinović je na Skupštini Privredne komore Srbije rekla da će paralelno sa smanjenjem nameta proizvodnji, snižavanjem poreza i doprinosa na zarade, biti ograničeni javni rashodi i više oporezovana potrošnja.
"Poreska reforma treba da obezbedi uslove za novi privredni rast zasnovan na jačanju konkurentnosti domaće privrede i povećanju izvoza, kao i za veću pravičnost i efikasnost u naplati poreza", rekla je ona.
U planu je, kako je objasnila, smanjenje za oko 30 odsto poreza i doprinosa na zarade, uz podizanje granice neoporezivog dela zarade na 16.000 dinara.
"Smanjenje bužetskih prihoda usled smanjenje opterećenja na zarade, kako bi se podstakla proizvodnja, investicije, zapošljavanje i izvoz, moralo bi da se nadomesti povećanjem nekih drugih poreskih stopa, a najprihvatljivije je da se to uradi promenom načina naplate poreza na dodatu vrednost (PDV)", rekla je Dragutinović.
Ona je istakla da je prosečna stopa PDV-a u Srbiji 14 odsto i među najnižima je u okruženju, jer se, pored toga što je viša stopa 18 odsto, po nižoj stopi od osam odsto oporezuje 40 odsto robe.
Ministarka je dodala da ne želi da licitira o mogućim novim stopama PDV-a, ali je istakla da postoji i mogućnost da se potrošnja dodatno oporezuje povećanjem akciza, pre svega na cigarete i alakohol.
U javnosti, kako je rekla, postoje zablude da se mogu postići velike uštede budžete smanjenjem rashoda za državnu administraciju i isplate budžetskim korisnicima.
"Javna potrošnja je u poslednje dve godine smanjena za dva odsto i sada iznosi 44,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i fiskalnim ograničenjima nju je moguće smanjiti za još dva odsto", navela je Dragutinović.
Izmene su, prema njenim rečima, planirane i u naplati poreza na imovinu, kako bi se ukinulo plaćanje naknada na gradsko građevinsko zemljište, uvela jedinstvena osnovica za obračun tog poreza i to na osnovu tržišne vrednosti imovine, a olakšice utvrdile u apsolutnom iznosu.
Ona je najavila i izmene propisa o naplati poreza na dobit preduzeća, kojima bi se ukinule brojne olakšice i taj porez i efektivno naplaćivao po sadašnjoj stopi od 10 odsto.
Dragutnivić je na primedbe privrednika da nije vreme za povećanje PDV-a odgovorila da su krizna vremena najpogodnija za sprovođenje poreskih reformi. On je ukazala i da su nerealna njihova očekivanja da bi smanjenjem obima sive ekonomije mogao da se nadoknadi očekivani prihod po osnovu povećanja PDV-a.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin je rekao da privrednici podržavaju predlog da se smanje porezi i doprinosi na zarade, ali su protiv većeg oporezivanja potrošnje, podizanjem stope PDV-a.
"Država treba da reformiše javni sektor i prilagodi ga snazi poreskih obveznika, a ujedno da smanji obim sive ekonomije i rada na crno", istakao je Bugarin.
On je predložio i reformu poreske administracije, kako bi efikasno bila sprovedena poreska reforma, i založio se za ukidanje administrativnih procedura koje otežavaju poslovanje u Srbiji.
(Beta)
"Poreska reforma treba da obezbedi uslove za novi privredni rast zasnovan na jačanju konkurentnosti domaće privrede i povećanju izvoza, kao i za veću pravičnost i efikasnost u naplati poreza", rekla je ona.
U planu je, kako je objasnila, smanjenje za oko 30 odsto poreza i doprinosa na zarade, uz podizanje granice neoporezivog dela zarade na 16.000 dinara.
"Smanjenje bužetskih prihoda usled smanjenje opterećenja na zarade, kako bi se podstakla proizvodnja, investicije, zapošljavanje i izvoz, moralo bi da se nadomesti povećanjem nekih drugih poreskih stopa, a najprihvatljivije je da se to uradi promenom načina naplate poreza na dodatu vrednost (PDV)", rekla je Dragutinović.
Ona je istakla da je prosečna stopa PDV-a u Srbiji 14 odsto i među najnižima je u okruženju, jer se, pored toga što je viša stopa 18 odsto, po nižoj stopi od osam odsto oporezuje 40 odsto robe.
Ministarka je dodala da ne želi da licitira o mogućim novim stopama PDV-a, ali je istakla da postoji i mogućnost da se potrošnja dodatno oporezuje povećanjem akciza, pre svega na cigarete i alakohol.
U javnosti, kako je rekla, postoje zablude da se mogu postići velike uštede budžete smanjenjem rashoda za državnu administraciju i isplate budžetskim korisnicima.
"Javna potrošnja je u poslednje dve godine smanjena za dva odsto i sada iznosi 44,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i fiskalnim ograničenjima nju je moguće smanjiti za još dva odsto", navela je Dragutinović.
Izmene su, prema njenim rečima, planirane i u naplati poreza na imovinu, kako bi se ukinulo plaćanje naknada na gradsko građevinsko zemljište, uvela jedinstvena osnovica za obračun tog poreza i to na osnovu tržišne vrednosti imovine, a olakšice utvrdile u apsolutnom iznosu.
Ona je najavila i izmene propisa o naplati poreza na dobit preduzeća, kojima bi se ukinule brojne olakšice i taj porez i efektivno naplaćivao po sadašnjoj stopi od 10 odsto.
Dragutnivić je na primedbe privrednika da nije vreme za povećanje PDV-a odgovorila da su krizna vremena najpogodnija za sprovođenje poreskih reformi. On je ukazala i da su nerealna njihova očekivanja da bi smanjenjem obima sive ekonomije mogao da se nadoknadi očekivani prihod po osnovu povećanja PDV-a.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin je rekao da privrednici podržavaju predlog da se smanje porezi i doprinosi na zarade, ali su protiv većeg oporezivanja potrošnje, podizanjem stope PDV-a.
"Država treba da reformiše javni sektor i prilagodi ga snazi poreskih obveznika, a ujedno da smanji obim sive ekonomije i rada na crno", istakao je Bugarin.
On je predložio i reformu poreske administracije, kako bi efikasno bila sprovedena poreska reforma, i založio se za ukidanje administrativnih procedura koje otežavaju poslovanje u Srbiji.
(Beta)
