"U ovom momentu cena gasa na tržištu je 356 dolara za hiljadu kubika i očekujemo da će do kraja godine rasti do 375 dolara. Dakle, neće biti velikog dolarskog rasta cena, a sve će zavisiti od kretanja kursa dolara, jer kursne razlike čine 15 do 20 odsto cene. Ako kurs bude mirovao, poskupljenja neće biti ili će ono biti minimalno", rekao je Bajatović u intervjuu za nedeljnik "NIN".
Na pitanje, otkuda uopšte zahtev za poskupljenjem gasa kada je jesenas bilo reči o tome da ima prostora za pojeftinjenje za oko 10 odsto, Bajatović je odgovorio da je rast dolara doveo do toga da se odustane od smanjenja cene gasa.
"Tačno je da smo hteli da smanjimo cenu gasa za 10 odsto od Nove godine, u dogovoru sa Vladom Srbije. Kada je ta matematika napravljena u oktobru 2009. godine, dolar je vredeo 61,94 dinara. Do Nove godine dolar je dostigao 69, a danas vredi 73 dinara. Očito da je rast kursa dolara od 18 odsto pojeo mogućnost pojeftinjenja", naveo je Bajatović.
Govoreći o poslovnoj politici "Srbijagasa", zahvaljujući kojoj je ovo preduzeće po osnovu dugova preuzelo propale državne firme, Bajatović u intervjuu kaže "da u kupovini privatnih firmi ne vidi ništa sporno" i najavljuje da će se nastaviti sa takvim investicijama, ovoga puta sa Rusima.
"Vrlo brzo ćemo osnovati zajedničku osiguravajuću kuću sa najvećom ruskom osiguravajućom kompanijom Sogaz i zajedničku banku sa Gasprom bankom. Cilj je da diversifikujemo rizike i smanjimo troškove poslovanja. To su legitimini poslovni potezi", istakao je direktor "Srbijagasa".
"Srbijagas" je po osnovu dugovanja za gas preuzeo propale državne firme - "Metanolsko-sirćetni kompleks" iz Kikinde i pančevačku "Azotaru", kao i Srpsku fabriku stakla u Paraćinu.
Sa 2,3 miliona evra kupljeno je i 30 odsto akcija u privatnoj firmi "Informatika" iz Beograda, a nedavno sa 1,1 miliona evra preuzeta je osiguravajuća kuću iz Republike Srpske - "Kosig Dunav osiguranje".
Bajatović je u razgovoru za ovaj nedeljnik negirao tvrdnje da se rusima "poklanja" skladište "Banatski dvor".
Na pitanje, kako je moguće da osnivački ulog "Gasproma" u zajedničkom preduzeću za Podzemno skladište gasa "Banatski dvor" iznosi 25,5 miliona dolara, kad je revizorska kuća "Dilojt i Tuš" 2006. godine procenila vrednost ovog skladišta na 100 miliona evra, Bajatović je rekao "da je u toj proceni oprema vredela 40 miliona evra, a 60 miliona evra prirodni gas".
Prema njegovim rečima, taj gas ostaje unutra, on ostaje vlasništvo Srbije i ne računa se kao deo preduzeća.
(Tanjug)
Na pitanje, otkuda uopšte zahtev za poskupljenjem gasa kada je jesenas bilo reči o tome da ima prostora za pojeftinjenje za oko 10 odsto, Bajatović je odgovorio da je rast dolara doveo do toga da se odustane od smanjenja cene gasa.
"Tačno je da smo hteli da smanjimo cenu gasa za 10 odsto od Nove godine, u dogovoru sa Vladom Srbije. Kada je ta matematika napravljena u oktobru 2009. godine, dolar je vredeo 61,94 dinara. Do Nove godine dolar je dostigao 69, a danas vredi 73 dinara. Očito da je rast kursa dolara od 18 odsto pojeo mogućnost pojeftinjenja", naveo je Bajatović.
Govoreći o poslovnoj politici "Srbijagasa", zahvaljujući kojoj je ovo preduzeće po osnovu dugova preuzelo propale državne firme, Bajatović u intervjuu kaže "da u kupovini privatnih firmi ne vidi ništa sporno" i najavljuje da će se nastaviti sa takvim investicijama, ovoga puta sa Rusima.
"Vrlo brzo ćemo osnovati zajedničku osiguravajuću kuću sa najvećom ruskom osiguravajućom kompanijom Sogaz i zajedničku banku sa Gasprom bankom. Cilj je da diversifikujemo rizike i smanjimo troškove poslovanja. To su legitimini poslovni potezi", istakao je direktor "Srbijagasa".
"Srbijagas" je po osnovu dugovanja za gas preuzeo propale državne firme - "Metanolsko-sirćetni kompleks" iz Kikinde i pančevačku "Azotaru", kao i Srpsku fabriku stakla u Paraćinu.
Sa 2,3 miliona evra kupljeno je i 30 odsto akcija u privatnoj firmi "Informatika" iz Beograda, a nedavno sa 1,1 miliona evra preuzeta je osiguravajuća kuću iz Republike Srpske - "Kosig Dunav osiguranje".
Bajatović je u razgovoru za ovaj nedeljnik negirao tvrdnje da se rusima "poklanja" skladište "Banatski dvor".
Na pitanje, kako je moguće da osnivački ulog "Gasproma" u zajedničkom preduzeću za Podzemno skladište gasa "Banatski dvor" iznosi 25,5 miliona dolara, kad je revizorska kuća "Dilojt i Tuš" 2006. godine procenila vrednost ovog skladišta na 100 miliona evra, Bajatović je rekao "da je u toj proceni oprema vredela 40 miliona evra, a 60 miliona evra prirodni gas".
Prema njegovim rečima, taj gas ostaje unutra, on ostaje vlasništvo Srbije i ne računa se kao deo preduzeća.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
